Na jesenjem zasedanju Sinoda razgovaraće se o uspostavljanju Raškei možda još neke eparhije, kaže episkop Grigorije.
Jedna od glavnih tema jesenjeg zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora sredinom novembra u Srpskoj patrijaršiji, biće naimenovanje novih, mladih arhijereja i uspostavljanje Raške, a možda, i drugih eparhija, rekao je danas episkop zahumsko-hercegovački Srpske pravoslavne crkve (SPC) Grigorije.
Vladika Grigorije je rekao da se u Sinodu i Saboru "ozbiljno razmišlja" o izdvajanje drevne Raške u posebnu eparhiju. Grigorije nije negirao mogućnost da bude naimenovan za episkopa buduće Raške episkopije.
"Jedino bih takvom, starijom oblašću mogao da zamenim Hercegovinu. U svakom slučaju nije bitno ko će biti episkop, bitno je da to bude neko miroljubiv, pravdoljubiv, neko ko bi svojim prisustvom doneo mir i normalizaciju odnosa na tom području", kazao je vladika Grigorije u intervjuu Tanjugu.
Vladika je kazao da se o svemu tome u Sinodu, čiji je on član, još razgova i da sve zavisi od dogovora, a cilj je, prema njemu, "bolje osmišljavanje uloge Crkve i njenog približavanja narodu. "
"Taj prostor (Raška oblast) za nas je bukvalno kičmena moždina srpskog prostora u današnjoj Srbiji. To je istorijski veoma značajan prostor sa Petrovom crkvom koja datira iz vremena pre uspostavljanja Srpske patrijaršije.., a tu su i Sopoćani, Đurđevi stupovi i druge značajne crkve i manastiri", naveo je vladika Grigorije.
"Potrebno je", po Grigoriju, "da bude obezbeđena i intenzivnija i ljudskija" komunikacija sa muslimanima, Bošnjacima koji žive na tom prostoru, a koji su, čini mu se, pomalo zapostavljeni".
Vladika je rekao da će tim promenama biti obuhvaćene eperhije u Severnoj Americi, Australiji i Evropi, između ostalih, u Austriji, Švajcarskoj i Italiji gde je, kaže, sve više Srba koji traže da imaju svoje crkve i arhijereje koji će brinuti o njima.
Nakon što je vladika niški Irinej izabran za patrijarha, koji je i arhiepiskop beogradski, Niš treba da dobije novog episkopa, a nije isključeno da će ga dobiti i Kruševac.
Vladika Grigorije je dodao da mu se čini da oko toga postoji dobra volja episkopa.
O verskom lideru muslimana, muftiji Muameru Zukorliću, vladika Grigorije kaže da ga ne poznaje dobro, ali da zna "da je vešt na rečima".
Grigorije je kazao da mu je bliska Zukorlićeva potreba da bude lider jer je i sam u Hercegovini bio u sličnoj situaciji, ali ističe "da biti lider znači i biti odgovoran za sve što čoveka lako stavlja na sto muka".
Zato, smatra Grigorije, to nije posao za verskog, već za političkog lidera.
"U tom kontekstu je veoma važno da li je neko politički ili verski lider. Sve je to legitimno i dozvoljeno, ali je nezgodno kada se meša," rekao je on.
Muslimanima i Srbima u Raškoj oblasti, vladika je poručio da nijednom čoveku ne treba pridavati preveliki značaj jer "svi smo mi samo ljudi, smrtnici koji će jednog dana otići i sa sobom poneti i pravedna i nepravedna dela. "
"Bitno je da narod tamo u Raškoj, Srbi i muslimani, počne da živi od svog rada, jedni sa drugima i jedni pored drugih kao što je to bilo vekovima, bez produbljivanja jaza, jer kada se produbi jaz nastaju dve strane, a kada postoje dve strane, lako može da dođe i do krvoprolića", rekao je Grirogije.
Povodom ideje o obnavljanju autonomije Sandžaka, vladika Grigorije je rekaoda svako može da ima neku ideju, ali da je pitanje ko iza nje "dublje" stoji.
"Ukoliko bi to bila moja ideja ili, kao što jeste, muftije Zukorlića, onda je to jako naivno. Ako je to ideja nekih velih sila, onda to i nije naivno...Nemam, međutim, utisak da toj ideji treba pridavati toliki značaj", kazao je vladika.
Vladika Grigorije je ocenio i da bi narod koji živi u Raškoj trebalo da izvrši veći pritisak na Beograd kako bi svima njima bio obezbeđen bolji život.
