Dok traje kriza i dok sam ja predsednik, ni ja, ni premijer, ni ministri neće primati veće plate, a mere štednje biće još rigoroznije, kaže predsednik Srbije.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da u krizi, koja još traje i koju svaki građanin oseća na svojoj koži, svi moramo biti solidarni, i da niko u vlasti ne sme primiti veću platu.
"Zato dok traje kriza i dok sam ja predsednik, ni ja, ni premijer, ni ministri neće primati veće plate, a mere štednje u svim državnim institucijama biće još rigoroznije. Što se tiče svih drugih zaposlenih građana Srbije potpuno se zalažem da im se plate povećavaju u skladu sa mogućnostima", rekao je Tadić u intervjuu "Novostima".
Predsednik Tadić je kazao da nije u potpunosti zadovoljan kako se vlada bori sa ekonomskom krizom, iako, "s druge strane, nema nikakve dileme da je Vlada u jednom trenutku sprečila ekonomski slom kakav su mnoge zemlje i doživele".
"To je onaj trenutak kada jedna zemlja saopštava da nije u stanju da ispunjava svoje međunarodne finansijske obaveze. To su doživele Grčka, Mađarska... Ljudi danas teško žive, ali zarađujemo onoliko koliko proizvodimo. To ranije nije bio slučaj i mi danas plaćamo cenu toga", rekao je Tadić.
Ocenjujući da je vlada mogla da uradi mnogo više, Tadić je kazao da je "ovo vreme trebalo da bude iskorišćeno za značajna poboljšanja u poljoprivrednoj proizvodnji".
"Mnogo više učinka trebalo je da bude u infrastrukturi, i ne pomažu objašnjenja da su kasnili projekti jer je očigledno da neće biti izgrađeni pravci na severnom kraku Koridora 10. Nestašica mleka i ulja su posebno uznemirujuće jer unose nespokoj podsećajući građane na nedavnu prošlost, a to je apsolutno nedopustivo. Inspekcijske službe, borba protiv korupcije, takođe su primer da se ne radi dovoljno dobro", rekao je Tadić.
On je dodao da će "neko morati da odgovara, kada se završi ova godina i usvoji budžet".
"Svi koalicioni partneri moraju da preuzmu odgovornost. Prosto, ne postoji sektor u kojem nema problema i očigledno je da se oni nedovoljno brzo rešavaju. Zato svi zajedno treba da se dogovorimo kako stvari da popravimo", istakao je predsednik Tadić.
Predsednik Tadić je kazao da je u ovom trenutku u Srbiji "pitanje svih pitanja" ekonomski razvoj, stvaranje novih radnih mesta, i da to mora biti fokus svih napora Vlade.
Govoreći o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, Tadić je kazao da je izveštaj EK bio očekivan, Srbija je napravila napredak, ali je u određenim oblastima ta dinamika bila nedovoljna.
Politička stabilnost, privredni ambijent, odnosi u regionu, dobro su ocenjeni. Sa reformom pravosuđa stvari ne stoje tako dobro. Prvenstveno zato što proces verifikacije svakog izabranog sudije nije završen do kraja, rekao je Tadić.
"Važno je ponoviti da se ne radi ni o kakvom diktatu, nego o nečemu što je korisno za sve nas, jer od evropskih pravila, nemamo boljih", kazao je Tadić.
Na primedbu da će dalji napredak zavisiti od izveštaja glavnog tužica Haškog tribunala Sereža Bramerca, koji u Beograd dolazi u ponedeljak, Tadić je dekao da "Bramerc ima na dnevnom nivou informacije, jer predstavnici Haškog tribunala učestvuju u čitavom procesu".
"Dakle, ne postoji ništa novo što bi on mogao da dobije. Mislim da je i poslednji njegov izveštaj bio pozitivan, sa određenim sugestijama. Zato i jesmo dobili transfer naše aplikacije prema Evropskoj komisiji i mislim da možemo i dalje biti optimisti. Pravo pitanje je da li je Mladić u Srbiji. Ja se nadam da jeste i verujem da se približavamo završetku saradnje sa Tribunalom", rekao je Tadić.
