Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas u Njujorku za RTS da je u ovom trenutku "rano spekulisati" o modalitetu budućeg dijaloga Beograda i Prištine.
Tadić je najavio da će o tom dijalogu biti reči na sastanku sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, u četvrtak, 23. septembra.
"Moja obaveza je da pojasnim građanima i političkoj javnosti da je rano spekulisati o modalitetu dijaloga Beograda i Prištine: prvo treba formulisati format i teme tog dijaloga", rekao je Tadić, koji u Njujorku učestvuje na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Posle mišljenja Međunarodnog suda pravde, sve strane su sačuvale elemente vlastite politike, ali su i definisale proces koji treba da reši, kako je rekao, pitanje života ljudi na Kosovu.
"Samo tako možemo da uđemo u mirniji politički proces i da budemo deo EU", naglasio je Tadić.
Na sastanku sa Ešton, kao i u nizu drugih bilateralnih razgovora u Njujorku, dodao je Tadić, biće reči i o procesu pridruživanja Srbije EU, ali i o borbi protiv organizovanog kriminala, regionalnoj stabilnosti i ostvarenju milenijumskih ciljeva UN.
Agencija Beta je javila danas da će Ketrin Ešton, Boris Tadić i Hašim Tači razgovarati o dijalogu Beograd-Priština danas i sutra u Njujorku.
Kako su preneli potpuno upućeni evropski diplomatski funkcioneri, plan dijaloga još nije utvrđen, ali EU ima razloga da veruje da će dijalog biti uspešan.
Izvesno je ipak, objasnili su, da zvaničnog političkog otvaranja pregovora o statusu ne može biti, iako će neminovno bitna "tehnička pitanja" zadrti sama po sebi u dimenzije statusa.
Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton o tome u sedištu UN treba danas da razmeni mišljenje s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, a sutra sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem.
S predsednikom Tadićem bi tokom zasedanja Generalne skupšine UN trebalo da razgovara i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Nužan je sporazum dve strane o što bržem pokretanju dijaloga, a glavni podstrek je jasna "evropska perspektiva" i spoznaja da to može samo biti od koristi i za Beograd i za Prištinu, preneli su izvori u sedištu EU.
Za Srbiju će to, rečeno je, biti nesumnjiva korist jer postoji "široko uverenje" da je vreme da se zahtev Beograda za kandidaturu za članstvo prosledi Evropskoj komisiji.
Diplomate u EU su istakli i da je "teško zamisliti da bi Srbija u sadašnjem stanju (odnosa sa Kosovom) mogla da uđe u EU, jer bi u Uniju time unela previše problema".
"I Beograd i Priština imaju mnogo nevolja i treba podržati političare koji tamo delaju na njihovom otklanjanju". Podstrek za Srbiju može i te kako biti, stavljeno je do znanja, takođe pristup kulturno-istorijskim spomenicima, a za Prištinu, recimo, nadzor granice.
Evropska unija će, rekli su funkcioneri u Briselu, dobro obaviti svoju ulogu nepristrasnog davaoca "dobrih usluga", imajući u vidu da među evropskom dvadesetsedmoricom ima zemalja koje priznaju i onih koje ne priznaju nezavisnost Prištine.
Objašnjavajući zašto, kako je rečeno, "ne može da se ponovo pregovara o Ahtisarijevom planu za status", izvori u EU su naglasili da se ne želi da politički vidovi statusa budu stavljeni u prvi plan, jer su onda izgledi za uspeh daleko manji.
Takođe se mora imati na umu da to ne prihvataju 22 zemlje koje su priznale Prištinu i onda je dijalog praktično nemoguć.
"Ako razgovaramo o nadzoru granica, pitanje je o kojoj granici razgovaramo, ako govorimo o zakonu, pitanje je - čijem zakonu", dodali su. Tehnička pitanja tu očigledno imaju i "statusni ugao".
Na pitanje da li će i poseban status severa Kosova biti predmet dijaloga, odgovor je glasio da je "jasno da pitanje severa Kosova mora biti rešeno".
