Srbija bi trebalo da se zaduži 250 miliona evra kod deset komercijalnih banaka da bi pokrila budžetski manjak. Da li će srpski parlament to odobriti?
Obrazlažući poslanicima predloge zakona o zaduživanju, ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović je u Skupštini Srbije navela da će period otplate biti pet godina uz godinu dana mirovanja.
Prema njenim rečima, Zakonom o budžetu za 2010. godinu predviđeno je da je za pokrivanje ovogodišnjeg deficita u budžetu predviđeno i kreditno zaduživanje.
Reč je o zaduživanju kod KBC Banke, Nove Kreditne banke Maribor, Eurobank EFG, Vojvođanske banke, Hipo-Alpe-Adrija banke i Erste banke, zatim kod Banke Inteza, Unikredit banke Srbija, Rajfajzen banke i Sosijete ženeral banke.
Dragutinovićeva je kazala da je predlogom zakona o davanju garancije Srbije u korist Sosijete ženeral banke i Uni kredit banke predviđeno uzimanje kredita u iznosu od 51,5 miliona evra po osnovu zaduženja kompanije Jat ervejz (Jat airways).
Prema njenim rečima, od tih sredstava je 40 miliona evra namenjeno za revitalizaciju te kompanije, 9,5 miliona evra za osposobljavanje flote, a dva miliona evra za nabavku dva aviona nove generacije.
Ministarka finansija je kazala da je davanje te garancije korak u procesu restrukturiranja Jata, a da je reč o dugoročnom kreditu čiji je period otplate šest godina uz dve godine mirovanja sa otplatom u polugodišnjim ratama.
Opozicija kritikuje dodatno zaduživanje države
Opozicione stranke kritikovale su danas dodatno zaduživanje Srbije, navodeći da će teret isplate novih kredita pasti na buduće generacije, dok su iz vladajuće većine poručili da to nije "najsrećnije rešenje", ali da je neophodno za finansiranje budžetskog deficita.
U načelnoj raspravi o šest zakonskih predloga koji se odnose na zaduživanje države, poslanici DSS, NS, SNS, SRS I LDP složili su se da je dodatno zaduživanje pogubno za državu, kao i da bi Srbija kredite trebalo da ulaže u kapitalne projekte, a ne u refinansiranje dugova.
G17 plus je navela da je logično da država u vreme krize mnogo više interveniše.
"Potreba za uzimanjem komercijalnih kredita nije najsrećnije rešenje, jer se povećava stepen zaduženosti. Svakako da to nije popularna mera, niti je doneta sa oduševljenjem", rekao je Vlajko Senić iz G17 plus i najavio da će ta stranka podržati predložene zakonske akte, jer su uslovi zaduživanja jasni.
On je dodao da "opasnost" po državu predstavlja činjenica da su krediti uzeti u evrima i da će svaka promena deviznog kursa dodatno opteretiti budžet.
Liberali su najavili da neće podržati predložene zakone, navodeći da nije sporno da država treba da se pod nekim okolnostima i u nekim situacijama zadužuje, ali da je sporno zašto dolazi do zaduživanja.
Dodatno zaduživanje države, prema rečima poslanika LDP, predstavlja deo predizborne potrošnje.
Naprednjaci su ocenili da su kamatne stope pod kojima država uzima kredite nerealno visoke, da se time preko mere zadužuje, čime dodatno opterećuje privredu, a da niko ne zna za šta se ti krediti uzimaju.
Razlog za zaduživanje - finansiranje budžetskog deficita je, prema njihovim rečima, "katastrofalan".
I SRS smatra da su krediti nepovoljni, da će se država time dodatno opteretiti, a da će dugove vraćati buduće generacije.
"Nije nam namera da uverimo ministarku da povuče predložene zakone nego da javnosti ukažemo koliko je ovo pogubno. Sve je to deo pogrešne ekonomske politike vlade", rekao je radikal Dragan Stevanović i dodao da bi 250 miliona evra, sa koliko će 10 komercijalnih banaka kreditirati Srbiju, trebalo uložiti u kapitalne projekte, a ne u refinansiranje dugova.
NS je upitala sa kojim sredstvima će država vraćati kredite, koji su uzeti pod nepovoljnim uslovima i visokim kamatama, navodeći da se krediti uzimaju kako bi se ulagalo u plate direktora, kako bi se "pokrile gluposti i produžila vlast".
Opozicionari su kritikovali i davanje garancija za zaduživanje "Jat ervejza" u iznosu od 51,5 miliona evra, pa je tako LDP navela da taj dug neće vraćati ni kompanija, ni budući strateški partner, već da će "pasti na teret" budućih generacija.
Radikali su upitali za šta država daje garanciju i naveli da je bilo razloga za uvođenje stečaja u tu kompaniju.
Na dnevnom redu Skupštine je i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora Vlade Srbije i kineske Eksport import banke o državnom koncesionalnom zajmu za sistem za inspekciju kontejnera NUCTECH.