On je istakao da je veliki uspeh ove vlade, pa i njegov, što je otkočen proces evrointegracije.
"Potpisali smo SSP, a sada čekamo mišljenje Evropske komisije. To su dva veoma značajna uspeha jer se radi o kritičnim tačkama u ovom procesu. Sledeća kritična tačka je otpočinjanje pregovora. Jer, kada oni počnu, to je nepovratan proces", kazao je Tadić.
Na pitanje može li biti pomirenja dok se sa susedima srećemo pred međunarodnim sudovima i je li Hrvatska, posle njegove posete, bliža odustajanju od tužbe u Hagu kojom Srbiju tereti za genocid, Tadić je odgovorio da je "Srbija spremna za taj čin".
"Ali, za njega je potrebno dvoje. U ovom trenutku nisam siguran da je Hrvatska spremna. U svakom slučaju, EU podržava povlačenje tužbi, ali naglašavam da povlačenje tužbi ne znači da se odustaje od kažnjavanja zločinaca. Naprotiv, krivci treba da odgovaraju u redovnom sudskom postupku", kazao je Tadić.
Govoreći o Kosovu, Tadić je ponovio da je Rezolucijom koju je Srbija u UN usvojila zajedno sa EU najzad otvorena mogućnost dijaloga sa Prištinom.
"A, to je ono što želimo od samog početka i svi koji imaju dobre namere znaju da bez tog dijaloga ne možemo da rešimo istorijski konflikt, niti naša prava na KiM. Bez dijaloga, politički proces bio bi blokiran i u praktičnom životu Srbija bi bila amputirana od Kosova. Samo kroz dijalog, Srbija će izbeći takav scenario", kazao je Tadić.
Navodeći da će Srbija nastaviti da se bori za nacionalne interese na jedan miran, trezven i planiran način, bez konfrontacije sa velikim silama, jer bez njih, sasvim sigurno, nema rešenja za KiM, Tadić je istakao da "nije rešenje da Albanci dobiju sve, a da Srbija izgubi sve".
"Rešenje je kompromis. Ali, nikada se problemi na Balkanu nisu rešavali bez velikih sila. Srbija je gubila uvek kad ih nije imala uz sebe, a dobijala kada su bile uz nju. Nakon velikog udara koji smo doživeli od Međunarodnog suda pravde, mislim da smo uspeli da ostanemo u jednoj aktivnoj poziciji kada su u pitanju naši interesi, a da time nismo pokazali neprijateljstvo prema bilo kome, a ponajmanje prema EU. I ja sam zadovoljan zbog toga", kazao je Tadić.
Tadić je rekao da ga ne zanima forma dijaloga sa Prištinom, već "buduće rešenje".
"A želim da rešimo istorijski konflikt Srba i Albanaca. Da stavimo tačku na ubistva, proterivanja i paljevinu. U potrazi za kompromisom spremni smo da razgovaramo sa Albancima o svim problemima koji nas tište na Kosovu. Sačekajmo da dijalog da rezultate, pa ćemo onda da sudimo da li smo dobro ili loše radili", dodao je Tadić.
Prema njegovim rečima, ima načina da gajimo dobre odnose sa Prištinom, a da ne priznamo Kosovo, i da je sam dijalog u koji ulazimo jedna forma dobrih odnosa.
"Srbija bi priznala Kosovo tek onda kada bi donela akt na sednici Vlade o priznavanju Kosova. A to se neće desiti, i oni koji svako malo izmišljaju da je Srbija ovim ili onim gestom navodno priznala Kosovo, zapravo obmanjuju i namerno uznemiravaju javnost. Time direktno ometaju odbranu naših legitimnih interesa", istakao je Tadić.
