Vodeći evropski telekomunikacioni koncern donira 1,7 miliona evra organizacijama koje se bave zaštitom ličnih podataka kao izvinjenje što je proteklih godina narušavao privatnost pretplatnika, prisluškivao i delio lične podatke korisnika.
Koncern sa sedištem u Bonu danas je saopštio da je 1,7 miliona evra poklonio društvenim organizacijama, prevashodno onima koje se bave zaštitom ličnih podataka, podstiču na veće učešće u saodlučivanju i građansku hrabrost.
Telekom je 2005. i 2006. angažovao detektivsku firmu koja je prisluškivala novinare, sindikalne vođe, članove nadzornih odbora i radničkih saveta i članove njihovih porodica da bi otkrio da li i kojim kanalima informacije o koncernu dospevaju u javnost.
Danas je koncern saopštio i da se sa advokatima prisluškivanih ljudi vode razgovori o mogućnostima da oni budu obeštećeni zbog grube povrede ličnih prava.
U Bonu je i dalje u toku sudski proces bivšim menadžerima Telekoma koji se smatraju odgovornima za prisluškivačku aferu.
Proteklih godina su ugled Telekoma ozbiljno ugrozile i druge afere. Tako su se prošle godine podaci o pretplatnicima pojavili na internetu ili se ispostavilo da su prosleđeni različitim kol-centrima.
Pre samo nekoliko sedmica poveden je postupak protiv više menadžera Telekoma pod sumnjom da su podmićivali funkcionere i političare u Makedoniji i Crnoj Gori.
Nedavno je Savezna kancelarija za suzbijanje kartela povela istragu i o spornim dogovorima Telekoma sa firmama Freenet i Debitel koji je trebalo da omoguće povećanje udela na tržištu.
Telekom je proistekao iz privatizacije nemačke savezne pošte, odnosno njenih odseka telekomunikacija i telefonija. Država poseduje 14,83 odsto akcija Telekoma, a preko Kreditne banke za obnovu još 16,87 odsto.
Treći najveći akcionar je američko deoničarsko društvo Blekstoun
sa učešćem od 4,5 odsto. Većina od 57,88 odsto akcija je u rukama sitnih vlasnika.
Prošle godine je promet iznosio 64,6 milijardi evra, ostvarena dobit bila je oko šest milijardi.
(Beta)
Telekom je 2005. i 2006. angažovao detektivsku firmu koja je prisluškivala novinare, sindikalne vođe, članove nadzornih odbora i radničkih saveta i članove njihovih porodica da bi otkrio da li i kojim kanalima informacije o koncernu dospevaju u javnost.
Danas je koncern saopštio i da se sa advokatima prisluškivanih ljudi vode razgovori o mogućnostima da oni budu obeštećeni zbog grube povrede ličnih prava.
U Bonu je i dalje u toku sudski proces bivšim menadžerima Telekoma koji se smatraju odgovornima za prisluškivačku aferu.
Proteklih godina su ugled Telekoma ozbiljno ugrozile i druge afere. Tako su se prošle godine podaci o pretplatnicima pojavili na internetu ili se ispostavilo da su prosleđeni različitim kol-centrima.
Pre samo nekoliko sedmica poveden je postupak protiv više menadžera Telekoma pod sumnjom da su podmićivali funkcionere i političare u Makedoniji i Crnoj Gori.
Nedavno je Savezna kancelarija za suzbijanje kartela povela istragu i o spornim dogovorima Telekoma sa firmama Freenet i Debitel koji je trebalo da omoguće povećanje udela na tržištu.
Telekom je proistekao iz privatizacije nemačke savezne pošte, odnosno njenih odseka telekomunikacija i telefonija. Država poseduje 14,83 odsto akcija Telekoma, a preko Kreditne banke za obnovu još 16,87 odsto.
Treći najveći akcionar je američko deoničarsko društvo Blekstoun
sa učešćem od 4,5 odsto. Većina od 57,88 odsto akcija je u rukama sitnih vlasnika.
Prošle godine je promet iznosio 64,6 milijardi evra, ostvarena dobit bila je oko šest milijardi.
(Beta)
