Mala plata vratila je pre koju godinu i zvanično proteran poček na velika vrata. I trgovci su jasni: prodaja bi bila desetkovana da nije počeka.
Radnim danima do petine pazara je u čekovima na odloženo, vikendom do 30 odsto, a praznicima i do 40 odsto, pišu današnje "Novosti".
Na rate se kupuje odeća, obuća, kućni aparati i ostala tehnika, školski pribor, nameštaj i, što je najvažnije, hrana. Zato trgovci sve više pomeraju rokove za realizaciju čekova, sa 30 dana doguralo se do šest meseci, a za neku robu i duže.
Činjenica je, kako kaže Milena Radulović, marketing menadžer “Jabuke”, da veliki broj građana ima minimalna primanja i da kupovina na odloženo, naročito hrane, znači mnogo.
S druge strane, trgovina mora da sačeka datum dospeća da bi unovčila čekove i pokrila svoje troškove. To je u dogovoru sa dobavljačima moguće izvesti. Prema njenoj proceni, promet čekova bio bi veći kada bi banke odobravale građanima više čekova, a ne kao sada na kašičicu.
"Građani mogu da izaberu za koju će se opciju opredeliti, odnosno šta im je povoljnije kada je u pitanju plaćanje", kaže Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta i savetnik premijera Srbije.
"Sigurno je da će se penzioneri odlučiti za ček, jer ga ne opterećuje kamata. S druge strane, to treba da bude signal bankama da razmotre svoje kamate i da ih prilagode ovdašnjem tržištu, pa će onda i građani sigurno više koristiti kreditne kartice ako su kamate pristupačne", kaže Bajec.
A bankari smatraju da se “plastični novac” kod nas manje koristi kao kreditno sredstvo upravo zbog toga što građani sve češće kupuju čekovima na odloženo.
Tačno je da se kreditne kartice svuda u svetu koriste za kupovinu na rate, ali kod nas su sve manje privlačne, pre svega zbog visokih kamatnih stopa koje se kreću od 25 do 34 odsto godišnje. Ako se ne izmiri rata na vreme, zatezna kamata prelazi i 70 odsto.
Da bi građane usmerili na kartice, neke banke izdaju određen broj čekova, zavisno od raspoloživog novca na tekućem računu. U bankama kažu da se tako štite da klijent kojim slučajem ne pusti ček bez pokrića i uđe u nedozvoljeni minus na tekućem računu.
"Bankari moraju da garantuju isplatu duga, bez obzira na to da li na tekućem računu vlasnika ima novca. Upotreba čekova ima, pak, prednost zato što se te rate ne evidentiraju u Kreditnom birou. Srbija je originalna u mnogim stvarima, a jedna je i to da ste u nedozvoljenom minusu a možete da platite čekom", objašnjava Mirko Španović, član IO Hipo-Alpe-Adrija banke.
(MONDO)
Na rate se kupuje odeća, obuća, kućni aparati i ostala tehnika, školski pribor, nameštaj i, što je najvažnije, hrana. Zato trgovci sve više pomeraju rokove za realizaciju čekova, sa 30 dana doguralo se do šest meseci, a za neku robu i duže.
Činjenica je, kako kaže Milena Radulović, marketing menadžer “Jabuke”, da veliki broj građana ima minimalna primanja i da kupovina na odloženo, naročito hrane, znači mnogo.
S druge strane, trgovina mora da sačeka datum dospeća da bi unovčila čekove i pokrila svoje troškove. To je u dogovoru sa dobavljačima moguće izvesti. Prema njenoj proceni, promet čekova bio bi veći kada bi banke odobravale građanima više čekova, a ne kao sada na kašičicu.
"Građani mogu da izaberu za koju će se opciju opredeliti, odnosno šta im je povoljnije kada je u pitanju plaćanje", kaže Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta i savetnik premijera Srbije.
"Sigurno je da će se penzioneri odlučiti za ček, jer ga ne opterećuje kamata. S druge strane, to treba da bude signal bankama da razmotre svoje kamate i da ih prilagode ovdašnjem tržištu, pa će onda i građani sigurno više koristiti kreditne kartice ako su kamate pristupačne", kaže Bajec.
A bankari smatraju da se “plastični novac” kod nas manje koristi kao kreditno sredstvo upravo zbog toga što građani sve češće kupuju čekovima na odloženo.
Tačno je da se kreditne kartice svuda u svetu koriste za kupovinu na rate, ali kod nas su sve manje privlačne, pre svega zbog visokih kamatnih stopa koje se kreću od 25 do 34 odsto godišnje. Ako se ne izmiri rata na vreme, zatezna kamata prelazi i 70 odsto.
Da bi građane usmerili na kartice, neke banke izdaju određen broj čekova, zavisno od raspoloživog novca na tekućem računu. U bankama kažu da se tako štite da klijent kojim slučajem ne pusti ček bez pokrića i uđe u nedozvoljeni minus na tekućem računu.
"Bankari moraju da garantuju isplatu duga, bez obzira na to da li na tekućem računu vlasnika ima novca. Upotreba čekova ima, pak, prednost zato što se te rate ne evidentiraju u Kreditnom birou. Srbija je originalna u mnogim stvarima, a jedna je i to da ste u nedozvoljenom minusu a možete da platite čekom", objašnjava Mirko Španović, član IO Hipo-Alpe-Adrija banke.
(MONDO)
