Na novoj banknoti od 2.000 dinara biće lik naučnika Milutina Milankovića, a njeno puštanje u opticaj očekuje se tokom iduće godine, piše danas "Politika".
Kada će to tačno biti, precizno nije mogao da potvrdi ni generalni direktor Zavoda za izradu novčanica Ljubiša Vuletić, jer "mnogo toga ne zavisi od Zavoda".
Važnija je uloga drugih faktora - Sektora za poslove trezora Narodne banke, a potom i od odluke guvernera Narodne banke da pisanim putem odobri štampanje nove novčanice.
Dvohiljadarka je trenutno još u fazi idejnog rešenja. Stručnjaci Zavoda pripremiće dve do tri verzije.
Problem, kaže Vuletić, nije u tome da li će izabrani lik gledati levo ili desno, već kako da se ta novčanica što bolje i efektnije zaštiti.
Odluku o tome koji će od predloga biti usvojen donosi lično guverner.
Milutin Milanković (1879 - 1958) rođen je u Dalju (Hrvatska), a školovao se u Beču. Bio je građevinac, ali i astronom, matematičar, geofizičar i iznad svega utemeljivač moderne klimatologije i klimatskog modeliranja.
Njegovo delo "Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba" predstavlja najznačajnije delo srpske nauke u dvadesetom veku, jer su se Milankovićevi proračuni pokazali potpuno ispravnim.
Milanković je uradio do sada najprecizniji kalendar. Njegov kalendar treba korigovati tek posle 28.800 godina, ali nikad nije uveden u upotrebu.
Američka vasionska agencija NASA ga je svrstala među deset najznačajnijih naučnika modernog doba, navodi "Politika".
(FoNet)
Važnija je uloga drugih faktora - Sektora za poslove trezora Narodne banke, a potom i od odluke guvernera Narodne banke da pisanim putem odobri štampanje nove novčanice.
Dvohiljadarka je trenutno još u fazi idejnog rešenja. Stručnjaci Zavoda pripremiće dve do tri verzije.
Problem, kaže Vuletić, nije u tome da li će izabrani lik gledati levo ili desno, već kako da se ta novčanica što bolje i efektnije zaštiti.
Odluku o tome koji će od predloga biti usvojen donosi lično guverner.
Milutin Milanković (1879 - 1958) rođen je u Dalju (Hrvatska), a školovao se u Beču. Bio je građevinac, ali i astronom, matematičar, geofizičar i iznad svega utemeljivač moderne klimatologije i klimatskog modeliranja.
Njegovo delo "Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba" predstavlja najznačajnije delo srpske nauke u dvadesetom veku, jer su se Milankovićevi proračuni pokazali potpuno ispravnim.
Milanković je uradio do sada najprecizniji kalendar. Njegov kalendar treba korigovati tek posle 28.800 godina, ali nikad nije uveden u upotrebu.
Američka vasionska agencija NASA ga je svrstala među deset najznačajnijih naučnika modernog doba, navodi "Politika".
(FoNet)
