Predsednik Delta holdinga Miroslav Mišković izjavio je danas da će agrar biti najznačajniji posao te kompanije u budućnosti.
Mišković je kazao da to ne znači da se Delta povlači iz poslova maloprodaje i nekretnina, već da će primat imati agrar.
"Kompanija se opredelila za agro biznis u oblasti voćarstva, povrtarstva, svinjogojstva i tova junadi", rekao je on prilikom otvaranja ULO hladnjače na plantaži jabuka u Čelarevu.
Mišković je kazao da će u hladnjaču koja je najsavremenija te vrste u regionu jabuke moći da se čuvaju do 250 dana bez prethodnog hemijskog tretiranja.
U njenu izgradnju je uloženo 10 miliona evra, a kapacitet je šest hiljada tona. On je kazao da je u voćnjak i u hladnjaču ukupno do sada uloženo 20 miliona evra, a da je u planu da se proširi sa sadašnjih 200 na 600 hektara.
U naredne tri godine će u njegovo proširenje biti uloženo još 30 miliona evra, a planirano je da se kapacitet hladnjače poveća na 12.000 tona.
Mišković je dodao da je u farmu svinja u Staroj Pazovi do sada uloženo 25 miliona evra i najavio da će u Bogatiću uskoro početi izgradnja staklenika za gajenje povrća.
On je kazao da se tov junadi i dalje radi u kooperaciji sa individualanium proizvođačima.
"Cilj nije povećanje kapacieta tova i proširenje zasada već edukacija poljoprivrednika da proizvode na najsavremeniji način, uvođenje novih tehnologija i povećanje kvaliteta", kazao je Mišković.
On je ocenio da Srbija ima dobru priliku da zauzme značajno mesto u proizvodnji hrane i dodao da država treba da ulaže u poljoprivredu jer bi to dovelo do smanjenja trgovinskog deficitata, povećanje broja zaposlenih a zaustavilo bi i gašenje sela i omogućilo veliku sirovinsku bazu za prehrambenu industiju.
Da bi se to postiglo potrebno je da agrarni budzet države bude izjednačen sa zemljama u regionu od kojih je manji čak i deset puta kao i da se u naredne tri godine povećaju subvencije za poljoprivredu kako bi se dostigao nivou subvencija zemalja u okruženju, kazao je Mišković.
Po njegovoj oceni, kreditiranje poljoprivrede moglo bi da se poboljša tako što bi obavezne rezerve banaka mogle da budu smanjenje za kredite plasirane u agrar.
"Poljoprivreda ne može da se bavi socijalnim pitanjima i rešava socijalne probleme kao što to ne može nijedna druga industrijska grana", kazao je Mišković i dodao da država treba da proglasi poljoprivredu za "našu naftu" i da parlament ozvaniči da je to strateška grana zemlje.
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić pozvao je poljoprivrednike da počnu da se intezivnije bave voćarstvom, povrtarstvom i vinogradarstvom jer to donosi veću zaradu i dodao da za sada imaju i podršku države.
On je podsetio da je pokrajinska vlada u poslednje dve i po godine plasirala 28 milijardi dinara za pomoć poljoprivredi i naveo da će povećanje proizvodnje intenzivnih kultura dovesti do povećanja izvoza i boljoj ekonomskoj poziciji Srbije.
(Beta)
"Kompanija se opredelila za agro biznis u oblasti voćarstva, povrtarstva, svinjogojstva i tova junadi", rekao je on prilikom otvaranja ULO hladnjače na plantaži jabuka u Čelarevu.
Mišković je kazao da će u hladnjaču koja je najsavremenija te vrste u regionu jabuke moći da se čuvaju do 250 dana bez prethodnog hemijskog tretiranja.
U njenu izgradnju je uloženo 10 miliona evra, a kapacitet je šest hiljada tona. On je kazao da je u voćnjak i u hladnjaču ukupno do sada uloženo 20 miliona evra, a da je u planu da se proširi sa sadašnjih 200 na 600 hektara.
U naredne tri godine će u njegovo proširenje biti uloženo još 30 miliona evra, a planirano je da se kapacitet hladnjače poveća na 12.000 tona.
Mišković je dodao da je u farmu svinja u Staroj Pazovi do sada uloženo 25 miliona evra i najavio da će u Bogatiću uskoro početi izgradnja staklenika za gajenje povrća.
On je kazao da se tov junadi i dalje radi u kooperaciji sa individualanium proizvođačima.
"Cilj nije povećanje kapacieta tova i proširenje zasada već edukacija poljoprivrednika da proizvode na najsavremeniji način, uvođenje novih tehnologija i povećanje kvaliteta", kazao je Mišković.
On je ocenio da Srbija ima dobru priliku da zauzme značajno mesto u proizvodnji hrane i dodao da država treba da ulaže u poljoprivredu jer bi to dovelo do smanjenja trgovinskog deficitata, povećanje broja zaposlenih a zaustavilo bi i gašenje sela i omogućilo veliku sirovinsku bazu za prehrambenu industiju.
Da bi se to postiglo potrebno je da agrarni budzet države bude izjednačen sa zemljama u regionu od kojih je manji čak i deset puta kao i da se u naredne tri godine povećaju subvencije za poljoprivredu kako bi se dostigao nivou subvencija zemalja u okruženju, kazao je Mišković.
Po njegovoj oceni, kreditiranje poljoprivrede moglo bi da se poboljša tako što bi obavezne rezerve banaka mogle da budu smanjenje za kredite plasirane u agrar.
"Poljoprivreda ne može da se bavi socijalnim pitanjima i rešava socijalne probleme kao što to ne može nijedna druga industrijska grana", kazao je Mišković i dodao da država treba da proglasi poljoprivredu za "našu naftu" i da parlament ozvaniči da je to strateška grana zemlje.
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić pozvao je poljoprivrednike da počnu da se intezivnije bave voćarstvom, povrtarstvom i vinogradarstvom jer to donosi veću zaradu i dodao da za sada imaju i podršku države.
On je podsetio da je pokrajinska vlada u poslednje dve i po godine plasirala 28 milijardi dinara za pomoć poljoprivredi i naveo da će povećanje proizvodnje intenzivnih kultura dovesti do povećanja izvoza i boljoj ekonomskoj poziciji Srbije.
(Beta)