On je rekao da, isto kao i Vlada, stoji na stanovištu da se nisu stekli uslovi da Srbija pozove kosovske Srbe da izađu na predstojeće izbore.
Na pitanje zašto država prodaje "Telekom", Tadić je odgovorio "mi pokušavamo da se ne zadužujemo prekomerno kao većina naših suseda, nego da krajnje racionalno prodamo ono što neće ugroziti funkcionisanje sistema".
"Telekom' je resurs koji je najčešći predmet prodaje u svim državama regiona. Koštuničina vlada je prodala 'Mobtel'. Nije to problem, problem je da li se novac dobijen prodajom potroši na pogrešan načini ili se investira u nešto od čega svi građani imaju dugoročnu korist", kazao je Tadić.
Prema njegovim rečima, ukoliko dođe do prodaje "Telekoma", a to će se dogoditi samo ako se postigne visoka cena, taj novac će otići na sređivanje makroekonomske situacije, na namirivanje dugovanja koja dolaze na naplatu, a koja su napravljena u prethodnom periodu.
"Deo tog novca će otići u razvoj - puteve, železnice i energetiku. Novac, dakle, neće ići u potrošnju i predizborne aktivnosti. Preuzimamo rizik da učinimo život boljim, i neću dozvoliti da se novac potroši, ja ću kontrolisati Vladu koliko je u mojim ustavnim nadležnostima, kao što će je kontrolisati i regulatorna tela, nevladine institucije, mediji", kazao je Tadić.
On je takođe rekao da smatra da "Elektroprivreda Srbije" nikad ne sme da se privatizuje na nivou iznad 50 procenata i da je to "crvena linija".
"Planiramo pet milijardi evra investicija u energetiku samo u naredne četiri godine. Završavamo tender za dva termoenergetska bloka - u Lazarevcu i Obrenovcu. Idemo prema termoelektranama na Ibru. Postoji mogućnost da sa stranim partnerima i RS gradimo seriju hidroelektrana na Drini. Treba da odgovorimo pozivu bugarskog premijera o investicijama u nuklearnu elektranu 'Belane'. Možemo imati najmoćniji elektroenergetski sistem u regionu", kazao je Tadić za "Novosti".
(Tanjug)
"Zato dok traje kriza i dok sam ja predsednik, ni ja, ni premijer, ni ministri neće primati veće plate, a mere štednje u svim državnim institucijama biće još rigoroznije. Što se tiče svih drugih zaposlenih građana Srbije potpuno se zalažem da im se plate povećavaju u skladu sa mogućnostima", rekao je Tadić u intervjuu "Novostima".
Predsednik Tadić je kazao da nije u potpunosti zadovoljan kako se vlada bori sa ekonomskom krizom, iako, "s druge strane, nema nikakve dileme da je Vlada u jednom trenutku sprečila ekonomski slom kakav su mnoge zemlje i doživele".
"To je onaj trenutak kada jedna zemlja saopštava da nije u stanju da ispunjava svoje međunarodne finansijske obaveze. To su doživele Grčka, Mađarska... Ljudi danas teško žive, ali zarađujemo onoliko koliko proizvodimo. To ranije nije bio slučaj i mi danas plaćamo cenu toga", rekao je Tadić.
Ocenjujući da je vlada mogla da uradi mnogo više, Tadić je kazao da je "ovo vreme trebalo da bude iskorišćeno za značajna poboljšanja u poljoprivrednoj proizvodnji".
"Mnogo više učinka trebalo je da bude u infrastrukturi, i ne pomažu objašnjenja da su kasnili projekti jer je očigledno da neće biti izgrađeni pravci na severnom kraku Koridora 10. Nestašica mleka i ulja su posebno uznemirujuće jer unose nespokoj podsećajući građane na nedavnu prošlost, a to je apsolutno nedopustivo. Inspekcijske službe, borba protiv korupcije, takođe su primer da se ne radi dovoljno dobro", rekao je Tadić.
On je dodao da će "neko morati da odgovara, kada se završi ova godina i usvoji budžet".
