Rusija će podržti ono rešenje kosovskog problema koja odgovara srpskom društvu, rekao je na predavanju na Filozofskom fakultetu u Beogradu ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin.
"Ruski stav o kosovskom problemu veoma je širok. Koji god stav zauzme Srbija, mi ćemo ga podržati", poručio je Konuzin i dodao da dve zemlje mogu da imaju različita mišljenja o taktikama delovanja po tom pitanju, ali "principijalni stav (Moskve) ostaje isti".
On je podsetio da je Rusija podržala i rezoluciju srpskog parlamenta o Kosovu, ali i onu koja je usklađena sa EU i 8. septembra usvojena u UN, a koja se, kako je rekao, "puno razlikovala od prve varijante".
Konuzin je istakao da Rusija "zapaža težnju Srbije ka članstvu u EU", ali i da "uzima u obzir izjave njenog rukovodstva da će biti sačuvani najbliži bilateralni odnosi" dve zemlje.
"Kad razvijate odnos s novim prijateljima, ne radite to na uštrb odnosa sa starim prijateljima. Rusija ne postavlja Srbiju pred alternativu 'Rusija ili EU', dok neke zemlje starog kontinenta insistiraju da Srbija mora da razvija odnose sa Evropom na račun Rusije. Na vama je da birate", poručio je ruski ambasador.
On je u punom amfiteatru Filozofskog fakulteta na predavanju na temu "Rusija danas" ocenio da se tokom prethodnih godina "svet ozbiljno promenio", kao i da je danas na svetskoj političkoj sceni "očigledno prisutna težnja ka harmonizaciji odnosa, ka usmerenosti prema dijalogu, ka smanjenju konfliktnih situacija".
"Zajedničkim snagama tražimo nove načine reformi, ne samo globalnih finansijsko-ekonomskih institucija nego i svetskog poretka u celini. Reč je o pravednijim osnovama zajedničkog delovanja, o izgradnji odnosa među državama na principima univerzalnog međunarodnog prava.
Mislim da je važnost zajedničkog produktivnog rada u ovom pravcu u Srbiji očigledna", ocenio je Konuzin.
On je dodao da Stragegija socijalno-ekonomskog razvoja Rusije do 2020. koju je predložio predsednik Dmitrij Medvedev svedoči o promenama u ruskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici.
Konuzin je istakao da nove konture ruske spoljne politike nisu usmerene ka konfrontaciji, već na "partnerstvo sa maksimalno širokim krugom zemalja radi ubrzanja socio-ekonomskog razvoja zemlje".
Primena te strategije ima zadatak da do 2020. obezbedi dvostruki rast BDP-a, povećanje investicija, pre svega u industrijskom sektoru, porast produktivnosti i rast dohotka građana.
Rusija ima nameru da pojača borbu protiv siromaštva, ali i protiv kriminala, narkomanije i alkoholizma, jer, prema Konuzinovim rečima, te "ubistvene socijalne pojave istovremeno predstavljaju plodno tle za terorizam i ekstremizam", koji su i globalne pretnje.
Ruski ambasador je u tom smislu istakao da "globalne pretnje treba da budu neutralisane globalnim sredstvima", zbog čega je, po njegovim rečima, potrebno uspostaviti jako međunarodno partnerstvo.
Komentarišući približavanje u odnosima Rusije i NATO-a na nedavno održanom samitu u Lisabonu, on je naveo da je njegova zemlja spremna ne samo da razvija politički dijalog nego i da u praksi sarađuje.
"U pitanju je borba protiv terorizma, narkotika, piraterije, jačanja međunarodne bezbednosti u skladu sa poimanjem da je bezbednost svih država u evroatlatskoj zajednici nedeljiva, kao i konsolidacija mira i stabilnosti u Avganistanu", rekao je Konuzin.
Govoreći o problemima na domaćem terenu, ambasador je kao velike boljke, još uvek "u ogromnoj meri prisutne u ruskom društvu", naveo nebezbednost novinara, kršenje ljudskih prava i veoma prisutnu korupciju.
