Ukupne investicije u Srbiji će do kraja godine biti pet do šest odsto manje nego lane, kada ih je bilo tek polovina potrebnih prema planu rasta do 2020.
Ekspert za strana ulaganja Mahmut Bušatlija je naveo da je to "dramatičan podatak", imajući u vidu i značaj koji investicije imaju u ostvarivanju ekonomskog razvoja i rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"Samo ukupne grinfild investicije, koje su zapravo jedina prava ulaganja jer podrazumevaju otvaranje novih pogona i radnih mesta do kraja godine biće ispod milijardu evra", naglasio je Bušatlija.
On je dodao da će samo pad ovih ulaganja (u ukupne investicije se računaju i uzeti krediti) u odnosu na prošlu godinu biti između 20 i 25 odsto i i poređenja radi naveo da su direktne investicije prošle godine bile oko 1,2 milijarde evra.
Na pitanje zbog čega je taj nivo privučenih ulaganja ispod očekivanja i da li je to zbog toga što se smanjio obim slobodnog kapitala u svetu, ovaj stručnjak odgovara da su ipak uzrok problemi na domaćem a ne na inostranom tržištu.
"Činjenica je da se smanjio taj kapital, ali je on istovremeno postao mnogo oprezniji i skuplji, što znači da traži mnogo bolje uslove. Na žalost, mi smo malo toga učinili poslednjih deset godina da smanjimo rizik zemlje a iz toga proizilazi i loš kreditni rejting. Takođe, konkurentnost nam je izuzetno slaba. Grinfild investicije zahtevaju dobre procedure u građevinarstvu", rekao je Bušatlija, koji je i saradnik ekonomskog biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (Ekonomski institut Beograd).
I tu ovoj listi, naveo je on, nije kraj - poreska politika zemlje nije sasvim jasna, nisu napravljene ni glavne strukture reforme, odnosno nije sprovedena reforma javnog sektora.
Bušatlija procenjuje da je zbog toga teško očekivati da BDP u narednoj godini iznosi tri odsto i da strane investicije dostignu cifru od oko četiri milijarde dolara.
"Teško je očekivati rast BDP-a od tri odsto u narednoj godini. Ne vidim načina da se situacija popravi u tako kratkom periodu. Jer to su sve sistemski problemi, imate probleme i u pravosuđu, nerešene imovinsko pravne odnose...", rekao je Bušatlija.
On tvrdi da se može se pričati ni o kakvom izlasku iz krize, sve dotle dok se ne stabilizuje stanje sa investicijama i one počnu da rastu.
Bušatlija je podsetio da je prilikom prezentacije novog modela rasta zemlje do 2020. godine rečeno da "je razvoj zemlje zasnovan na prilivu 2,3 milijardi evra investicija godišnje" i naglasio da je to optimistična procena jer "ne može da se očekuje da se za godinu dana povećaju investicije za dva i po puta".
Jedna od važnih komponenti BDP-a su strana ulaganja, ukazao je on i dodao da bi učešće ukupnih investicija u BDP-u trebalo da iznosi najmanje šest odsto godišnje, a da same direktne investicije ne bi trebalo da budu ispod dve milijardi evra.
Ovaj stručnjak je ukazao da ni unapređivanje saobraćajne, telekomunikacione i putne infrastrukture ne ide potrebnom dinamikom, kao i da je neophodno da se državna uprava što pre usaglasi oko javnih investicija koje bi trebalo da budu težište razvoja.
"Krupne investicije moraju da budu težište razvoja. Priča da razvoj bude zasnovan na razvoju sektora MSP ne može da funkcioniše ako nemate ozbiljne industrijske pogone. Ta preduzeća su besmislena ako nisu vezana za krupnu industriju, primera radi automobilsku industriju koja oko sebe okuplja puno dobavljača", dodao je on.
Bušatlija je na kraju poručio da je sistemski pristup u rešavanju navedenih problema neophodan, a hitni poslovi su pre svega da se država prihvati posla reformisanja javnog sektora, javnih finansija kao i upravljanja državnom imovinom, pre svega građevinskim zemljištem.