"Svi koalicioni partneri moraju da preuzmu odgovornost. Prosto, ne postoji sektor u kojem nema problema i očigledno je da se oni nedovoljno brzo rešavaju. Zato svi zajedno treba da se dogovorimo kako stvari da popravimo", istakao je predsednik Tadić.
Predsednik Tadić je kazao da je u ovom trenutku u Srbiji "pitanje svih pitanja" ekonomski razvoj, stvaranje novih radnih mesta, i da to mora biti fokus svih napora Vlade.
Govoreći o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, Tadić je kazao da je izveštaj EK bio očekivan, Srbija je napravila napredak, ali je u određenim oblastima ta dinamika bila nedovoljna.
Politička stabilnost, privredni ambijent, odnosi u regionu, dobro su ocenjeni. Sa reformom pravosuđa stvari ne stoje tako dobro. Prvenstveno zato što proces verifikacije svakog izabranog sudije nije završen do kraja, rekao je Tadić.
"Važno je ponoviti da se ne radi ni o kakvom diktatu, nego o nečemu što je korisno za sve nas, jer od evropskih pravila, nemamo boljih", kazao je Tadić.
Na primedbu da će dalji napredak zavisiti od izveštaja glavnog tužica Haškog tribunala Sereža Bramerca, koji u Beograd dolazi u ponedeljak, Tadić je dekao da "Bramerc ima na dnevnom nivou informacije, jer predstavnici Haškog tribunala učestvuju u čitavom procesu".
"Dakle, ne postoji ništa novo što bi on mogao da dobije. Mislim da je i poslednji njegov izveštaj bio pozitivan, sa određenim sugestijama. Zato i jesmo dobili transfer naše aplikacije prema Evropskoj komisiji i mislim da možemo i dalje biti optimisti. Pravo pitanje je da li je Mladić u Srbiji. Ja se nadam da jeste i verujem da se približavamo završetku saradnje sa Tribunalom", rekao je Tadić.
On je istakao da je veliki uspeh ove vlade, pa i njegov, što je otkočen proces evrointegracije.
"Potpisali smo SSP, a sada čekamo mišljenje Evropske komisije. To su dva veoma značajna uspeha jer se radi o kritičnim tačkama u ovom procesu. Sledeća kritična tačka je otpočinjanje pregovora. Jer, kada oni počnu, to je nepovratan proces", kazao je Tadić.
Na pitanje može li biti pomirenja dok se sa susedima srećemo pred međunarodnim sudovima i je li Hrvatska, posle njegove posete, bliža odustajanju od tužbe u Hagu kojom Srbiju tereti za genocid, Tadić je odgovorio da je "Srbija spremna za taj čin".
"Ali, za njega je potrebno dvoje. U ovom trenutku nisam siguran da je Hrvatska spremna. U svakom slučaju, EU podržava povlačenje tužbi, ali naglašavam da povlačenje tužbi ne znači da se odustaje od kažnjavanja zločinaca. Naprotiv, krivci treba da odgovaraju u redovnom sudskom postupku", kazao je Tadić.
Govoreći o Kosovu, Tadić je ponovio da je Rezolucijom koju je Srbija u UN usvojila zajedno sa EU najzad otvorena mogućnost dijaloga sa Prištinom.
"A, to je ono što želimo od samog početka i svi koji imaju dobre namere znaju da bez tog dijaloga ne možemo da rešimo istorijski konflikt, niti naša prava na KiM. Bez dijaloga, politički proces bio bi blokiran i u praktičnom životu Srbija bi bila amputirana od Kosova. Samo kroz dijalog, Srbija će izbeći takav scenario", kazao je Tadić.
Navodeći da će Srbija nastaviti da se bori za nacionalne interese na jedan miran, trezven i planiran način, bez konfrontacije sa velikim silama, jer bez njih, sasvim sigurno, nema rešenja za KiM, Tadić je istakao da "nije rešenje da Albanci dobiju sve, a da Srbija izgubi sve".