Konuzin je ocenio da te boljke mogu biti prevaziđene formiranjem modernog civilnog društva, za šta je, međutim, kako je rekao, "potrebno vreme".
(Beta)
On je podsetio da je Rusija podržala i rezoluciju srpskog parlamenta o Kosovu, ali i onu koja je usklađena sa EU i 8. septembra usvojena u UN, a koja se, kako je rekao, "puno razlikovala od prve varijante".
Konuzin je istakao da Rusija "zapaža težnju Srbije ka članstvu u EU", ali i da "uzima u obzir izjave njenog rukovodstva da će biti sačuvani najbliži bilateralni odnosi" dve zemlje.
"Kad razvijate odnos s novim prijateljima, ne radite to na uštrb odnosa sa starim prijateljima. Rusija ne postavlja Srbiju pred alternativu 'Rusija ili EU', dok neke zemlje starog kontinenta insistiraju da Srbija mora da razvija odnose sa Evropom na račun Rusije. Na vama je da birate", poručio je ruski ambasador.
On je u punom amfiteatru Filozofskog fakulteta na predavanju na temu "Rusija danas" ocenio da se tokom prethodnih godina "svet ozbiljno promenio", kao i da je danas na svetskoj političkoj sceni "očigledno prisutna težnja ka harmonizaciji odnosa, ka usmerenosti prema dijalogu, ka smanjenju konfliktnih situacija".
"Zajedničkim snagama tražimo nove načine reformi, ne samo globalnih finansijsko-ekonomskih institucija nego i svetskog poretka u celini. Reč je o pravednijim osnovama zajedničkog delovanja, o izgradnji odnosa među državama na principima univerzalnog međunarodnog prava.
Mislim da je važnost zajedničkog produktivnog rada u ovom pravcu u Srbiji očigledna", ocenio je Konuzin.
On je dodao da Stragegija socijalno-ekonomskog razvoja Rusije do 2020. koju je predložio predsednik Dmitrij Medvedev svedoči o promenama u ruskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici.
Konuzin je istakao da nove konture ruske spoljne politike nisu usmerene ka konfrontaciji, već na "partnerstvo sa maksimalno širokim krugom zemalja radi ubrzanja socio-ekonomskog razvoja zemlje".
Primena te strategije ima zadatak da do 2020. obezbedi dvostruki rast BDP-a, povećanje investicija, pre svega u industrijskom sektoru, porast produktivnosti i rast dohotka građana.
Rusija ima nameru da pojača borbu protiv siromaštva, ali i protiv kriminala, narkomanije i alkoholizma, jer, prema Konuzinovim rečima, te "ubistvene socijalne pojave istovremeno predstavljaju plodno tle za terorizam i ekstremizam", koji su i globalne pretnje.
Ruski ambasador je u tom smislu istakao da "globalne pretnje treba da budu neutralisane globalnim sredstvima", zbog čega je, po njegovim rečima, potrebno uspostaviti jako međunarodno partnerstvo.
Komentarišući približavanje u odnosima Rusije i NATO-a na nedavno održanom samitu u Lisabonu, on je naveo da je njegova zemlja spremna ne samo da razvija politički dijalog nego i da u praksi sarađuje.
"U pitanju je borba protiv terorizma, narkotika, piraterije, jačanja međunarodne bezbednosti u skladu sa poimanjem da je bezbednost svih država u evroatlatskoj zajednici nedeljiva, kao i konsolidacija mira i stabilnosti u Avganistanu", rekao je Konuzin.
Govoreći o problemima na domaćem terenu, ambasador je kao velike boljke, još uvek "u ogromnoj meri prisutne u ruskom društvu", naveo nebezbednost novinara, kršenje ljudskih prava i veoma prisutnu korupciju.
Konuzin je ocenio da te boljke mogu biti prevaziđene formiranjem modernog civilnog društva, za šta je, međutim, kako je rekao, "potrebno vreme".
(Beta)
