U Sloveniji će pojedine banke morati da vrate svojim klijentima proviziju koju su im jedno vreme neopravdano naplaćivale za podizanje gotovine s bankomata. Centralna banka Slovenije kaže da se radi o 3,952 miliona evra.
Od ovog iznosa 1,22 miliona evra odnosi se na zatezne kamate, jer su banke odbijale da priznaju grešku pa je sudski spor o ovom problemu vođen nekoliko godina.
Radi se o Novoj ljubljanskoj banci, Novoj kreditnoj banci Maribor, Abanka Vipa i Banci Celje koje su u 2006. godini počele da svojim klijentima naplaćuju proviziju za podizanje gotovine na bankomatima drugih banaka.
Regulator za zaštitu konkuretnosti tržišta ocenio je ovaj potez banaka kršenjem pravila poštene konkurencije i kartelnim dogovorom, jer su pomenute banke proviziju uvele istog dana i u istom iznosu, u vrednosti tadašnjih 80 tolara, odnosno današnjih 0,33 evra po jednom podizanju novca.
Odluka regulatora postala je pravosnažna tek ove godine, nakon što ju je potvrdio i Vrhovni sud.
Slovenačka centralna banka odbacila je kritike da, kao regulator finansijskog i bankarskog sistema, nije pravovremeno reagovala.
Iz Centralne banke tvrde da su slučajevi sumnje na kartelne dogovore u isključivoj nadležnosti Državne kancelarije za zaštitu konkuretnosti tržišta, ali da se slažu da je slučajeve nelojalne konkurencije, u kojima su oštećeni građani, potrebno što brže sankcionisati i obeštetiti sve koje su takve mere pogodile.
(Srna)
Radi se o Novoj ljubljanskoj banci, Novoj kreditnoj banci Maribor, Abanka Vipa i Banci Celje koje su u 2006. godini počele da svojim klijentima naplaćuju proviziju za podizanje gotovine na bankomatima drugih banaka.
Regulator za zaštitu konkuretnosti tržišta ocenio je ovaj potez banaka kršenjem pravila poštene konkurencije i kartelnim dogovorom, jer su pomenute banke proviziju uvele istog dana i u istom iznosu, u vrednosti tadašnjih 80 tolara, odnosno današnjih 0,33 evra po jednom podizanju novca.
Odluka regulatora postala je pravosnažna tek ove godine, nakon što ju je potvrdio i Vrhovni sud.
Slovenačka centralna banka odbacila je kritike da, kao regulator finansijskog i bankarskog sistema, nije pravovremeno reagovala.
Iz Centralne banke tvrde da su slučajevi sumnje na kartelne dogovore u isključivoj nadležnosti Državne kancelarije za zaštitu konkuretnosti tržišta, ali da se slažu da je slučajeve nelojalne konkurencije, u kojima su oštećeni građani, potrebno što brže sankcionisati i obeštetiti sve koje su takve mere pogodile.
(Srna)
