Kreditna dugovanja građana Srbije bankama iznose 500,52 milijarde dinara na kraju oktobra, što je povećanje od 1,1 odsto u odnosu na prethodni mesec.
"Ako se oduzme uticaj inflacije, to znači da je kreditna zaduženost građana Srbije u oktobru praktično stagnirala", naveo je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić na konferenciji za novinare.
Tokom prethodnog meseca najveći rast imali su krediti za refinansiranje - 2,6 odsto i dostigli su sumu od 48,5 milijardi dinara, dok su potrošački krediti porasli za 2,1 odsto i dostigli 37,2 milijarde dinara.
Gotovinski krediti uvećani su za 1,9 odsto, na 115,6 milijardi dinara, dok je kod stambenih kredita zabeležen rast od 0,4 odsto, na 274,6 milijardi.
"I kod preduzeća rast kreditne zaduženosti bio je otprilike na nivou inflacije, odnosno 1,9 odsto, i dostigao je 1.152,2 milijarde dinara", napomenuo je Dugalić.
"Osnovna tendencija u oktobru jeste da se sistem održava na nivou dostignutom u prethodnom periodu. Aktivnosti građana i privrede kod banaka upućuju da nema pada u kreditiranju, ali ni rasta novih kreditnih aranžmana i zaduživanja", naglasio je on.
Prema njegovim rečima, kašnjenje preduzeća u otplati kredita stabilizovano je na nivou od 14,3 odsto, što je povoljan podatak, dok je kod građana zabeležen blagi rast sa 3,4 na 3,5 odsto.
Kod lizing ugovora tokom oktobra zabeleženo je blago opadanje, što se tiče tekućih računa nije bilo velikih promena, osim što je smanjen broj računa sa kašnjenjem u otplati, dok je kod kreditnih kartica stanje takođe nepromenjeno, dodao je on.
"Nismo nezadovoljni ovim podacima, nema rasta u kašnjenju, nema pada kreditne aktivnosti, ali nema ni rasta", istakao je Dugalić napominjući da su značajan doprinos rastu kreditiranja u prethodnom periodu dali subvencionisani krediti.
On je napomenuo i da će povećanje referentne kamatne stope malo poskupeti dinarske kredite napominjući da se njenim povećanjem ide na suzbijanje inflacije, ali se koče krediti i privreda, tako da se postavlja pitanje šta je značajnije.
"Inflacija nije dobra, ali je to manji problem od nezaposlenosti i niskog bruto domaćeg proizvoda", rekao je Dugalić ističući da problemi srpske ekonomije nisu u monetarnoj sferi.
(Tanjug)
Tokom prethodnog meseca najveći rast imali su krediti za refinansiranje - 2,6 odsto i dostigli su sumu od 48,5 milijardi dinara, dok su potrošački krediti porasli za 2,1 odsto i dostigli 37,2 milijarde dinara.
Gotovinski krediti uvećani su za 1,9 odsto, na 115,6 milijardi dinara, dok je kod stambenih kredita zabeležen rast od 0,4 odsto, na 274,6 milijardi.
"I kod preduzeća rast kreditne zaduženosti bio je otprilike na nivou inflacije, odnosno 1,9 odsto, i dostigao je 1.152,2 milijarde dinara", napomenuo je Dugalić.
"Osnovna tendencija u oktobru jeste da se sistem održava na nivou dostignutom u prethodnom periodu. Aktivnosti građana i privrede kod banaka upućuju da nema pada u kreditiranju, ali ni rasta novih kreditnih aranžmana i zaduživanja", naglasio je on.
Prema njegovim rečima, kašnjenje preduzeća u otplati kredita stabilizovano je na nivou od 14,3 odsto, što je povoljan podatak, dok je kod građana zabeležen blagi rast sa 3,4 na 3,5 odsto.
Kod lizing ugovora tokom oktobra zabeleženo je blago opadanje, što se tiče tekućih računa nije bilo velikih promena, osim što je smanjen broj računa sa kašnjenjem u otplati, dok je kod kreditnih kartica stanje takođe nepromenjeno, dodao je on.
"Nismo nezadovoljni ovim podacima, nema rasta u kašnjenju, nema pada kreditne aktivnosti, ali nema ni rasta", istakao je Dugalić napominjući da su značajan doprinos rastu kreditiranja u prethodnom periodu dali subvencionisani krediti.
On je napomenuo i da će povećanje referentne kamatne stope malo poskupeti dinarske kredite napominjući da se njenim povećanjem ide na suzbijanje inflacije, ali se koče krediti i privreda, tako da se postavlja pitanje šta je značajnije.
"Inflacija nije dobra, ali je to manji problem od nezaposlenosti i niskog bruto domaćeg proizvoda", rekao je Dugalić ističući da problemi srpske ekonomije nisu u monetarnoj sferi.
(Tanjug)
