Kada su u beogradskim srednjim školama podvukli crtu, ispostavilo se da je svaki đak prošle školske godine u proseku odsustvovao sa stotinak časova.
To praktično znači da učenici, iz opravdanih i neopravdanih razloga, više od tri nedelje provedu van klupe. Pošto nastavnici nemaju načina da ozbiljnije kazne učenike, postalo je sve teže naterati ih da dođu na nastavu, piše "Blic"
Od kako su neopravdani izostanci đaka prekvalifikovani iz teške u laku povredu obaveza učenika, sve više srednjoškolaca beži sa nastave.
"Često mi se dešava da zakasnim na prvi čas. Ranije je mama dolazila da to opravdava, ali sad više to ne radi. Pobegnem i nekad kad nisam spremna, a znam da biti kontrolni. Ne napravim više od dvadesetak neopravdanih, ali znam one koji dolaze na časove kad oni to hoće", priča Mirjana, učenica Prve beogradske gimnazije.
Da su učenici svesni da mogu da odsustvuju sa časova i pritom prođu nekažnjeno, potvrđuju i direktori. Oni tvrde da je veliki broj izostanaka postao gorući problem u svim školama.
"Nekada smo mogli učenika sa 25 neopravdanih izostanaka da isključimo iz škole, a sada se to tretira kao lakša povreda. Potrebno je da đak napravi čak 10 izostanaka više od toga pa da pokrenemo postupak za smanjenje ocene iz vladanja.
Sve do 35 neopravdanih možemo samo da pričamo sa njim. Sve kolege ujedinjene su u stavu da bi Zakon trebalo hitno promeniti i da ovaj stepen demokratije dat učenicima nije dobar", smatra Ivanka Kovačević, direktorka Sedme beogradske gimnazije.
U školama navode da je problem izostanaka i ranije predstavljao "rak ranu", a da su roditelji "pokrivali" veliki broj neopravdanih.
"Ranije nam dođe otac i kaže nam da mu nabrojimo dane kada mu sin nije bio u školi, da bi to opravdao. Kad krenemo da ređamo dane, ostane zapanjen. Ipak, sve redovno opravda.
Promenom Zakona, deca su prestala da izostaju po ceo dan, nego bukvalno dolaze na časove koje žele. Tako smo na kraju prošle školske godine imali okruglo 120 izostanaka po đaku", kaže Momčilo Stojanović, direktor Elektrotehničke škole "Rade Končar".
U Medicinskoj školi "Beograd" kažu da su nešto bolji od proseka, ali da su primetili porast izostanaka. Đaci uglavnom beže sa opštih predmeta za koje kažu da su "dosadni", ali retko odsustvuju sa stručnih časova i prakse.
"Svuda gde je učenicima dato previše slobode, došlo je do zloupotrebe. Budući da kazna nije adekvatna, to rade bez ikakvog straha. Najstrašnije je što ih roditelji često podržavaju u tome", ističe za "Blic" Nataša Stojanović, psiholog u Gimnaziji "Sveti Sava".
(MONDO)
Od kako su neopravdani izostanci đaka prekvalifikovani iz teške u laku povredu obaveza učenika, sve više srednjoškolaca beži sa nastave.
"Često mi se dešava da zakasnim na prvi čas. Ranije je mama dolazila da to opravdava, ali sad više to ne radi. Pobegnem i nekad kad nisam spremna, a znam da biti kontrolni. Ne napravim više od dvadesetak neopravdanih, ali znam one koji dolaze na časove kad oni to hoće", priča Mirjana, učenica Prve beogradske gimnazije.
Da su učenici svesni da mogu da odsustvuju sa časova i pritom prođu nekažnjeno, potvrđuju i direktori. Oni tvrde da je veliki broj izostanaka postao gorući problem u svim školama.
"Nekada smo mogli učenika sa 25 neopravdanih izostanaka da isključimo iz škole, a sada se to tretira kao lakša povreda. Potrebno je da đak napravi čak 10 izostanaka više od toga pa da pokrenemo postupak za smanjenje ocene iz vladanja.
Sve do 35 neopravdanih možemo samo da pričamo sa njim. Sve kolege ujedinjene su u stavu da bi Zakon trebalo hitno promeniti i da ovaj stepen demokratije dat učenicima nije dobar", smatra Ivanka Kovačević, direktorka Sedme beogradske gimnazije.
U školama navode da je problem izostanaka i ranije predstavljao "rak ranu", a da su roditelji "pokrivali" veliki broj neopravdanih.
"Ranije nam dođe otac i kaže nam da mu nabrojimo dane kada mu sin nije bio u školi, da bi to opravdao. Kad krenemo da ređamo dane, ostane zapanjen. Ipak, sve redovno opravda.
Promenom Zakona, deca su prestala da izostaju po ceo dan, nego bukvalno dolaze na časove koje žele. Tako smo na kraju prošle školske godine imali okruglo 120 izostanaka po đaku", kaže Momčilo Stojanović, direktor Elektrotehničke škole "Rade Končar".
U Medicinskoj školi "Beograd" kažu da su nešto bolji od proseka, ali da su primetili porast izostanaka. Đaci uglavnom beže sa opštih predmeta za koje kažu da su "dosadni", ali retko odsustvuju sa stručnih časova i prakse.
"Svuda gde je učenicima dato previše slobode, došlo je do zloupotrebe. Budući da kazna nije adekvatna, to rade bez ikakvog straha. Najstrašnije je što ih roditelji često podržavaju u tome", ističe za "Blic" Nataša Stojanović, psiholog u Gimnaziji "Sveti Sava".
(MONDO)
