I nakon duge privatizacije država u Srbiji kontroliše više od 40 odsto preduzeća, dvostruko više nego u Rumuniji i Bugarskoj kada su ulazile u EU, upozorio Vensan Dežer.
Srbija je ostvarila napredak u ekonomiji, uprkos negativnim posledicama krize, i mora da promeni koncept razvoja u korist rasta privrede orijentisane na izvoz, da nastavi restruktuiranje privrede, privatizaciju društvenih i javnih preduzeća, saradnju s Međunarodnim monetarnim fondom i započne proces restitucije, izjavio je danas šef misije EU u Srbiji Vensan Dežer.
Za Srbiju je važno da pokaže da se zalaže za restruktuiranje privrede, koji je dugotrajan proces, ali ukoliko se posle dve do tri godine pokaže da je taj proces na početku, to neće biti dobar signal za investitore iz EU, ni za celokupnu sliku o Srbiji koja želi da postane zemlja - kandidat za članstvo u Uniji, rekao je Dežer, predstavljajući "Izveštaj Evropske komisije" o napretku Srbije u ekonomskom delu.
Dežer je, na brifingu za novinare ekonomskih redakcija domaćih medija, kazao da Srbija mora da dovrši proces restruktruiranja i privatizacije društvenih i javnih preduzeća, poput Telekoma, Železnice, EPS-a, JAT-a i javnih komunalnih preduzeća.
Država Srbija i dalje kontroliše više od 40 odsto društvenih preduzeća, dok je taj procenat u novim članicama EU (Rumunija, Bugarska...) bio upola manji u momentu njihovog prijema, naveo je Dežer, izražavajući zabrinutost i što je oko 25 odsto privatizacija u Srbiji raskinuto zbog nepoštovanja ugovora ili zato što nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi.
Proces restitucije u Srbiji je veoma važan za državu, ali i za strane investitore, koji žele da znaju da li je pitanje imovine rešeno, kada ulažu u neku nekretninu, a tu je i pitanje poštovanja ljudskih prava pravih vlasnika nekretnina, kojima ona još nije vraćena, kazao je šef misije EU u Srbiji.
Saradnja Srbije s MMF-om je značajna, jer šalje pozitivnu poruku prema potencijalnim i aktuelnim investitorima iz inostranstva da je srpska ekonomija pouzdana za poslovanje, tako da bi tu saradnju s fondom trebalo nastaviti, rekao je Dežer i izrazio nadu da će Srbija dobiti pozitivnu ocenu za šestu reviziju tekućeg "stend baj" aranžmana sa Fondom.
Odgovarajući na pitanje izveštača Tanjuga da li to znači da Srbija treba da nastavi da saradnju s MMF-om i posle isteka aktuelnog aražmana, posle aprila 2011. godine, Dežer je rekao da bi prekid te saradnje "bio u suprotnosti sa usvojenim Zakonom o fiskalnoj odgovornosti".
Dežer je izrazio zabrinutost zbog rasta nezaposlenosti u Srbiji koja se bliži stopi od 20 odsto, ukazujući i na započete reforme penzionih zakona, koje opterećuju budžet, jer se na penzije odvaja gotovo 15 odsto BDP-a.
U otežavajuće okolnosti za razvoj srpske ekonomije Dežer je uvrstio i sporost u izdavanju raznih dozvola, sporost sudova u donošenju presuda i čestu pristrasnost u korist domaćih kompanija, kao i suvišne zakonske propise koje je trebalo ukinuti.
Brifingu je prisustvovao i šef ekonomskog i sektora za evropske integracije kancelarije EU Alberto Kamarata.
(Tanjug)
Za Srbiju je važno da pokaže da se zalaže za restruktuiranje privrede, koji je dugotrajan proces, ali ukoliko se posle dve do tri godine pokaže da je taj proces na početku, to neće biti dobar signal za investitore iz EU, ni za celokupnu sliku o Srbiji koja želi da postane zemlja - kandidat za članstvo u Uniji, rekao je Dežer, predstavljajući "Izveštaj Evropske komisije" o napretku Srbije u ekonomskom delu.
Dežer je, na brifingu za novinare ekonomskih redakcija domaćih medija, kazao da Srbija mora da dovrši proces restruktruiranja i privatizacije društvenih i javnih preduzeća, poput Telekoma, Železnice, EPS-a, JAT-a i javnih komunalnih preduzeća.
Država Srbija i dalje kontroliše više od 40 odsto društvenih preduzeća, dok je taj procenat u novim članicama EU (Rumunija, Bugarska...) bio upola manji u momentu njihovog prijema, naveo je Dežer, izražavajući zabrinutost i što je oko 25 odsto privatizacija u Srbiji raskinuto zbog nepoštovanja ugovora ili zato što nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi.
Proces restitucije u Srbiji je veoma važan za državu, ali i za strane investitore, koji žele da znaju da li je pitanje imovine rešeno, kada ulažu u neku nekretninu, a tu je i pitanje poštovanja ljudskih prava pravih vlasnika nekretnina, kojima ona još nije vraćena, kazao je šef misije EU u Srbiji.
Saradnja Srbije s MMF-om je značajna, jer šalje pozitivnu poruku prema potencijalnim i aktuelnim investitorima iz inostranstva da je srpska ekonomija pouzdana za poslovanje, tako da bi tu saradnju s fondom trebalo nastaviti, rekao je Dežer i izrazio nadu da će Srbija dobiti pozitivnu ocenu za šestu reviziju tekućeg "stend baj" aranžmana sa Fondom.
Odgovarajući na pitanje izveštača Tanjuga da li to znači da Srbija treba da nastavi da saradnju s MMF-om i posle isteka aktuelnog aražmana, posle aprila 2011. godine, Dežer je rekao da bi prekid te saradnje "bio u suprotnosti sa usvojenim Zakonom o fiskalnoj odgovornosti".
Dežer je izrazio zabrinutost zbog rasta nezaposlenosti u Srbiji koja se bliži stopi od 20 odsto, ukazujući i na započete reforme penzionih zakona, koje opterećuju budžet, jer se na penzije odvaja gotovo 15 odsto BDP-a.
U otežavajuće okolnosti za razvoj srpske ekonomije Dežer je uvrstio i sporost u izdavanju raznih dozvola, sporost sudova u donošenju presuda i čestu pristrasnost u korist domaćih kompanija, kao i suvišne zakonske propise koje je trebalo ukinuti.
Brifingu je prisustvovao i šef ekonomskog i sektora za evropske integracije kancelarije EU Alberto Kamarata.
(Tanjug)
