Elektronske nadzorne narukvice za osuđenike prvo su testirane na policajcima i sve je spremno za njihovu primenu. Srbija sledeće godine dobija još tri zatvora.
Direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Milan Obradović izjavio je danas da su ostvareni svi zakonski i tehnički uslovi za sprovođenje kazni elektronskog nadzora osuđenika i da se čeka na prvu sudsku odluku.
"Testirali smo opremu na nekoliko naših kolega i elektronski nadzor pokazao se efikasan i bezbedan, a sledeće je da sudija izrekne njegovu primenu", rekao je Obradović.
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je danas pokazala novinarima "narukvicu" za osuđenog, kao i baznu stanicu koja se postavlja u njegovom stanu i povezuje sa Centrom za nadzor.
Bazna stanica pokriva stan u kojem lice izdržava kaznu i registruje da li je fizički prisutan, ali ne daje sliku niti ga je moguće prisluškivati, rekao je Obradović, navodeći da je neophodno da u stanu postoji fiksna telefonska veza.
Prema rečima Obradovića, primenom elektronskog nadzora biće postignute značajne uštede, jer država više neće imati izdatke za hranu, odeću i zdravstveno osiguranje osuđenika na kazni zatvora do godinu dana.
Istovremeno se neko ko je izvršio manje krivično delo, odnosno prvi put, ne šalje odmah u zatvor, objasnio je Obradović.
Oprema za elektronski nadzor iznajmljena je od izraelske kompanije koja snabdeva dve trećine zemalja u kojima se primenjuje taj vid kažnjavanja, dodao je Obradović, ali nije hteo da kaže koliko košta iznajmljivanje.
Ipak, rekao je, oprema je iznajmljena po finansijski veoma povoljnim uslovima.
Do sada su u Srbiji donete 143 presude kojima su pojedinci osuđeni nekom od alternativnih kazni, ali još nije izrečena nijedna kazna elektronskog nadzora, kazao je Obradović.
Radnik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Drago Bjeličić rekao je da je eksperimentalo nosio neko vreme "narukvicu", koja se zapravo stalja na nogu i zvanično zove odašiljač, kada je proveravana njena otpornost na razne pokušaje uništavanja.
Načelnik Odeljenja za tretman i alternativne sankcije Dušanka Garić rekla je da sud može da, uz sankciju "kućnog zatvora", kažnjenom licu omogući da radi svoj posao i tada ga, kad je van kuće, proverava poverenik, da li se nalazi na mestu i u vremenu koje mu je odobreno.
Obradović je izjavio da bi sledeće godine trebalo da počene izgradnja zatvora u Kragujevcu, Pančevu i Medveđi, a da bi zatvor u Padinskoj skeli trebalo da bude završen do kraja godine.
Direktor Uprave je kazao da nije novost da je u srpskim zatvorima veliki broj osuđenika i da postoji problem nedostatka prostora, napomenuvši da je u Srbiji trenutno 11.150 pritvorenih, optuženih i prekršajno kažnjenih osoba.
"Naše mogućnosti su objektivno limitirane finansijskim sredstvima", dodao je Obradović i najavio da će sredstva za izgradnju zatvora u Kragujevcu i Pančevu biti obezbeđena iz kredita, koji je dogovoren sa Evropskom komisijom, dok je izgradnja zatvora u Medveđi među projektima Vlade Srbije.
Srbija spada u srednje opterećene zemlje licima koja su lišena slobode, jer ima 140 pritvorenika i osuđenika na 100.000 stanovnika, govore podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
S obzirom na to da srpski zatvori realno primaju oko 6.500 lica, to znači da smo mi prepunjeni za 80 odsto.
Ali podaci govore da ima zemalja u Evropi, koje su prepune i za 200 i 300 odsto.
Neke bivše sovjetske republike, imaju 600 do 700 lica lišenih slobode na 100.000 stanovnika, dok u nekim zemljama postoji i manji broj.
Za poslednjih šest godina broj lica lišenih slobode u Srbiji se povećao za 60 odsto i trenutno ih ima oko 11.000, ali to nije slučaj samo u našoj zemlji.
