U najznačajnijoj reformi međunarodne finansijske institucije ikad, Kina postaje treća zemlja po uticaju u MMF.
Zemlje grupe 20 najrazvijenijih i zemalja u razvoju postigle su danas na skupu u Južnoj Koreji dogovor o najznačajnijoj reformi ikada usvojenoj o upravljanju Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), čiji je cilj da privrede u razvoju dobiju veća ovlašćenja u toj međunarodnoj finansijskoj instituciji.
"Reč je o najznačajnijoj reformi koja je ikada usvojena kada je reč o upravljanju MMF-om", izjavio je generalni direktor te institucije Dominik Stros-Kan dodajući da je reč o "istorijskom dogovoru".
Kako javljaju agencije, reformom je predviđeno povećanje kapitala institucije, dok će zemlje čije su privrede u razvoju dobiti mesta u administrativnom savetu. Najavljena su i povećana ovlašćenja kada je reč o nadzoru ekonomskih politika zemalja članica.
Projekat je još u fazi "predloga koji će biti podnet na razmatranje administrativnom savetu MMF-a na sastanku u novembru", rekao je Stros-Kan.
Dugoočekivanom reformom MMF-a, deset najvažnijih akcionara te institucije biće SAD, Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, kao i Brazil, Rusija, Indija i Kina.
Osim toga, evropske zemlje odrekle bi se dva mesta u upravnom odboru koji ima 24 člana, u korist zemalja čije su privrede u razvoju kao što je Kina, koja bi trebalo da postane treća po uticaju zemlja u MMF-u.
Sedište MMF-a je u Vašingtonu a institucija okuplja 187 zemalja.
Međunarodni monetarni fond je osnovan 1944. sa ciljem da garantuje stabilnost međunarodnog monetarnog sistema, čije je raspadanje tokom Velike finansijske krize 1929-30. imalo katastrofalne posledice po svetsku ekonomiju.
Reforme, o kojima se godinama pregovaralo, stupiće na snagu 2011. godine.
(Beta)
"Reč je o najznačajnijoj reformi koja je ikada usvojena kada je reč o upravljanju MMF-om", izjavio je generalni direktor te institucije Dominik Stros-Kan dodajući da je reč o "istorijskom dogovoru".
Kako javljaju agencije, reformom je predviđeno povećanje kapitala institucije, dok će zemlje čije su privrede u razvoju dobiti mesta u administrativnom savetu. Najavljena su i povećana ovlašćenja kada je reč o nadzoru ekonomskih politika zemalja članica.
Projekat je još u fazi "predloga koji će biti podnet na razmatranje administrativnom savetu MMF-a na sastanku u novembru", rekao je Stros-Kan.
Dugoočekivanom reformom MMF-a, deset najvažnijih akcionara te institucije biće SAD, Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, kao i Brazil, Rusija, Indija i Kina.
Osim toga, evropske zemlje odrekle bi se dva mesta u upravnom odboru koji ima 24 člana, u korist zemalja čije su privrede u razvoju kao što je Kina, koja bi trebalo da postane treća po uticaju zemlja u MMF-u.
Sedište MMF-a je u Vašingtonu a institucija okuplja 187 zemalja.
Međunarodni monetarni fond je osnovan 1944. sa ciljem da garantuje stabilnost međunarodnog monetarnog sistema, čije je raspadanje tokom Velike finansijske krize 1929-30. imalo katastrofalne posledice po svetsku ekonomiju.
Reforme, o kojima se godinama pregovaralo, stupiće na snagu 2011. godine.
(Beta)
