Atentator na papu Jovana Pavla II iz 1981. godine Mehmet Ali Agdža izjavio je u intervjuu turskoj državnoj televiziji da je Vatikan isplanirao papino ubistvo.
"Vlada Vatikana je to isplanirala i organizovala. Naređenje da pucam na papu dao mi je sekretar Vatikana kardinal Agostino Kazaroli", rekao je Agdža u intervjuu, a sinoć je prenela agencija ANSA.
Dodavši da je za atentat dobio 50.000 dolara, a da mu je oružje stiglo iz Austrije, Agdža je objasnio da je cilj Vatikana bio da se podstakne rad tajnih službi u borbi protiv komunizma.
Agdža je 3. maja 1981. godine na Trgu Svetog Petra u Vatikanu tokom prijema pucao u papu i ranio ga u stomak. Tada je Agdža imao 23 godine.
Posle atentata proveo je u italijanskom zatvoru 19 godina, a onda je 2000. proteran u Tursku gde je u zatvoru bio još 10 godina zbog ranijeg ubistva jednog novinskog urednika. Pušten je na slobodu u januaru ove godine.
Jovan Pavle II ga je u zatvoru posetio 1983. godine i oprostio mu.
Posle toga Agdža je prvo bio optužio za neuspeli atentat jednu od palestinskih grupa, a zatim bugarsku obaveštajnu službu koja je, pak, dobila nalog od sovjetskog KGB-a koji je strahovao da bi papa mogao da podstakne antikomunističku pobunu.
Zbog toga su tri turska i tri bugarska građanina bili optuženi za kovanje zavere sa Agdžom, ali su posle izvesnog vremena bili oslobođeni zbog nedostatka dokaza.
Ovo je prvi intervju koji je Agdža dao posle puštanja iz zatvora. Do sada je primio više od 50 ponuda stranih izdavača i filmskih kuća koji žele da kupe njegovu verziju priče o atentatu na papu.
(Tanjug)
Dodavši da je za atentat dobio 50.000 dolara, a da mu je oružje stiglo iz Austrije, Agdža je objasnio da je cilj Vatikana bio da se podstakne rad tajnih službi u borbi protiv komunizma.
Agdža je 3. maja 1981. godine na Trgu Svetog Petra u Vatikanu tokom prijema pucao u papu i ranio ga u stomak. Tada je Agdža imao 23 godine.
Posle atentata proveo je u italijanskom zatvoru 19 godina, a onda je 2000. proteran u Tursku gde je u zatvoru bio još 10 godina zbog ranijeg ubistva jednog novinskog urednika. Pušten je na slobodu u januaru ove godine.
Jovan Pavle II ga je u zatvoru posetio 1983. godine i oprostio mu.
Posle toga Agdža je prvo bio optužio za neuspeli atentat jednu od palestinskih grupa, a zatim bugarsku obaveštajnu službu koja je, pak, dobila nalog od sovjetskog KGB-a koji je strahovao da bi papa mogao da podstakne antikomunističku pobunu.
Zbog toga su tri turska i tri bugarska građanina bili optuženi za kovanje zavere sa Agdžom, ali su posle izvesnog vremena bili oslobođeni zbog nedostatka dokaza.
Ovo je prvi intervju koji je Agdža dao posle puštanja iz zatvora. Do sada je primio više od 50 ponuda stranih izdavača i filmskih kuća koji žele da kupe njegovu verziju priče o atentatu na papu.
(Tanjug)
