EU želi da smanji razlike između razvijenosti zemalja dunavskog regiona. Jačanje rečnog saobraćaja i stvaranje regionalnog energetskog tržišta prioriteti.
Srbija je podržala Deklaraciju o posvećenosti priobalnih zemalja Strategiji Evropske unije za Dunavski region, koji je predložila rumunska vlada i sve zemlje koje u njoj učestvuju.
Deklaracija će biti objavljena 8. decembra u Briselu, kada će je usvojiti Evropska komisija, rekao je potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić, koji je učestvovao na Dunavskom samitu u Bukureštu, na kojem je usvojena Deklaracija o Dunavu.
Đelić je istakao da je Srbija prirodni deo Evropske unije i dodao da će izrada evropske strategije za Dunav dodatno ojačati pozicije Beograda u Uniji.
"To je veoma jasan dokaz da je Srbija prirodni deo EU i radeći na ovoj strategiji mi jačamo našu evropsku perspektivu", rekao je Đelić.
Deklaraciju o posvećenosti priobalnih zemalja Strategiji Evropske unije za Dunavski region danas su u Bukureštu potpisale članice EU - Austrija, Bugarska, Češka, Nemačka, Mađarska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.
Deklaracija koju su u Bukureštu usvojili predstavnici tih osam država otvorena je za još šest zemalja koje nisu članice EU - Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Moldaviju i Ukrajinu.
Šta se želi ovim dokumentom?
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo istakao je da je ključna stvar prevazići razlike u regionu.
"Od devedesetih godina načinjen je veliki pomak, ali i dalje postoje znatne razlike u razvijenosti zemalja dunavskog regiona. Pred nama je izazov da ubrzamo proces smanjivanja tih razlika, a u tom kontekstu ova strategija EU je novost čiji je cilj da pomogne tom procesu", rekao je Barozo.
U nameri da smanji razlike među zemljama članicama EU koje pripadaju tom regionu, ali i onim zemljama koje su pred vratima evropske zajednice, napravljena je strategija čiji su ciljevi: modernizacija drumskih puteva, poboljšanje železničke i rečne infrastrukture, privlačenje turista, stvaranje regionalnog energetskog tržišta, a jedan od prioriteta je bolje iskorišćavanje rečnog saobraćaja za transprot roba i ljudi.
Poseban aspekt strategije je zaštita životne sredine u toku Dunava. Barozo je to slikovito opisao: "Dunav više nije tako plav kao u Štrausovom valceru".
Države potpisnice ističu snažnu posvećenost finalizaciji, usvajanju i implementaciji evropske strategije za Dunavski region, kao i značaj te strategije kada je reč o međusobnoj transportnoj i energetskoj povezanosti, zaštiti životne sredine, očuvanju vodnih resursa i jačanju društveno-ekonomskog razvoja.
"Sredinom sledeće godine, tokom mađarskog predsedavanja EU, Evropa će usvojiti ovu strategiju, a Srbija, sa 588 kilometara toka Dunava, ima snažne argumente da druge zemlje prihvate njene inicijative, kao koordinatora Dunavske strategije u domenu infrastrukture, kulture, medija i bezbednosti", istakao je Đelić.
On je dodao da je Srbija ponudila da u Dunavskoj strategiji, zajedno sa Bugarskom, pokrije oblasti koje se odnose na kulturu i turizam.
Na marginama skupa, Đelić je razgovarao sa rumunskim premijerom Emilom Bokom, koji je potvrdio da stav Rumunije po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova ostaje nepromenjen, odnosno da Rumunija neće priznati nezavisnost južne srpske pokrajine i da ta zemlja nastavlja da podržava evropski put Srbije.
(MONDO)
Deklaracija će biti objavljena 8. decembra u Briselu, kada će je usvojiti Evropska komisija, rekao je potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić, koji je učestvovao na Dunavskom samitu u Bukureštu, na kojem je usvojena Deklaracija o Dunavu.
Đelić je istakao da je Srbija prirodni deo Evropske unije i dodao da će izrada evropske strategije za Dunav dodatno ojačati pozicije Beograda u Uniji.
"To je veoma jasan dokaz da je Srbija prirodni deo EU i radeći na ovoj strategiji mi jačamo našu evropsku perspektivu", rekao je Đelić.
Deklaraciju o posvećenosti priobalnih zemalja Strategiji Evropske unije za Dunavski region danas su u Bukureštu potpisale članice EU - Austrija, Bugarska, Češka, Nemačka, Mađarska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.
Deklaracija koju su u Bukureštu usvojili predstavnici tih osam država otvorena je za još šest zemalja koje nisu članice EU - Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Moldaviju i Ukrajinu.
Šta se želi ovim dokumentom?
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo istakao je da je ključna stvar prevazići razlike u regionu.
"Od devedesetih godina načinjen je veliki pomak, ali i dalje postoje znatne razlike u razvijenosti zemalja dunavskog regiona. Pred nama je izazov da ubrzamo proces smanjivanja tih razlika, a u tom kontekstu ova strategija EU je novost čiji je cilj da pomogne tom procesu", rekao je Barozo.
U nameri da smanji razlike među zemljama članicama EU koje pripadaju tom regionu, ali i onim zemljama koje su pred vratima evropske zajednice, napravljena je strategija čiji su ciljevi: modernizacija drumskih puteva, poboljšanje železničke i rečne infrastrukture, privlačenje turista, stvaranje regionalnog energetskog tržišta, a jedan od prioriteta je bolje iskorišćavanje rečnog saobraćaja za transprot roba i ljudi.
Poseban aspekt strategije je zaštita životne sredine u toku Dunava. Barozo je to slikovito opisao: "Dunav više nije tako plav kao u Štrausovom valceru".
Države potpisnice ističu snažnu posvećenost finalizaciji, usvajanju i implementaciji evropske strategije za Dunavski region, kao i značaj te strategije kada je reč o međusobnoj transportnoj i energetskoj povezanosti, zaštiti životne sredine, očuvanju vodnih resursa i jačanju društveno-ekonomskog razvoja.
"Sredinom sledeće godine, tokom mađarskog predsedavanja EU, Evropa će usvojiti ovu strategiju, a Srbija, sa 588 kilometara toka Dunava, ima snažne argumente da druge zemlje prihvate njene inicijative, kao koordinatora Dunavske strategije u domenu infrastrukture, kulture, medija i bezbednosti", istakao je Đelić.
On je dodao da je Srbija ponudila da u Dunavskoj strategiji, zajedno sa Bugarskom, pokrije oblasti koje se odnose na kulturu i turizam.
Na marginama skupa, Đelić je razgovarao sa rumunskim premijerom Emilom Bokom, koji je potvrdio da stav Rumunije po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova ostaje nepromenjen, odnosno da Rumunija neće priznati nezavisnost južne srpske pokrajine i da ta zemlja nastavlja da podržava evropski put Srbije.
(MONDO)
