SUBNOR Crne Gore i Društvo za istinu o NOB-u protive se rahabilitaciji Dragoljuba Draže Mihailovića. Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Draža osuđen na smrt.
Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR) Crne Gore ocenio je danas da bi eventualna rehabilitacija Dragoljuba Draže Mihailovića bila "neodgovarna i opasna" i apelovao na Viši sud u Beogradu da odbije predlog za njegovu rehabiltaciju.
Povodom ročišta o rehabilitaciji, zakazanog za 16. septembar u Višem sudu u Beogradu, SUBNOR je saopštio da bi eventualna rehabilitacija Mihailovića bila "pravno nedozvoljen", a "ljudski i kulturno neodgovaran i opasan čin".
Po oceni SUBNOR-a rehabilitacija bi predstaljala "drastično kršenje načela i ciljeva krivičnog prava i obavezujućih međunarodnih konvencija o kažnjavanju ratnih zločina i "negativno uticala na oživljavanje fašističkih ideologija i akcija".
I Društvo za istinu o narodooslobodilačkoj borbi (NOB) u Jugoslaviji apelovalo je danas na državne i sudske odgane, kao i na stranačke čelnike, da zaustave pokušaj rehabilitacije Draže Mihailovića.
U otvorenom pismu koje je dostavljeno Tanjugu, Društvo upozorava da se "istorija ne može menjati, niti da se to sme pokušavati", dok se Mihailović, koji je presudom od 15. jula 1946. godine osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava, naziva "najvećim izdajnikom i ratnim zločincem u istoriji srpskog naroda".
"Oni koji to pokušavaju preuzimaju na sebe veliku odgovornost za posledice (moralne, pravne i istorijske) jer nisu dobili mandat od građana da tako menjaju istoriju, već da stvaraju novu i još bolju od one koju su stvorile prethodne generacije", navodi se u pismu.
Društvo za istinu o NOB-u je takođe upozorilo da se dobrosusedski odnosi sa republikama bivše Jugoslavije ne mogu obnoviti "na krilima četništva ili ustaštva", već da će se tako oni još više pogoršati i obnoviće se tenzije.
"Radi svega toga, Društvo i demokratska javnost smatraju da treba odlučno odbaciti i osuditi svaki pokušaj rehabilitacije i reafirmacije Mihailovića te tako omogućiti razvoj trajno dobrim, demokratskim i dobrosusedskim odnosima između naših građana, naroda i država, bez četničkih kama i ustaških jama", navodi se u saopštenju.
Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Draža Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.
Dva dana kasnije, 17. jula 1946, Mihailović je streljan kao državni neprijatelj "broj jedan", a do danas nije javno objavljeno gde je i kada sahranjen.
Zahtevu za rehabilitaciju i vraćanje građanskih prava Draži Mihailoviću 26. februara 2009. godine pridružili su se i Srpska liberalna stranka s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i profesor međunarodnog prava Smilja Avramov.
Ovaj postupak je jednostran, odnosno osim podnosioca zahteva nema druge strane u postupku.
Pošto se upozna sa zahtevom koji je napisan na 70 strana, sud će se razmotriti monogobrojne dokaze, a potom doneti odluku o rehabilitaciji.
(Tanjug/MONDO)
Povodom ročišta o rehabilitaciji, zakazanog za 16. septembar u Višem sudu u Beogradu, SUBNOR je saopštio da bi eventualna rehabilitacija Mihailovića bila "pravno nedozvoljen", a "ljudski i kulturno neodgovaran i opasan čin".
Po oceni SUBNOR-a rehabilitacija bi predstaljala "drastično kršenje načela i ciljeva krivičnog prava i obavezujućih međunarodnih konvencija o kažnjavanju ratnih zločina i "negativno uticala na oživljavanje fašističkih ideologija i akcija".
I Društvo za istinu o narodooslobodilačkoj borbi (NOB) u Jugoslaviji apelovalo je danas na državne i sudske odgane, kao i na stranačke čelnike, da zaustave pokušaj rehabilitacije Draže Mihailovića.
U otvorenom pismu koje je dostavljeno Tanjugu, Društvo upozorava da se "istorija ne može menjati, niti da se to sme pokušavati", dok se Mihailović, koji je presudom od 15. jula 1946. godine osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava, naziva "najvećim izdajnikom i ratnim zločincem u istoriji srpskog naroda".
"Oni koji to pokušavaju preuzimaju na sebe veliku odgovornost za posledice (moralne, pravne i istorijske) jer nisu dobili mandat od građana da tako menjaju istoriju, već da stvaraju novu i još bolju od one koju su stvorile prethodne generacije", navodi se u pismu.
Društvo za istinu o NOB-u je takođe upozorilo da se dobrosusedski odnosi sa republikama bivše Jugoslavije ne mogu obnoviti "na krilima četništva ili ustaštva", već da će se tako oni još više pogoršati i obnoviće se tenzije.
"Radi svega toga, Društvo i demokratska javnost smatraju da treba odlučno odbaciti i osuditi svaki pokušaj rehabilitacije i reafirmacije Mihailovića te tako omogućiti razvoj trajno dobrim, demokratskim i dobrosusedskim odnosima između naših građana, naroda i država, bez četničkih kama i ustaških jama", navodi se u saopštenju.
Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Draža Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.
Dva dana kasnije, 17. jula 1946, Mihailović je streljan kao državni neprijatelj "broj jedan", a do danas nije javno objavljeno gde je i kada sahranjen.
Zahtevu za rehabilitaciju i vraćanje građanskih prava Draži Mihailoviću 26. februara 2009. godine pridružili su se i Srpska liberalna stranka s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i profesor međunarodnog prava Smilja Avramov.
Ovaj postupak je jednostran, odnosno osim podnosioca zahteva nema druge strane u postupku.
Pošto se upozna sa zahtevom koji je napisan na 70 strana, sud će se razmotriti monogobrojne dokaze, a potom doneti odluku o rehabilitaciji.
(Tanjug/MONDO)
