Parastos povodom godine dana od smrti patrijarha koji će u istoriji srpskog naroda ostati upamćen po svojim delima i skromnomi životu koji je u potpunosti bio posvećenom Jevanđelju, biće održan u sredu.
Njegovo službovanje na mestu prvog među jednakim arhijerejima, dugo gotovo dve decenije, posebno je obeležilo ratne godine na prostoru nekadašnje Jugoslavije kada je poručivao da su “svi ljudi deca Božja”.
Bio je veoma popularan u narodu koji ga je mogao videti kako pešači od Kalemegdana prema Slaviji, ili kako se vozi javnim prevozom.
“Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi”, poručivao je patrijarh Pavle, ali i savetovao “čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade”.
Patrijarh Pavle je osuđivao svako nasilje i zločine, bez obzira na to ko ih je činio, bez obzira na to kom narodu su činjeni i kojoj veri.
Ustajao je vrlo rano, živeo je u potpunosti po Jevanđelju i u skladu s onim što je govorio. Umeo je sve sam da popravi, bilo da su to cipele ili naočare… Sam je kuvao, šio i nijedan fizički posao mu nije bio ni stran ni težak.
Uzrečica mu je bila “Bog te video…”.
Protivio se svakom luksuzu, bio je, kažu, štedljiv, ali nikako škrt. Priča se da je patrijarh jednom prilikom ispred Patrijaršije video puno luksuznih automobila upitao čiji su. Kada je dobio odgovor da su to vozila njegovih vladika patrijarh je uzviknuo: “Bog te video…. A čime bi se tek vozili da se nisu zavetovali na skromnost”.
Njegova soba u Patrijaršiji bila je do te mere skromna da je u potpunosti podsećala na monašku keliju.
Patrijarh Pavle je gotovo tokom čitave godine bio na postu na vodi, ribu je jeo veoma retko, a meso gotovo nikad.
Patrijarh Pavle preminuo je u snu, u 10.45 sati, u 95. godini, na VMA, gde se od 13. novembra 2007. godine bio na lečenju.
Kao 44. srpski patrijar je izabran 1. decembra 1990. godine kao naslednik patrijarha Germana.
Po sopstvenoj želji sahranjen je u manastiru Rakovica, u Beogradu.
(Tanjug)
Bio je veoma popularan u narodu koji ga je mogao videti kako pešači od Kalemegdana prema Slaviji, ili kako se vozi javnim prevozom.
“Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi”, poručivao je patrijarh Pavle, ali i savetovao “čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade”.
Patrijarh Pavle je osuđivao svako nasilje i zločine, bez obzira na to ko ih je činio, bez obzira na to kom narodu su činjeni i kojoj veri.
Ustajao je vrlo rano, živeo je u potpunosti po Jevanđelju i u skladu s onim što je govorio. Umeo je sve sam da popravi, bilo da su to cipele ili naočare… Sam je kuvao, šio i nijedan fizički posao mu nije bio ni stran ni težak.
Uzrečica mu je bila “Bog te video…”.
Protivio se svakom luksuzu, bio je, kažu, štedljiv, ali nikako škrt. Priča se da je patrijarh jednom prilikom ispred Patrijaršije video puno luksuznih automobila upitao čiji su. Kada je dobio odgovor da su to vozila njegovih vladika patrijarh je uzviknuo: “Bog te video…. A čime bi se tek vozili da se nisu zavetovali na skromnost”.
Njegova soba u Patrijaršiji bila je do te mere skromna da je u potpunosti podsećala na monašku keliju.
Patrijarh Pavle je gotovo tokom čitave godine bio na postu na vodi, ribu je jeo veoma retko, a meso gotovo nikad.
Patrijarh Pavle preminuo je u snu, u 10.45 sati, u 95. godini, na VMA, gde se od 13. novembra 2007. godine bio na lečenju.
Kao 44. srpski patrijar je izabran 1. decembra 1990. godine kao naslednik patrijarha Germana.
Po sopstvenoj želji sahranjen je u manastiru Rakovica, u Beogradu.
(Tanjug)
