Među četvoricom uhapšenih mučitelja ratnih zarobljenika i civila u vojnom zatvoru 1992. godine. komandant vojne policije Željko Maglov, tvrdi Index.rs.
Uhapšeni se terete za maltretiranje pripadnika srpskih jedinica, ali i civila koje su s područja te županije 1992. godine dovodili u Kuline kojima se Hrvatska vojska (HV) u ratu koristila kao vojnim zatvorom za neprijateljske vojnike, ali i pripadnike HV-a koji su se ogrešili o zakon.
Ne otkrivajući identitet i godine uhapšenih, MUP je saopštio da su u dosadašnjoj istrazi uhapšene četiri osobe pod sumnjom da su počinile ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, pri čemu se jedna od njih tereti i za ratni zločin protiv civila.
Pojedini Internet portali, kao što je Indeks.hr, ističu da je jedan od uhapšenih i tadašnji komandant 73. bataljona vojne policije Željko Maglov kome su jutros pretražili stan u Splitu.
Maglovu se sudilo zbog šverca automobila i šećera, dok se u slučaju mučenja i ubijanja Srba u splitskom zatvoru Lora pojavio kao svedok.
Šibensko-kninska policijska uprava je kriminalističko istraživanje počela u saradnji s Direkcijom policije na zahtev šibenskog županijskog tužioca, navodi se u saopštenju i dodaje da istraživanje još traje i da će o završetku pravovremeno izvestiti javnost.
Mediji su još krajem 90-ih pisali o mučenjima zarobljenika u Kulinama, što je hrvatsko ministarstvo odbrane (MORH) tada negiralo.
U februaru 1999. iz MORH-a su saopštili da su njegove službe bezbednosti početkom 1993, kad su doznale za protivzakonite postupke pojedinih pripadnika HV-a, analizirale događaje da bi utvrdile činjenično stanje i da su tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak i direktor Hrvatske informativne službe (HIS) Miroslav Tuđman doneli odluku o osnivanju komisije koja treba da utvrdi bezbednosno stanje u jedinici Vojne policije u Šibeniku.
Istragom je utvrđeno da je bilo određene samovolje zapovednika u sprovođenju dobijenih naređenja, pa su zbog njihovog nepoštovanja s dužnosti udaljena dvojica vojnih policajaca.
Komisija nije utvrdila druga disciplinska ili krivična dela, pa je za ministarstvo slučaj završen.
U aprilu 1999. šibenska policija dostavila je izveštaj o istrazi u Kulinama tadašnjem županijskom državnom tužiocu Željku Žganjeru. Pre deset godina nedeljnik "Globus" objavio je izveštaje kriminalističke službe 72. bataljona vojne policije u Šibeniku od 5. marta 1992. i 18. juna 1992.
U izveštajima komandant zatvora opisuje da su ratne zarobljenike Milorada Đ, Rajka S. i Marka M. zlostavljali Frane Goreta, Tvrtko Pašalić, Željko Maglov i Ivan Livaja zajedno s još nekoliko vojnih policajca.
U izveštajima načelniku kriminalističke službe 72. bataljona Vojne policije Split ističe se da je jedan od zarobljenika, Marko M, umro od posledica mučenja strujom i batinanjem, uglavnom, od Maglova i Gorete.
O zlostavljanjima je još 1993. bio izvešten i Franjo Tuđman.
Postupak je pokrenut tek sada, zahvaljujući skorašnjoj odličnoj saradnji hrvatskog i srpskog tužilaštva. Hrvatsko državno tužilaštvo dobilo je detaljne iskaze svedoka koji su bili zatvoreni u Kulinama, što je procenjeno kao dovoljno za pokretanje još jednog slučaja ratnog zločina nad civilima i Srbima ratnim zarobljenicima.
(Tanjug)
Ne otkrivajući identitet i godine uhapšenih, MUP je saopštio da su u dosadašnjoj istrazi uhapšene četiri osobe pod sumnjom da su počinile ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, pri čemu se jedna od njih tereti i za ratni zločin protiv civila.
Pojedini Internet portali, kao što je Indeks.hr, ističu da je jedan od uhapšenih i tadašnji komandant 73. bataljona vojne policije Željko Maglov kome su jutros pretražili stan u Splitu.
Maglovu se sudilo zbog šverca automobila i šećera, dok se u slučaju mučenja i ubijanja Srba u splitskom zatvoru Lora pojavio kao svedok.
Šibensko-kninska policijska uprava je kriminalističko istraživanje počela u saradnji s Direkcijom policije na zahtev šibenskog županijskog tužioca, navodi se u saopštenju i dodaje da istraživanje još traje i da će o završetku pravovremeno izvestiti javnost.
Mediji su još krajem 90-ih pisali o mučenjima zarobljenika u Kulinama, što je hrvatsko ministarstvo odbrane (MORH) tada negiralo.
U februaru 1999. iz MORH-a su saopštili da su njegove službe bezbednosti početkom 1993, kad su doznale za protivzakonite postupke pojedinih pripadnika HV-a, analizirale događaje da bi utvrdile činjenično stanje i da su tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak i direktor Hrvatske informativne službe (HIS) Miroslav Tuđman doneli odluku o osnivanju komisije koja treba da utvrdi bezbednosno stanje u jedinici Vojne policije u Šibeniku.
Istragom je utvrđeno da je bilo određene samovolje zapovednika u sprovođenju dobijenih naređenja, pa su zbog njihovog nepoštovanja s dužnosti udaljena dvojica vojnih policajaca.
Komisija nije utvrdila druga disciplinska ili krivična dela, pa je za ministarstvo slučaj završen.
U aprilu 1999. šibenska policija dostavila je izveštaj o istrazi u Kulinama tadašnjem županijskom državnom tužiocu Željku Žganjeru. Pre deset godina nedeljnik "Globus" objavio je izveštaje kriminalističke službe 72. bataljona vojne policije u Šibeniku od 5. marta 1992. i 18. juna 1992.
U izveštajima komandant zatvora opisuje da su ratne zarobljenike Milorada Đ, Rajka S. i Marka M. zlostavljali Frane Goreta, Tvrtko Pašalić, Željko Maglov i Ivan Livaja zajedno s još nekoliko vojnih policajca.
U izveštajima načelniku kriminalističke službe 72. bataljona Vojne policije Split ističe se da je jedan od zarobljenika, Marko M, umro od posledica mučenja strujom i batinanjem, uglavnom, od Maglova i Gorete.
O zlostavljanjima je još 1993. bio izvešten i Franjo Tuđman.
Postupak je pokrenut tek sada, zahvaljujući skorašnjoj odličnoj saradnji hrvatskog i srpskog tužilaštva. Hrvatsko državno tužilaštvo dobilo je detaljne iskaze svedoka koji su bili zatvoreni u Kulinama, što je procenjeno kao dovoljno za pokretanje još jednog slučaja ratnog zločina nad civilima i Srbima ratnim zarobljenicima.
(Tanjug)