Poslanici razmatraju i Predlog zakona o potvrđivanju dopuna Konvencije o stvaranju Saveta za carinsku saradnju, kao i potvrđivanje Sporazuma vlada Srbije i Ukrajine o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.
(agencije/MONDO)
Prema njenim rečima, Zakonom o budžetu za 2010. godinu predviđeno je da je za pokrivanje ovogodišnjeg deficita u budžetu predviđeno i kreditno zaduživanje.
Reč je o zaduživanju kod KBC Banke, Nove Kreditne banke Maribor, Eurobank EFG, Vojvođanske banke, Hipo-Alpe-Adrija banke i Erste banke, zatim kod Banke Inteza, Unikredit banke Srbija, Rajfajzen banke i Sosijete ženeral banke.
Dragutinovićeva je kazala da je predlogom zakona o davanju garancije Srbije u korist Sosijete ženeral banke i Uni kredit banke predviđeno uzimanje kredita u iznosu od 51,5 miliona evra po osnovu zaduženja kompanije Jat ervejz (Jat airways).
Prema njenim rečima, od tih sredstava je 40 miliona evra namenjeno za revitalizaciju te kompanije, 9,5 miliona evra za osposobljavanje flote, a dva miliona evra za nabavku dva aviona nove generacije.
Ministarka finansija je kazala da je davanje te garancije korak u procesu restrukturiranja Jata, a da je reč o dugoročnom kreditu čiji je period otplate šest godina uz dve godine mirovanja sa otplatom u polugodišnjim ratama.
Opozicija kritikuje dodatno zaduživanje države
Opozicione stranke kritikovale su danas dodatno zaduživanje Srbije, navodeći da će teret isplate novih kredita pasti na buduće generacije, dok su iz vladajuće većine poručili da to nije "najsrećnije rešenje", ali da je neophodno za finansiranje budžetskog deficita.
U načelnoj raspravi o šest zakonskih predloga koji se odnose na zaduživanje države, poslanici DSS, NS, SNS, SRS I LDP složili su se da je dodatno zaduživanje pogubno za državu, kao i da bi Srbija kredite trebalo da ulaže u kapitalne projekte, a ne u refinansiranje dugova.
G17 plus je navela da je logično da država u vreme krize mnogo više interveniše.
"Potreba za uzimanjem komercijalnih kredita nije najsrećnije rešenje, jer se povećava stepen zaduženosti. Svakako da to nije popularna mera, niti je doneta sa oduševljenjem", rekao je Vlajko Senić iz G17 plus i najavio da će ta stranka podržati predložene zakonske akte, jer su uslovi zaduživanja jasni.
On je dodao da "opasnost" po državu predstavlja činjenica da su krediti uzeti u evrima i da će svaka promena deviznog kursa dodatno opteretiti budžet.
Liberali su najavili da neće podržati predložene zakone, navodeći da nije sporno da država treba da se pod nekim okolnostima i u nekim situacijama zadužuje, ali da je sporno zašto dolazi do zaduživanja.
Dodatno zaduživanje države, prema rečima poslanika LDP, predstavlja deo predizborne potrošnje.
Naprednjaci su ocenili da su kamatne stope pod kojima država uzima kredite nerealno visoke, da se time preko mere zadužuje, čime dodatno opterećuje privredu, a da niko ne zna za šta se ti krediti uzimaju.
Razlog za zaduživanje - finansiranje budžetskog deficita je, prema njihovim rečima, "katastrofalan".
I SRS smatra da su krediti nepovoljni, da će se država time dodatno opteretiti, a da će dugove vraćati buduće generacije.
"Nije nam namera da uverimo ministarku da povuče predložene zakone nego da javnosti ukažemo koliko je ovo pogubno. Sve je to deo pogrešne ekonomske politike vlade", rekao je radikal Dragan Stevanović i dodao da bi 250 miliona evra, sa koliko će 10 komercijalnih banaka kreditirati Srbiju, trebalo uložiti u kapitalne projekte, a ne u refinansiranje dugova.
NS je upitala sa kojim sredstvima će država vraćati kredite, koji su uzeti pod nepovoljnim uslovima i visokim kamatama, navodeći da se krediti uzimaju kako bi se ulagalo u plate direktora, kako bi se "pokrile gluposti i produžila vlast".
Opozicionari su kritikovali i davanje garancija za zaduživanje "Jat ervejza" u iznosu od 51,5 miliona evra, pa je tako LDP navela da taj dug neće vraćati ni kompanija, ni budući strateški partner, već da će "pasti na teret" budućih generacija.
Radikali su upitali za šta država daje garanciju i naveli da je bilo razloga za uvođenje stečaja u tu kompaniju.
Na dnevnom redu Skupštine je i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora Vlade Srbije i kineske Eksport import banke o državnom koncesionalnom zajmu za sistem za inspekciju kontejnera NUCTECH.
Poslanici razmatraju i Predlog zakona o potvrđivanju dopuna Konvencije o stvaranju Saveta za carinsku saradnju, kao i potvrđivanje Sporazuma vlada Srbije i Ukrajine o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.
(agencije/MONDO)
