EU će narednih nedelja izvršiti pritisak na Vladu Hrvatske da razmotri mogućnost povlačenja tužbe za genocid protiv Srbije.
Brisel će zatražiti da se spusti gard prema inicijativi predsednika Borisa Tadića i Ive Josipovića o povlačenju tužbi koje su Srbija i Hrvatska međusobno podnele Međunarodnom sudu pravde, pišu "Večernje novosti".
Brisel će, tvrde sagovornici lista, insistirati da se na ovu temu tačka stavi što pre, jer ne želi da ulaskom Hrvatske u EU uvlači i nove nerešene probleme.
Pogotovo jer se EU već jednom "opekla" na sličnom primeru, kada je Slovenija blokirala pristupne pregovore Hrvatske zbog nerešenih graničnih pitanja između ove dve zemlje.
Beograd ima dobru volju za povlačenje tužbe, što je Tadić ponovio u više navrata, a poslednji put nedavno u Vukovaru, kada je naglasio da je kompromis o ovom pitanju preduslov za nastavak procesa pomirenja.
Iste stavove sa Tadićem deli i Josipović, ali je najveći kočničar hrvatski premijer Jadranka Kosor, odnosno njena Vlada koja tu odluku, još uvek u Hrvatskoj nepopularnu, odluku treba da donese.
Profesor međunarodnog prava iz Beograda Radoslav Stojanović kaže da su Hrvatska i Srbija podnošenjem tužbe i kontratužbe ispalile dva ćorka, jer one ne mogu pravno da opstanu.
"Ivo Josipović je čovek koji je pisao hrvatsku tužbu i on vrlo dobro zna da ona nema pravni osnov, jer optužbe za agresiju nisu u nadležnosti Međunarodnog suda pravde. S druge strane, Srbija tuži Hrvatsku za genocid zbog proterivanja. A sud je već u slučaju Bosne presudio da proterivanje nije genocid", kaže Stojanović.
Tadić bi trebao poslednje sedmice novembra da otputuje u dvodnevnu zvaničnu posetu Zagrebu, gde će se sresti sa Josipovićem, Kosorovom, predsednikom Sabora Lukom Bebićem i predstavnicima Srba u Hrvatskoj.
U Vukovaru je dogovoreno da se nakon toga organizuje i uzvratna poseta Jadranke Kosor, koja bi u Beograd trebalo da dođe do kraja decembra.
To će biti prilika da se za kratko vreme, u dva navrata, osim tužbi, razmotre i mnoga druga pitanja - međudržavna granica, povratak izbeglica i zaštita njihove imovine, očuvanje pisma i jezika, dodaju "Novosti".
Brisel će, tvrde sagovornici lista, insistirati da se na ovu temu tačka stavi što pre, jer ne želi da ulaskom Hrvatske u EU uvlači i nove nerešene probleme.
Pogotovo jer se EU već jednom "opekla" na sličnom primeru, kada je Slovenija blokirala pristupne pregovore Hrvatske zbog nerešenih graničnih pitanja između ove dve zemlje.
Beograd ima dobru volju za povlačenje tužbe, što je Tadić ponovio u više navrata, a poslednji put nedavno u Vukovaru, kada je naglasio da je kompromis o ovom pitanju preduslov za nastavak procesa pomirenja.
Iste stavove sa Tadićem deli i Josipović, ali je najveći kočničar hrvatski premijer Jadranka Kosor, odnosno njena Vlada koja tu odluku, još uvek u Hrvatskoj nepopularnu, odluku treba da donese.
Profesor međunarodnog prava iz Beograda Radoslav Stojanović kaže da su Hrvatska i Srbija podnošenjem tužbe i kontratužbe ispalile dva ćorka, jer one ne mogu pravno da opstanu.
"Ivo Josipović je čovek koji je pisao hrvatsku tužbu i on vrlo dobro zna da ona nema pravni osnov, jer optužbe za agresiju nisu u nadležnosti Međunarodnog suda pravde. S druge strane, Srbija tuži Hrvatsku za genocid zbog proterivanja. A sud je već u slučaju Bosne presudio da proterivanje nije genocid", kaže Stojanović.
Tadić bi trebao poslednje sedmice novembra da otputuje u dvodnevnu zvaničnu posetu Zagrebu, gde će se sresti sa Josipovićem, Kosorovom, predsednikom Sabora Lukom Bebićem i predstavnicima Srba u Hrvatskoj.
U Vukovaru je dogovoreno da se nakon toga organizuje i uzvratna poseta Jadranke Kosor, koja bi u Beograd trebalo da dođe do kraja decembra.
To će biti prilika da se za kratko vreme, u dva navrata, osim tužbi, razmotre i mnoga druga pitanja - međudržavna granica, povratak izbeglica i zaštita njihove imovine, očuvanje pisma i jezika, dodaju "Novosti".