U većini evropskih zemalja, zabeležen je porast broja lica lišenih slobode koji je vezan i za druge okolnosti, kao što su tranzicija, promena sistema vrednosti, ali i kriminalizacija društva u onim aspektima u kojima to nije do sada zabeleženo.
(agencije/MONDO)
"Testirali smo opremu na nekoliko naših kolega i elektronski nadzor pokazao se efikasan i bezbedan, a sledeće je da sudija izrekne njegovu primenu", rekao je Obradović.
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je danas pokazala novinarima "narukvicu" za osuđenog, kao i baznu stanicu koja se postavlja u njegovom stanu i povezuje sa Centrom za nadzor.
Bazna stanica pokriva stan u kojem lice izdržava kaznu i registruje da li je fizički prisutan, ali ne daje sliku niti ga je moguće prisluškivati, rekao je Obradović, navodeći da je neophodno da u stanu postoji fiksna telefonska veza.
Prema rečima Obradovića, primenom elektronskog nadzora biće postignute značajne uštede, jer država više neće imati izdatke za hranu, odeću i zdravstveno osiguranje osuđenika na kazni zatvora do godinu dana.
Istovremeno se neko ko je izvršio manje krivično delo, odnosno prvi put, ne šalje odmah u zatvor, objasnio je Obradović.
Oprema za elektronski nadzor iznajmljena je od izraelske kompanije koja snabdeva dve trećine zemalja u kojima se primenjuje taj vid kažnjavanja, dodao je Obradović, ali nije hteo da kaže koliko košta iznajmljivanje.
Ipak, rekao je, oprema je iznajmljena po finansijski veoma povoljnim uslovima.
Do sada su u Srbiji donete 143 presude kojima su pojedinci osuđeni nekom od alternativnih kazni, ali još nije izrečena nijedna kazna elektronskog nadzora, kazao je Obradović.
Radnik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Drago Bjeličić rekao je da je eksperimentalo nosio neko vreme "narukvicu", koja se zapravo stalja na nogu i zvanično zove odašiljač, kada je proveravana njena otpornost na razne pokušaje uništavanja.
Načelnik Odeljenja za tretman i alternativne sankcije Dušanka Garić rekla je da sud može da, uz sankciju "kućnog zatvora", kažnjenom licu omogući da radi svoj posao i tada ga, kad je van kuće, proverava poverenik, da li se nalazi na mestu i u vremenu koje mu je odobreno.
Obradović je izjavio da bi sledeće godine trebalo da počene izgradnja zatvora u Kragujevcu, Pančevu i Medveđi, a da bi zatvor u Padinskoj skeli trebalo da bude završen do kraja godine.
Direktor Uprave je kazao da nije novost da je u srpskim zatvorima veliki broj osuđenika i da postoji problem nedostatka prostora, napomenuvši da je u Srbiji trenutno 11.150 pritvorenih, optuženih i prekršajno kažnjenih osoba.
"Naše mogućnosti su objektivno limitirane finansijskim sredstvima", dodao je Obradović i najavio da će sredstva za izgradnju zatvora u Kragujevcu i Pančevu biti obezbeđena iz kredita, koji je dogovoren sa Evropskom komisijom, dok je izgradnja zatvora u Medveđi među projektima Vlade Srbije.
Srbija spada u srednje opterećene zemlje licima koja su lišena slobode, jer ima 140 pritvorenika i osuđenika na 100.000 stanovnika, govore podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
S obzirom na to da srpski zatvori realno primaju oko 6.500 lica, to znači da smo mi prepunjeni za 80 odsto.
Ali podaci govore da ima zemalja u Evropi, koje su prepune i za 200 i 300 odsto.
Neke bivše sovjetske republike, imaju 600 do 700 lica lišenih slobode na 100.000 stanovnika, dok u nekim zemljama postoji i manji broj.
Za poslednjih šest godina broj lica lišenih slobode u Srbiji se povećao za 60 odsto i trenutno ih ima oko 11.000, ali to nije slučaj samo u našoj zemlji.
U većini evropskih zemalja, zabeležen je porast broja lica lišenih slobode koji je vezan i za druge okolnosti, kao što su tranzicija, promena sistema vrednosti, ali i kriminalizacija društva u onim aspektima u kojima to nije do sada zabeleženo.
(agencije/MONDO)
