Kopredsednica međunarodne gej-lezbijske organizacije ILGA-Europe kaže da se dešavanja u Beogradu ne razlikuju ni u čemu od ranijih incidenata tokom prvih Parada ponosa u drugim evropskim gradovima.
Kopredsednica izvršnog odbora međunarodne organizacije za zaštitu gej i lezbijskih prava ILGA-Europe, sa sedištem u Briselu, Linda Frajman izjavila je danas da se dešavanja u Beogradu, povodom Parade ponosa, ne razlikuju ni u čemu od incidenata koji su svojevremeno pratili slične događaje u ostalim evropskim gradovima - Londonu, Parizu, ili Berlinu.
"Društvene promene ne dešavaju se brzo. Treba imati na umu da je izlazak na ulice LGBT populacije svojevremeno bio shvaćen kao izuzetno provokativan u najvećem delu Evrope.
Nigde parade ponosa nisu počele kao festivalski događaji na koje smo sada navikli u gradovima kao što su London, Pariz, Berlin ili Brisel. Na početku, uvek je nekolicina hrabrih odlučivala da postane vidljiva i da zatraži ravnopravnost i pravdu", navela je Frajmanova koja je juče učestvovala na skupu u Beogradu.
"Uprkos nasilju, ovaj dan može se obeležiti u našim kalendarima kao istorijski dan za LGBT pokret u Srbiji, koja je, posle Slovenije i Hrvatske, postala treća zemlja bivše Jugoslavije koja je uspela da organizuje neprekinutu paradu ponosa na kojoj je učestvovalo oko hiljadu ljudi", dodala je ona u komentaru koji danas objavljuje briselski list "Euobzerver".
Frajmanova je izrazila nadu da će jednog dana i u Beogradu učesnici parade ponosa moći da šetaju na ulicama koje nisu potpuno opustele iz bezbednosnih razloga i bez straha za svoj život.
Nastavivši poređenje Srbije sa ostalim evropskim zemljama, Frajmanova je navela da je, ako se prisetimo istorije lezbijskog i gej aktivizma u Evropi, lako shvatiti dešavanja u državama kao što je danas Srbija, a nekad je, na primer, bila Litvanija, dodajući da se "promene ne dešavaju same od sebe".
"Danas znamo u kojem se pravcu treba kretati, jer su drugi u decenijama iza nas dovodili u pitanje društvene koncepte homoseksualnosti i polnog identiteta.
Ako se uzme u obzir da je tek nekoliko evropskih zemalja izbrisalo i poslednje tragove diskriminacije u svom pravosuđu prihvativši istopolne brakove i da je većina država EU priznala istovetna prava za svoje LGBT građane kao i za one heteroseksualne, jasno je da će društvene promene doći i kod najnovijih potencijalnih članova" EU, navela je ona.
Frajmanova je istakla da se odnos srpskih vlasti prema LGBT populaciji u poslednjih godinu dana dramatično promenio i da je ove godine bilo moguće izolovati veliki deo grada i dovesti značajne snage bezbednosti da bi se zaštitili učesnici parade.
"Sledeći izazov za srpske vlasti biće da obezbede mere bezbednosti proporcionalne istinskom duhu slobodnog okupljanja i slobode govora, tako da bude moguće da se poruka koju ova parada nosi može i čuti.
Masovni napadi na policiju su, međutim, razlog za ozbiljnu zabrinutost i umanjuju nadu da će do promena doći brzo", zaključila je Fajmanova.
(Tanjug)
"Društvene promene ne dešavaju se brzo. Treba imati na umu da je izlazak na ulice LGBT populacije svojevremeno bio shvaćen kao izuzetno provokativan u najvećem delu Evrope.
Nigde parade ponosa nisu počele kao festivalski događaji na koje smo sada navikli u gradovima kao što su London, Pariz, Berlin ili Brisel. Na početku, uvek je nekolicina hrabrih odlučivala da postane vidljiva i da zatraži ravnopravnost i pravdu", navela je Frajmanova koja je juče učestvovala na skupu u Beogradu.
"Uprkos nasilju, ovaj dan može se obeležiti u našim kalendarima kao istorijski dan za LGBT pokret u Srbiji, koja je, posle Slovenije i Hrvatske, postala treća zemlja bivše Jugoslavije koja je uspela da organizuje neprekinutu paradu ponosa na kojoj je učestvovalo oko hiljadu ljudi", dodala je ona u komentaru koji danas objavljuje briselski list "Euobzerver".
Frajmanova je izrazila nadu da će jednog dana i u Beogradu učesnici parade ponosa moći da šetaju na ulicama koje nisu potpuno opustele iz bezbednosnih razloga i bez straha za svoj život.
Nastavivši poređenje Srbije sa ostalim evropskim zemljama, Frajmanova je navela da je, ako se prisetimo istorije lezbijskog i gej aktivizma u Evropi, lako shvatiti dešavanja u državama kao što je danas Srbija, a nekad je, na primer, bila Litvanija, dodajući da se "promene ne dešavaju same od sebe".
"Danas znamo u kojem se pravcu treba kretati, jer su drugi u decenijama iza nas dovodili u pitanje društvene koncepte homoseksualnosti i polnog identiteta.
Ako se uzme u obzir da je tek nekoliko evropskih zemalja izbrisalo i poslednje tragove diskriminacije u svom pravosuđu prihvativši istopolne brakove i da je većina država EU priznala istovetna prava za svoje LGBT građane kao i za one heteroseksualne, jasno je da će društvene promene doći i kod najnovijih potencijalnih članova" EU, navela je ona.
Frajmanova je istakla da se odnos srpskih vlasti prema LGBT populaciji u poslednjih godinu dana dramatično promenio i da je ove godine bilo moguće izolovati veliki deo grada i dovesti značajne snage bezbednosti da bi se zaštitili učesnici parade.
"Sledeći izazov za srpske vlasti biće da obezbede mere bezbednosti proporcionalne istinskom duhu slobodnog okupljanja i slobode govora, tako da bude moguće da se poruka koju ova parada nosi može i čuti.
Masovni napadi na policiju su, međutim, razlog za ozbiljnu zabrinutost i umanjuju nadu da će do promena doći brzo", zaključila je Fajmanova.
(Tanjug)
