Letnje računanje vremena u Evropi završava se u noći između subote i nedelje. Satove u nedelju u 03.00 treba pomeriti jedan čas unazad, na 02.00.
Od sutra će svitati jedan sat ranije, ali će ranije i padati mrak.
Letnje računanje vremena u severnoj Americi trajaće sedmicu duže, do 7. novembra.
U Evropi letnje računanje počinje poslednjeg vikenda u martu i traje do poslednjeg vikenda u oktobru.
U Srbiji je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.
Od 1995. godine kazaljke na satovima u SRJ su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a pre četiri godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.
Prvi predlog za uvođenje letnjeg računanja vremena izneo je Novozelanđanin Džordž Hadson 1895. godine Velingtonskom filozofskom društvu. Hadson je bio entomolog, pasioniari sakupljač insekata, a radio je po smenama i želelo je da što više iskoristi slobodno vreme posle posla. Zbog toga je došao na ideju da se sat dnevnog svetla leti iz ranog jutra "prebaci" na veče.
Sličnu ideju izneo je i britanski preduzimač Vilijam Vilet 1905. godine i nju je zdušno podržavao poslanik Robert Pirs, koji je 1908. podneo predlog zakona, ali ga parlament nije razmatrao.
Letnje računanje prvi su uveli Nemačka, Austrougarska i njihovi saveznici u Prvom svetskom ratu, 1916. godine, radi uštede uglja u ratno vreme. Do 1918. godine isto su učinile i ostale evropske zemlje, Rusija, odnosno SSSR, i SAD.
Danas letnje računanje vremena koriste SAD i Kanada (sa izuzetkom nekoliko država (Arizona, Havaji i Saskačevan), nekoliko karipskih država, Evropa, bliskoistočne zemlje, Egipat i Maroko na severnoj hemisferi.
Na južnoj hemisferi, gde je letnje računanje vremena počelo krajem septembra ili početkom oktobra, uvode ga Čile, Paragvaj, Urugvaj, delovi Brazila, Namibija i pojedine teritorije Australije.
Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena obrnut je u odnosu na severnu.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu.
Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.
Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.
Međutim, Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla da prelazi na izraelsko letnje vreme.
Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.
(agencije/MONDO)
Letnje računanje vremena u severnoj Americi trajaće sedmicu duže, do 7. novembra.
U Evropi letnje računanje počinje poslednjeg vikenda u martu i traje do poslednjeg vikenda u oktobru.
U Srbiji je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.
Od 1995. godine kazaljke na satovima u SRJ su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a pre četiri godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.
Prvi predlog za uvođenje letnjeg računanja vremena izneo je Novozelanđanin Džordž Hadson 1895. godine Velingtonskom filozofskom društvu. Hadson je bio entomolog, pasioniari sakupljač insekata, a radio je po smenama i želelo je da što više iskoristi slobodno vreme posle posla. Zbog toga je došao na ideju da se sat dnevnog svetla leti iz ranog jutra "prebaci" na veče.
Sličnu ideju izneo je i britanski preduzimač Vilijam Vilet 1905. godine i nju je zdušno podržavao poslanik Robert Pirs, koji je 1908. podneo predlog zakona, ali ga parlament nije razmatrao.
Letnje računanje prvi su uveli Nemačka, Austrougarska i njihovi saveznici u Prvom svetskom ratu, 1916. godine, radi uštede uglja u ratno vreme. Do 1918. godine isto su učinile i ostale evropske zemlje, Rusija, odnosno SSSR, i SAD.
Danas letnje računanje vremena koriste SAD i Kanada (sa izuzetkom nekoliko država (Arizona, Havaji i Saskačevan), nekoliko karipskih država, Evropa, bliskoistočne zemlje, Egipat i Maroko na severnoj hemisferi.
Na južnoj hemisferi, gde je letnje računanje vremena počelo krajem septembra ili početkom oktobra, uvode ga Čile, Paragvaj, Urugvaj, delovi Brazila, Namibija i pojedine teritorije Australije.
Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena obrnut je u odnosu na severnu.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu.
Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.
Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.
Međutim, Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla da prelazi na izraelsko letnje vreme.
Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.
(agencije/MONDO)