"Rešenje je kompromis. Ali, nikada se problemi na Balkanu nisu rešavali bez velikih sila. Srbija je gubila uvek kad ih nije imala uz sebe, a dobijala kada su bile uz nju. Nakon velikog udara koji smo doživeli od Međunarodnog suda pravde, mislim da smo uspeli da ostanemo u jednoj aktivnoj poziciji kada su u pitanju naši interesi, a da time nismo pokazali neprijateljstvo prema bilo kome, a ponajmanje prema EU. I ja sam zadovoljan zbog toga", kazao je Tadić.
Tadić je rekao da ga ne zanima forma dijaloga sa Prištinom, već "buduće rešenje".
"A želim da rešimo istorijski konflikt Srba i Albanaca. Da stavimo tačku na ubistva, proterivanja i paljevinu. U potrazi za kompromisom spremni smo da razgovaramo sa Albancima o svim problemima koji nas tište na Kosovu. Sačekajmo da dijalog da rezultate, pa ćemo onda da sudimo da li smo dobro ili loše radili", dodao je Tadić.
Prema njegovim rečima, ima načina da gajimo dobre odnose sa Prištinom, a da ne priznamo Kosovo, i da je sam dijalog u koji ulazimo jedna forma dobrih odnosa.
"Srbija bi priznala Kosovo tek onda kada bi donela akt na sednici Vlade o priznavanju Kosova. A to se neće desiti, i oni koji svako malo izmišljaju da je Srbija ovim ili onim gestom navodno priznala Kosovo, zapravo obmanjuju i namerno uznemiravaju javnost. Time direktno ometaju odbranu naših legitimnih interesa", istakao je Tadić.
On je rekao da, isto kao i Vlada, stoji na stanovištu da se nisu stekli uslovi da Srbija pozove kosovske Srbe da izađu na predstojeće izbore.
Na pitanje zašto država prodaje "Telekom", Tadić je odgovorio "mi pokušavamo da se ne zadužujemo prekomerno kao većina naših suseda, nego da krajnje racionalno prodamo ono što neće ugroziti funkcionisanje sistema".
"Telekom' je resurs koji je najčešći predmet prodaje u svim državama regiona. Koštuničina vlada je prodala 'Mobtel'. Nije to problem, problem je da li se novac dobijen prodajom potroši na pogrešan načini ili se investira u nešto od čega svi građani imaju dugoročnu korist", kazao je Tadić.
Prema njegovim rečima, ukoliko dođe do prodaje "Telekoma", a to će se dogoditi samo ako se postigne visoka cena, taj novac će otići na sređivanje makroekonomske situacije, na namirivanje dugovanja koja dolaze na naplatu, a koja su napravljena u prethodnom periodu.
"Deo tog novca će otići u razvoj - puteve, železnice i energetiku. Novac, dakle, neće ići u potrošnju i predizborne aktivnosti. Preuzimamo rizik da učinimo život boljim, i neću dozvoliti da se novac potroši, ja ću kontrolisati Vladu koliko je u mojim ustavnim nadležnostima, kao što će je kontrolisati i regulatorna tela, nevladine institucije, mediji", kazao je Tadić.
On je takođe rekao da smatra da "Elektroprivreda Srbije" nikad ne sme da se privatizuje na nivou iznad 50 procenata i da je to "crvena linija".
"Planiramo pet milijardi evra investicija u energetiku samo u naredne četiri godine. Završavamo tender za dva termoenergetska bloka - u Lazarevcu i Obrenovcu. Idemo prema termoelektranama na Ibru. Postoji mogućnost da sa stranim partnerima i RS gradimo seriju hidroelektrana na Drini. Treba da odgovorimo pozivu bugarskog premijera o investicijama u nuklearnu elektranu 'Belane'. Možemo imati najmoćniji elektroenergetski sistem u regionu", kazao je Tadić za "Novosti".
(Tanjug)