Prema podacima konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD), ukupne strane direktne investicije u Srbiju od 1995. do 2009. godine dostigle su 20,58 milijardi dolara, što je jednako 49,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok su ulaganja Srbije u tom periodu bila 3,93 milijardi dolara, odnosno 9,4 odsto BDP-a.
(Tanjug)
"Samo ukupne grinfild investicije, koje su zapravo jedina prava ulaganja jer podrazumevaju otvaranje novih pogona i radnih mesta do kraja godine biće ispod milijardu evra", naglasio je Bušatlija.
On je dodao da će samo pad ovih ulaganja (u ukupne investicije se računaju i uzeti krediti) u odnosu na prošlu godinu biti između 20 i 25 odsto i i poređenja radi naveo da su direktne investicije prošle godine bile oko 1,2 milijarde evra.
Na pitanje zbog čega je taj nivo privučenih ulaganja ispod očekivanja i da li je to zbog toga što se smanjio obim slobodnog kapitala u svetu, ovaj stručnjak odgovara da su ipak uzrok problemi na domaćem a ne na inostranom tržištu.
"Činjenica je da se smanjio taj kapital, ali je on istovremeno postao mnogo oprezniji i skuplji, što znači da traži mnogo bolje uslove. Na žalost, mi smo malo toga učinili poslednjih deset godina da smanjimo rizik zemlje a iz toga proizilazi i loš kreditni rejting. Takođe, konkurentnost nam je izuzetno slaba. Grinfild investicije zahtevaju dobre procedure u građevinarstvu", rekao je Bušatlija, koji je i saradnik ekonomskog biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (Ekonomski institut Beograd).
I tu ovoj listi, naveo je on, nije kraj - poreska politika zemlje nije sasvim jasna, nisu napravljene ni glavne strukture reforme, odnosno nije sprovedena reforma javnog sektora.
Bušatlija procenjuje da je zbog toga teško očekivati da BDP u narednoj godini iznosi tri odsto i da strane investicije dostignu cifru od oko četiri milijarde dolara.
"Teško je očekivati rast BDP-a od tri odsto u narednoj godini. Ne vidim načina da se situacija popravi u tako kratkom periodu. Jer to su sve sistemski problemi, imate probleme i u pravosuđu, nerešene imovinsko pravne odnose...", rekao je Bušatlija.
On tvrdi da se može se pričati ni o kakvom izlasku iz krize, sve dotle dok se ne stabilizuje stanje sa investicijama i one počnu da rastu.
Bušatlija je podsetio da je prilikom prezentacije novog modela rasta zemlje do 2020. godine rečeno da "je razvoj zemlje zasnovan na prilivu 2,3 milijardi evra investicija godišnje" i naglasio da je to optimistična procena jer "ne može da se očekuje da se za godinu dana povećaju investicije za dva i po puta".
Jedna od važnih komponenti BDP-a su strana ulaganja, ukazao je on i dodao da bi učešće ukupnih investicija u BDP-u trebalo da iznosi najmanje šest odsto godišnje, a da same direktne investicije ne bi trebalo da budu ispod dve milijardi evra.
Ovaj stručnjak je ukazao da ni unapređivanje saobraćajne, telekomunikacione i putne infrastrukture ne ide potrebnom dinamikom, kao i da je neophodno da se državna uprava što pre usaglasi oko javnih investicija koje bi trebalo da budu težište razvoja.
"Krupne investicije moraju da budu težište razvoja. Priča da razvoj bude zasnovan na razvoju sektora MSP ne može da funkcioniše ako nemate ozbiljne industrijske pogone. Ta preduzeća su besmislena ako nisu vezana za krupnu industriju, primera radi automobilsku industriju koja oko sebe okuplja puno dobavljača", dodao je on.
Bušatlija je na kraju poručio da je sistemski pristup u rešavanju navedenih problema neophodan, a hitni poslovi su pre svega da se država prihvati posla reformisanja javnog sektora, javnih finansija kao i upravljanja državnom imovinom, pre svega građevinskim zemljištem.
Prema podacima konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD), ukupne strane direktne investicije u Srbiju od 1995. do 2009. godine dostigle su 20,58 milijardi dolara, što je jednako 49,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok su ulaganja Srbije u tom periodu bila 3,93 milijardi dolara, odnosno 9,4 odsto BDP-a.
(Tanjug)