Grigorije smatra da je aktuelni trenutak za Crkvu veliki izazov jer, zbog svega što se događalo poslednjih godina, društvo u Srbiji je podeljeno.
"Ljudi su u nekoj blagoj šizofreniji, niko više nema neku ideološku perspektivu. . . postavljaju se dileme - (ne) Evropa, izolacija ili otvorenost prema drugima... Imamo susede sa kojima smo ratovali, što je neprijatna okolnost, a imamo i susede koji nas ne vole. Naš ugled u svetu se u velikoj meri unizio, što opet drugi žele da iskoriste", naveo je vladika Grigorije.
Zato Crkva, smatra on, treba da bude faktor stabilnosti, kohezioni faktor iznad svih podela, iznad svake politike ili partije, da bude prostor u kome će ljudi osetiti da mogu da budu zajedno. Crkva treba da bude, kaže, prostor slobode i ljubavi.
Vladika je naveo da je u poslednje vreme sve više mladih okrenuto Crkvi, ali koliko je to radost, toliko je, veli, i "strepnja jer to više nisu mladi koji koji ne znaju ništa već znaju svašta i hoće još. "
Upitan o umešanosti države u poslove Crkve i Crkve u poslove države, vladika Grigorije kaže da je taj odnos "uvek neuravnotežen i da nije bilo davno kada je Crkva bila bez ikakvog uticaja na državu. "
"Mi još nemamo tu sposobnosti da Crkva i država funkcionišu jedna pored druge i da niko nikoga ne ugrožava, kao što to ponegde biva", kazao je on.
Vladika smatra da Crkva mora da bude korektiv tako što će, kada u nekom trenutku država pređe granicu nebrige za svoj narod, reći svoju reč koja, po pravilu, mora biti teška.
"Država mora respektovati Crkvu, jer će mnogi pojedinci, partije, pa i države nestati, kao što su nestajali, ali ne i Crkva. Ona će uvek biti tu, kao što je i bila vekovima i država nema na koga boljeg ni iskusnijeg da se osloni kada je u pitanju oporavak društva", kazao je vladika dodavši da je to paradoks, a da bi iskušenje bilo ukoliko bi Crkva svojim nametanjem izašla iz okvira vlastitih granica.
Zato je nemoguće da država bude Crkva, a Crkva da bude država, ali mogu uzajamno da se prožimaju, ukoliko je to u interesu naroda, zaključio je vladika Grigorije u intervjuu Tanjugu.
(Tanjug)
Vladika Grigorije je rekao da se u Sinodu i Saboru "ozbiljno razmišlja" o izdvajanje drevne Raške u posebnu eparhiju. Grigorije nije negirao mogućnost da bude naimenovan za episkopa buduće Raške episkopije.
"Jedino bih takvom, starijom oblašću mogao da zamenim Hercegovinu. U svakom slučaju nije bitno ko će biti episkop, bitno je da to bude neko miroljubiv, pravdoljubiv, neko ko bi svojim prisustvom doneo mir i normalizaciju odnosa na tom području", kazao je vladika Grigorije u intervjuu Tanjugu.
Vladika je kazao da se o svemu tome u Sinodu, čiji je on član, još razgova i da sve zavisi od dogovora, a cilj je, prema njemu, "bolje osmišljavanje uloge Crkve i njenog približavanja narodu. "
"Taj prostor (Raška oblast) za nas je bukvalno kičmena moždina srpskog prostora u današnjoj Srbiji. To je istorijski veoma značajan prostor sa Petrovom crkvom koja datira iz vremena pre uspostavljanja Srpske patrijaršije.., a tu su i Sopoćani, Đurđevi stupovi i druge značajne crkve i manastiri", naveo je vladika Grigorije.
"Potrebno je", po Grigoriju, "da bude obezbeđena i intenzivnija i ljudskija" komunikacija sa muslimanima, Bošnjacima koji žive na tom prostoru, a koji su, čini mu se, pomalo zapostavljeni".
Vladika je rekao da će tim promenama biti obuhvaćene eperhije u Severnoj Americi, Australiji i Evropi, između ostalih, u Austriji, Švajcarskoj i Italiji gde je, kaže, sve više Srba koji traže da imaju svoje crkve i arhijereje koji će brinuti o njima.
Nakon što je vladika niški Irinej izabran za patrijarha, koji je i arhiepiskop beogradski, Niš treba da dobije novog episkopa, a nije isključeno da će ga dobiti i Kruševac.
