Drugo lice Srbije

Ali ipak, dajmo makar malo, ako već niko neće baš ozbiljno, da napravimo razliku, da prekinemo sa glupavim uopštavanjem i da ne zaboravimo da "druga Srbija" nije izlizana fraza već nešto što se dogadja tu pored nas.

Taman kad sam pomislio da ne bi bilo loše da zbog silnih dogadjaja sa negativnim predznakom preskočim jedan termin, da 'oladim malo, odmorim i sebe i vas, kad naišli povodi koje prosto ne smem da propustim.

Posle jurnjave po Beogradu, tuča i inih stvari s tim u vezi, bilo je mnogo "generala", analitičara i ostalih opštepraktičnih mislilaca, rernu nisam smeo da otvorim u strahu da i iz nje ne iskoči neko od njih.

Verujem da ste se naslušali svega i svačega, ali ono što me je najviše iritiralo bilo je - uopštavanje! Te kako je većina "demonstranata" deca iz provincije, te da je položaj mladih ovakav ili onakav, te "mladi" ovo, "mladi" ono... Iz kože sam hteo da iskočim!

Alo, ljudi, o čemu vi to!? Ali stvarno...

Evo, primer prvi.

Dan posle BG haosa, priča mi moja drugarica Zorka A., bila je na predstavi, gledala "Gloriju" u Beogradskom pozorištu, lepo se provela, kaže da je predstava dobra. Pod tim utiskom, nastavlja, izlazi na Terazije i ima šta da vidi - parkirani autobusi sa registarskim tablicama gradova iz unutrašnjosti Srbije, poneki iz preka. Prvo što je pomislila bilo je - nisu valjda ponovo došli lomitelji. Kad ono... Neki od gledalaca, većina mladi ljudi, pravo preko trotoara pa u autobus! Dogovorili se, organizovali i došli - u Beograd u pozorište.

Drugim rečima, valjda su i to neki mladi, jel' da?

Ili primer drugi.

Slušam pre neki dan jednu priču na radiju, emisija o kulturi, tema umetnička muzika, relevantni sagovornici i neizbežno pominjanje sale Kolarac, najtoplije "sigurne kuće" za sve ljubitelje lepog zvuka i sjajnih majstora koji ga "proizvode". I kaže jedan od sagovornika kako su morali da prave poseban raspored koncerata jer - "dobar deo mladih dolazi organizovano iz raznih gradova Srbije, interesovanje je veoma veliko". I šta sad, pitam i sebe i vas, dragi čitaoci. U foto reportaži sa koncerta bilo koje "estradne zvezde" u nekoj od beogradskih hala obavezno, ali obavezno se nađe i fotka parkinga na kojem su autobusi kojima su "obožavaoci XZ" došli na svirku. Fotografiju autobusa parkiranih na Studentskom trgu koji čekaju neke druge mlade, neke koji su došli na koncert ozbiljne muzike, teško da mogu da vidim čak i u ono malo štampe koja se još uvek može nazvati - ozbiljnom.

Ne kažem, naravno da smo u nekakvoj krizi, neko više, neko manje, znam da je "jača" novinska vest sa negativnim predznakom od one koja je afirmativna. Tu su nam čorbu odavno začinili urednici svakojakvih tabloida i sličnih trash emisija na radiju i TV.

Ali ipak, dajmo makar malo, ako već niko neće baš ozbiljno, da napravimo razliku, da prekinemo sa glupavim uopštavanjem i da ne zaboravimo da "druga Srbija" nije izlizana fraza već nešto što se dogadja tu pored nas. Nešto što je lepo i vredno mnogo više pažnje nego što im ponekad posvećuju čak i oni koji se deklarativno zalažu za njihovu afirmaciju.

Rekoh li ja to - "deklarativno"? Eto šta je podsvest, iskoristiš njihovu fraz(eologij)u i odmah ih izofiraš!

---

Dodaj komentarSvi komentari ( 2 )