Novi BBC-jev Šerlok je pravo uživanje i sjajan način da prodrmate moždane vijuge u pokušaju da ispratite njegovu logiku i zaključivanje.
Kao i svaka konzerva, ne volim baš da se starim, dobrim vrednostima igraju novi avanturisti, da se podgrejavaju supe od prekjuče ili otkriva stara-nova topla voda. Opet, najdraže mi je da priznam da nisam bila u pravu, a poslednji dokaz da mi teorija o nediranju škripi, stiže iz BBC-jeve kuhinje, a glavni sastojak je Šerlok Holms.
Ko se sve nije oprobao na 60 priča i romana Artura Konana Dojla? U stvari, bolje je zapitati se ko nije. I verovatno će se svi poštovaoci složiti da nema boljeg Šerloka od Džeremija Brata, kao što doktora Hausa ne bi mogao da glumi niko drugi do Hjua Lorija.
Nije slučajno poređenje ovih likova: Hausova arogantnost, samopouzdanje i prezir prema većem delu ostatka ljudskog roda jednako su karakteristične za obojicu. Kod Šerloka su morfijum i njegovi derivati važan sastojak svakodnevnog života, a Haus uživa u modernoj verziji, tabletama vikodina.
Možda se neće baš svako složiti sa hvalospevom jednog britanskog kritičara – da je Šerlok Holms književni lik koji može da posluži kao inspiracija piscima do kraja čovečanstva – ali bi zanimljiva razbibriga mogla da bude otkrivanje njegovih osobina, mana i hirova u novovekovnim junacima.
Vreme je da zaokružim priču: i Haus može da bude inspiracija Šerloku, a pokazatelj je nova BBC-jeva verzija avantura detektiva iz londonske ulice Bejker. Ne zna se šta je nagnalo producente britanske dramske mašinerije da se ponovo dohvate Dojlovih priča, ali je rezultat, bar ako se može suditi prema prve tri epizode emitovane ovog leta, čista petica. Jedna od nedokazivih legendi kaže da je Stiven Mofat (čovek koji nam je doneo “Parove”) iskoristio sve adute iz rukava – uspešno oživljavanje legendarnog naučnofantastičnog serijala “Doktor Hu”, između ostalih – da bi umilostivio oprezne čuvare budžetskih raspodela da mu prepuste igrariju sa “najvećim detektivom svih vremena."Ko se sve nije oprobao na 60 priča i romana Artura Konana Dojla? U stvari, bolje je zapitati se ko nije. I verovatno će se svi poštovaoci složiti da nema boljeg Šerloka od Džeremija Brata, kao što doktora Hausa ne bi mogao da glumi niko drugi do Hjua Lorija.
Nije slučajno poređenje ovih likova: Hausova arogantnost, samopouzdanje i prezir prema većem delu ostatka ljudskog roda jednako su karakteristične za obojicu. Kod Šerloka su morfijum i njegovi derivati važan sastojak svakodnevnog života, a Haus uživa u modernoj verziji, tabletama vikodina.
Možda se neće baš svako složiti sa hvalospevom jednog britanskog kritičara – da je Šerlok Holms književni lik koji može da posluži kao inspiracija piscima do kraja čovečanstva – ali bi zanimljiva razbibriga mogla da bude otkrivanje njegovih osobina, mana i hirova u novovekovnim junacima.
I uspelo mu je. Zajedno sa piscem i scenaristom Markom Gatisom, koji je holmsovske rečenice brušio radom na komičnom serijalu “Liga džentlmena”, Mofat je teleportovao Holmsa u današnjicu, obezbedio mu kompjutere, mobilne telefone i nikotinske flastere umesto lule, kao i Votsona (Martin Frimen) koji se upravo vratio iz vojnog stažiranja i ranjavanja u peščarama Avganistana. Ipak, vernost originalu je, što bi se danas reklo, pažljivo ispoštovana: i pravi Votson je osetio sukobe u drugom ratu u toj zemlji krajem 19.veka. Odnos Šerloka i Votsona je možda najbolje oslikan, uz savršenu mešavinu divljenja, prezira, prihvatanja i frustracije.
Ali ono što je zaista prelomilo i zapečatilo uspeh Holmsa iz 21.veka je izbor Bretovog naslednika u ovoj ulozi. Benedikt Kamberbeč, nama skoro pa nepoznat, jedan je od onih britanskih glumaca koji na prvi pogled deluju kao da su samo zakoračili u današnjicu sa dasaka nekog šekspirijanskog pozorišta iz davne prošlosti. Kratko istraživanje dovelo me je do njegove neverovatne uloge (ponovo u BBC-jevoj drami) Stivena Hokinga, fizičara i kosmologa za koga znaju verovatno i kreacionisti.
Kamberbač je savršen u ulozi Holmsa: bezosećajni, samoljubivi, autistični sociopata-genije, duhovit, britak i nezamenljiv. (Baš kao i Haus, zar ne?). Ne liči baš na Šerloka kakvim ga zamišljamo: ne možemo mu odrediti godine, iako je odeven u skladu sa današnjim modnim pravcima, deluje kao da je izašao iz neke maglom obavijene močvare, a “prozukle” plave oči u sekundi skeniraju ne samo ljude, već i putanje, šifre, automobile i poteze. Nedirnuto je i najvažnije: Šerlok slučajeve rešava zaključivanjem, sklapanjem slagalica i otkrivanjem zagonetki. Pravo osveženje u moru forenzičara, laboratorija i balističara.
Da ne bi sve bilo baš idealno, boljka koja me je mučila kod svih Šerloka prisutna je i ovde, ali za nju nisu krivi ni novi, ni stari "ekranizatori", već sam Konan Dojl. Zapleti slučajeva su pomalo tanki, to jest, u centru pažnje je proces razrešenja, a ne toliko motiv i namere zločinca.
Ipak, i uz ovu zamerku, novi Šerlok je pravo uživanje i sjajan način da prodrmate moždane vijuge u pokušaju da ispratite njegovu logiku i zaključivanje. Nažalost, nisam sigurna da će naši TV moguli biti spremni na kupovinu ovog serijala, jer su za sada u ponudi samo tri epizode, dok se nastavak snimanja očekuje tek krajem godine.
Dotle, ostaje nam web...