Sudeći po dugoročnim prognozama meteorologa pred nama je duga i hladna zima do minus 30 stepeni Celzijusa.
Dugoročne vremenske prognoze danas nisu baš najbolje ostvarive, pa, ipak, prema podacima koje objavljuju pojedine meteorološke stanice u Srbiji i okruženju, predstojeća zima bi mogla biti hladna i duga sa temperaturama i do minus 30 stepeni.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZS), u narednih nekoliko, do najduže mesec dana, temperature će biti ispod godišnjeg proseka i u jutarnjim satima će u proseku iznositi između dva i devet stepeni, a najviša dnevna se očekuje u intervalu od devet do 16 stepeni.
Na jugu zemlje ona bi mogla biti za stepen dva viša, rekao je Tanjugu prognostičar Branko Bijelić.
Prema njegovim rečima, u narednim danima se u Srbiji očekuju povremene padavine u vidu kiše i pljuskova, a u višim predelima susnežica i sneg.
Bijelić je kazao da RHMZS ne raspolaže podacima kakva bi mogla biti predstojeća zima, kao i da bi se nešto konkretnije o tome moglo znati u narednih nekoliko dana.
Meteorolozi u regionu, međutim, prognoziraju da Balkansko poluostrvo čeka neuobičajno hladna zima sa ekstremno niskim temperaturama i do 30 stepeni ispod nule.
Načelnik Centra za analizu i prognozu vremena u Hidrometeorološkom zavodu Crne Gore Branko Micev je ukazao da su severoistok Evrope i veći deo Sibira u julu bili pod uticajem, za taj prostor, neverovatno toplog vazduha.
On smatra da zato treba očekivati reakciju koja će, prema prognozi referentne institucije Evropskog centra za srednjoročnu prognozu iz Redinga kod Londona, ove zime na Balkanu biti posebno žestoka.
Micov je ukazao da se u pojedinim delovima Evrope mogu očekivati i temperature do minus 40 stepeni.
Većina javno dostupnih sezonskih prognoza upućuje na mogućnost ostvarenja nešto hladnije zime od višegodišnjeg proseka.
Prilikom izrade takvih prognoza posebna važnost se pridaje temperaturnim stanjem okeana, a trenutno je na Pacifiku izražen Njino feomen - pojava hladnije površinske temperature okeana u odnosu na normalu.
Stručnjaci kažu da se ovaj fenomen, ali i brojni drugi koji se uzimaju u obzir prilikom izrade sezonske prognoze, odražavaju na vremenske prilike u svakom pojedinom kraju sveta. Izvesno je, međutim, da su u poslednjih 20 godina zime značajno topolije.
Hidrometeorolozi ukazuju da, zbog raznih faktora koji utiču na vreme, određivanje sezonske vremenske prognoze ne može biti precizno, a kao primer najvećeg "debakla" oni ističu prošlogodišnju zimu u Velikoj Britaniji.
Dogodilo se naime, da su klimatolozi britanskog "Met Ofisa" predviđali toplu zimu 2009/2010, ali je ispalo upravo suprotno, pa je to bila jedna od najhladnijih i najsnežnijih zima uposlednjih tridesetak godina.
Zbog toga se britanska meteorloška služba našla pod neviđenom kritikom javnosti, posebno ako se ima u vidu, podsećaju klimatolozi, da su američki meteorološki krugovi blagovremeno najavljivali hladnoće koje su se i dogodile.
Zato je od prošle zime britanska meteorološka služba znatno smanjila opseg javne prezentacije sezonskih prognoza u javnosti.
(Tanjug)
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZS), u narednih nekoliko, do najduže mesec dana, temperature će biti ispod godišnjeg proseka i u jutarnjim satima će u proseku iznositi između dva i devet stepeni, a najviša dnevna se očekuje u intervalu od devet do 16 stepeni.
Na jugu zemlje ona bi mogla biti za stepen dva viša, rekao je Tanjugu prognostičar Branko Bijelić.
Prema njegovim rečima, u narednim danima se u Srbiji očekuju povremene padavine u vidu kiše i pljuskova, a u višim predelima susnežica i sneg.
Bijelić je kazao da RHMZS ne raspolaže podacima kakva bi mogla biti predstojeća zima, kao i da bi se nešto konkretnije o tome moglo znati u narednih nekoliko dana.
Meteorolozi u regionu, međutim, prognoziraju da Balkansko poluostrvo čeka neuobičajno hladna zima sa ekstremno niskim temperaturama i do 30 stepeni ispod nule.
Načelnik Centra za analizu i prognozu vremena u Hidrometeorološkom zavodu Crne Gore Branko Micev je ukazao da su severoistok Evrope i veći deo Sibira u julu bili pod uticajem, za taj prostor, neverovatno toplog vazduha.
On smatra da zato treba očekivati reakciju koja će, prema prognozi referentne institucije Evropskog centra za srednjoročnu prognozu iz Redinga kod Londona, ove zime na Balkanu biti posebno žestoka.
Micov je ukazao da se u pojedinim delovima Evrope mogu očekivati i temperature do minus 40 stepeni.
Većina javno dostupnih sezonskih prognoza upućuje na mogućnost ostvarenja nešto hladnije zime od višegodišnjeg proseka.
Prilikom izrade takvih prognoza posebna važnost se pridaje temperaturnim stanjem okeana, a trenutno je na Pacifiku izražen Njino feomen - pojava hladnije površinske temperature okeana u odnosu na normalu.
Stručnjaci kažu da se ovaj fenomen, ali i brojni drugi koji se uzimaju u obzir prilikom izrade sezonske prognoze, odražavaju na vremenske prilike u svakom pojedinom kraju sveta. Izvesno je, međutim, da su u poslednjih 20 godina zime značajno topolije.
Hidrometeorolozi ukazuju da, zbog raznih faktora koji utiču na vreme, određivanje sezonske vremenske prognoze ne može biti precizno, a kao primer najvećeg "debakla" oni ističu prošlogodišnju zimu u Velikoj Britaniji.
Dogodilo se naime, da su klimatolozi britanskog "Met Ofisa" predviđali toplu zimu 2009/2010, ali je ispalo upravo suprotno, pa je to bila jedna od najhladnijih i najsnežnijih zima uposlednjih tridesetak godina.
Zbog toga se britanska meteorloška služba našla pod neviđenom kritikom javnosti, posebno ako se ima u vidu, podsećaju klimatolozi, da su američki meteorološki krugovi blagovremeno najavljivali hladnoće koje su se i dogodile.
Zato je od prošle zime britanska meteorološka služba znatno smanjila opseg javne prezentacije sezonskih prognoza u javnosti.
(Tanjug)