Jer, ukazali su upućeni diplomate u EU, "u Ahtisarijevom planu već ima elemenata koji su deo specijalnog statusa" i sad je možda baš dijalog put da se to primeni.
(agencije/MONDO)
"Moja obaveza je da pojasnim građanima i političkoj javnosti da je rano spekulisati o modalitetu dijaloga Beograda i Prištine: prvo treba formulisati format i teme tog dijaloga", rekao je Tadić, koji u Njujorku učestvuje na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Posle mišljenja Međunarodnog suda pravde, sve strane su sačuvale elemente vlastite politike, ali su i definisale proces koji treba da reši, kako je rekao, pitanje života ljudi na Kosovu.
"Samo tako možemo da uđemo u mirniji politički proces i da budemo deo EU", naglasio je Tadić.
Na sastanku sa Ešton, kao i u nizu drugih bilateralnih razgovora u Njujorku, dodao je Tadić, biće reči i o procesu pridruživanja Srbije EU, ali i o borbi protiv organizovanog kriminala, regionalnoj stabilnosti i ostvarenju milenijumskih ciljeva UN.
Agencija Beta je javila danas da će Ketrin Ešton, Boris Tadić i Hašim Tači razgovarati o dijalogu Beograd-Priština danas i sutra u Njujorku.
Kako su preneli potpuno upućeni evropski diplomatski funkcioneri, plan dijaloga još nije utvrđen, ali EU ima razloga da veruje da će dijalog biti uspešan.
Izvesno je ipak, objasnili su, da zvaničnog političkog otvaranja pregovora o statusu ne može biti, iako će neminovno bitna "tehnička pitanja" zadrti sama po sebi u dimenzije statusa.
Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton o tome u sedištu UN treba danas da razmeni mišljenje s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, a sutra sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem.
S predsednikom Tadićem bi tokom zasedanja Generalne skupšine UN trebalo da razgovara i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Nužan je sporazum dve strane o što bržem pokretanju dijaloga, a glavni podstrek je jasna "evropska perspektiva" i spoznaja da to može samo biti od koristi i za Beograd i za Prištinu, preneli su izvori u sedištu EU.
Za Srbiju će to, rečeno je, biti nesumnjiva korist jer postoji "široko uverenje" da je vreme da se zahtev Beograda za kandidaturu za članstvo prosledi Evropskoj komisiji.
Diplomate u EU su istakli i da je "teško zamisliti da bi Srbija u sadašnjem stanju (odnosa sa Kosovom) mogla da uđe u EU, jer bi u Uniju time unela previše problema".
"I Beograd i Priština imaju mnogo nevolja i treba podržati političare koji tamo delaju na njihovom otklanjanju". Podstrek za Srbiju može i te kako biti, stavljeno je do znanja, takođe pristup kulturno-istorijskim spomenicima, a za Prištinu, recimo, nadzor granice.
Evropska unija će, rekli su funkcioneri u Briselu, dobro obaviti svoju ulogu nepristrasnog davaoca "dobrih usluga", imajući u vidu da među evropskom dvadesetsedmoricom ima zemalja koje priznaju i onih koje ne priznaju nezavisnost Prištine.
Objašnjavajući zašto, kako je rečeno, "ne može da se ponovo pregovara o Ahtisarijevom planu za status", izvori u EU su naglasili da se ne želi da politički vidovi statusa budu stavljeni u prvi plan, jer su onda izgledi za uspeh daleko manji.
Takođe se mora imati na umu da to ne prihvataju 22 zemlje koje su priznale Prištinu i onda je dijalog praktično nemoguć.
"Ako razgovaramo o nadzoru granica, pitanje je o kojoj granici razgovaramo, ako govorimo o zakonu, pitanje je - čijem zakonu", dodali su. Tehnička pitanja tu očigledno imaju i "statusni ugao".
Na pitanje da li će i poseban status severa Kosova biti predmet dijaloga, odgovor je glasio da je "jasno da pitanje severa Kosova mora biti rešeno".
Jer, ukazali su upućeni diplomate u EU, "u Ahtisarijevom planu već ima elemenata koji su deo specijalnog statusa" i sad je možda baš dijalog put da se to primeni.
(agencije/MONDO)