Vladika Grigorije je dodao da mu se čini da oko toga postoji dobra volja episkopa.
O verskom lideru muslimana, muftiji Muameru Zukorliću, vladika Grigorije kaže da ga ne poznaje dobro, ali da zna "da je vešt na rečima".
Grigorije je kazao da mu je bliska Zukorlićeva potreba da bude lider jer je i sam u Hercegovini bio u sličnoj situaciji, ali ističe "da biti lider znači i biti odgovoran za sve što čoveka lako stavlja na sto muka".
Zato, smatra Grigorije, to nije posao za verskog, već za političkog lidera.
"U tom kontekstu je veoma važno da li je neko politički ili verski lider. Sve je to legitimno i dozvoljeno, ali je nezgodno kada se meša," rekao je on.
Muslimanima i Srbima u Raškoj oblasti, vladika je poručio da nijednom čoveku ne treba pridavati preveliki značaj jer "svi smo mi samo ljudi, smrtnici koji će jednog dana otići i sa sobom poneti i pravedna i nepravedna dela. "
"Bitno je da narod tamo u Raškoj, Srbi i muslimani, počne da živi od svog rada, jedni sa drugima i jedni pored drugih kao što je to bilo vekovima, bez produbljivanja jaza, jer kada se produbi jaz nastaju dve strane, a kada postoje dve strane, lako može da dođe i do krvoprolića", rekao je Grirogije.
Povodom ideje o obnavljanju autonomije Sandžaka, vladika Grigorije je rekaoda svako može da ima neku ideju, ali da je pitanje ko iza nje "dublje" stoji.
"Ukoliko bi to bila moja ideja ili, kao što jeste, muftije Zukorlića, onda je to jako naivno. Ako je to ideja nekih velih sila, onda to i nije naivno...Nemam, međutim, utisak da toj ideji treba pridavati toliki značaj", kazao je vladika.
Vladika Grigorije je ocenio i da bi narod koji živi u Raškoj trebalo da izvrši veći pritisak na Beograd kako bi svima njima bio obezbeđen bolji život.
Grigorije smatra da je aktuelni trenutak za Crkvu veliki izazov jer, zbog svega što se događalo poslednjih godina, društvo u Srbiji je podeljeno.
"Ljudi su u nekoj blagoj šizofreniji, niko više nema neku ideološku perspektivu. . . postavljaju se dileme - (ne) Evropa, izolacija ili otvorenost prema drugima... Imamo susede sa kojima smo ratovali, što je neprijatna okolnost, a imamo i susede koji nas ne vole. Naš ugled u svetu se u velikoj meri unizio, što opet drugi žele da iskoriste", naveo je vladika Grigorije.
Zato Crkva, smatra on, treba da bude faktor stabilnosti, kohezioni faktor iznad svih podela, iznad svake politike ili partije, da bude prostor u kome će ljudi osetiti da mogu da budu zajedno. Crkva treba da bude, kaže, prostor slobode i ljubavi.
Vladika je naveo da je u poslednje vreme sve više mladih okrenuto Crkvi, ali koliko je to radost, toliko je, veli, i "strepnja jer to više nisu mladi koji koji ne znaju ništa već znaju svašta i hoće još. "
Upitan o umešanosti države u poslove Crkve i Crkve u poslove države, vladika Grigorije kaže da je taj odnos "uvek neuravnotežen i da nije bilo davno kada je Crkva bila bez ikakvog uticaja na državu. "
"Mi još nemamo tu sposobnosti da Crkva i država funkcionišu jedna pored druge i da niko nikoga ne ugrožava, kao što to ponegde biva", kazao je on.
Vladika smatra da Crkva mora da bude korektiv tako što će, kada u nekom trenutku država pređe granicu nebrige za svoj narod, reći svoju reč koja, po pravilu, mora biti teška.
"Država mora respektovati Crkvu, jer će mnogi pojedinci, partije, pa i države nestati, kao što su nestajali, ali ne i Crkva. Ona će uvek biti tu, kao što je i bila vekovima i država nema na koga boljeg ni iskusnijeg da se osloni kada je u pitanju oporavak društva", kazao je vladika dodavši da je to paradoks, a da bi iskušenje bilo ukoliko bi Crkva svojim nametanjem izašla iz okvira vlastitih granica.
Zato je nemoguće da država bude Crkva, a Crkva da bude država, ali mogu uzajamno da se prožimaju, ukoliko je to u interesu naroda, zaključio je vladika Grigorije u intervjuu Tanjugu.
(Tanjug)
