Predsednik Srbije je u odvojenim sastancima sa predsednikom Josipovićem, premijerkom Kosor i predsednikom Sabora Bebićem razgovarao o produbljivanju saradnje i rešavanju otvorenih pitanja. Sa predstavnicima Srba o njihovim problemima.
Predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović ocenili su danas u Zagrebu da su Srbija i Hrvatska u poslednjih deset meseci rešile mnoga otvorena pitanja, a da je pitanje nestalih priritet među onima koja još nisu rešena. U razgovoru sa premijerkom hrvatske Jadrankom Kosor postignut politički dogovor o načelima na kojima će se temeljiti trajno rešenje stambenog zbrinjavanja srpskih izbeglica iz Hrvatske.
"Pitanje nestalih je centralno, prioritetno pitanje, pitanje civilizacije kojoj pripadamo. Učinićemo sve da to pitanje bude rešeno, kako bismo pokazali da smo u stanju da vodimo računa o žrtvama rata", rekao je Tadić u zajedničkom obraćanju novinarima posle razgovora u Josipovićevoj kancelariji na Pantovčaku, gde su prvo razgovarali u četiri oka, a zatim i sa delegacijama dve države.
Tadić i Josipović založili su se za otvaranje arhiva u obema zemljama kako bi ovo pitanje bilo rešeno, jer, kako je primetio Josipović, bez toga proces pomirenja u regionu ne može biti dovršen.
"Svi moraju razumeti da je rešavanje sudbine nestalih prioritetno i da svi imaju obavezu da se to pitanje reši", rekao je Josipović.
On je naglasio da više nema straha od odmazade i da svi koji poseduju neke informacije treba da ih proslede nadležnim institucijama.
Na pitanje agencije Tanjug koji su naredni koraci koji će biti preduzeti u predstojećem periodu da bi ovo pitanje bilo rešeno, Tadić je precizirao:
"Kao predsednik Srbije zahtevam da se dovrši proces otvaranja arhivske građe i da se pitanje sudbine nestalih reši i pronađu grobna mesta nastradalih".
On je takođe ukazao da treba dovršiti DNK analize tela nastradalih kako bi se svaka dilema u pogledu identiteta žrtava razrešila.
Oba predsednika su istakla značaj dalje saradnje po ovom pitanju na svim nivoima a posebno policijskom.
Predsednici Tadić i Josipović saglasili su se da su vlade dve zemlje unapredile rad na povratku izbeglih i na rešavanju njihovih stambenih problema.
Josipović je podsetio da je iskorak učinjen i kada je reč o pomirenju i partnerstvu, i istakao da je postignut načelan politički dogovor za rešavanje pitanja izbeglica.
"Značajan napredak postignut je po pitanju polozaja manjina, ali tu ima prostora za još više napretka", rekao je Josipović.
Hrvatski predsednik zadovoljan je procesom vraćanja kulturnog blaga koje je iz Hrvatske odneto za vreme rata.
U tom kontekstu on je naveo da će sutra sa predsednikom Srbije posetiti manastir Krupa u kojoj se nalazi vraćena riznica blaga.
"Postoji još pitanja koje treba rešiti, pre svega pitanje nestalih, kao i unapređenje privredne saradnje", naveo je Josipović.
Velika pažnja u njihovim razgovorima bila je posvećena pitanju srpske manjine u Hrvatskoj i srpske u Hrvatskoj, te zaštiti njihove kulture, indentiteta, pisma i jezika.
"Kao predsednik Srbije, zalažem se za očuvanje kulture Srba gde god oni živeli u celom regionu, ali kao predsednik Srbije branim i prava svih drugih nacionalnih zajednica uključujući i Hrvate", naveo je Tadić.
Prema njegovim rečima, po pitanju očuvanja srpskog jezika i kulture u Hrvatskoj učinjen je napredak, ali da je potrebno uraditi još dosta toga, posebno u školstvu.
On je posebno istakao značaj i potrebu demokratskog dijaloga u hrvatskom društvu o tome kako bi đaci srpske nacionalnosti mogli da pohađaju škole sa jedinstvenim školskim sistemom.
Predsednik Srbije izrazio je zadovoljstvo onim što je učinjeno u sferi "povratka izbeglica, njihovog stambenog zbrinjavanja, rada na njihovoj integraciji i održivom razvoju i najavio da će uskoro biti održana donatorska konferencija kako bi to pitanje bilo konačno rešeno.
"Svi koji se žele vratiti u Hrvatsku mogu da budu uključeni u proces stambenog zbrinjavanja, a za one koji to ne žele rešenje će biti pronađeno kroz donatorski fond. To je pravedno, održivo rešenje", rekao je Josipović.
Govoreći o strateškom cilju obe države - učlanjenju u EU, Tadić je rekao da i Zagreb i Beograd ostaju posvećeni tom cilju.
On je rekao da Srbija snažno podržava Hrvatsku, koja je nadomak punopravnog članstva, dodavši da je Hrvatska u EU dobro i za region i za Srbiju.
"Bez toga nema održive razvojne politike. Zajedničkim članstvom u EU rešavaćemo i probleme u nacionalnim politikama. Evropa je naš zajednički dom i kuća", istakao je Tadić.
Prema Josipovićevim rečima Hrvatska i sada i kada postane članica EU snažno će podržavati Srbiju na tom putu.
Tadić je zaključio da Srbija i Hrvatska imaju tešku zajedničku istoriju, koja obuhvata ratna razaranja ljudske žrtve i neslaganja, ali da je izraženo zaljenje i sa jedne i sa druge strane važan iskorak za dve zemlje.
"Bez dobrih bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske nema stabilnosti ni u regionu", rekao je predsednik Srbije, koga je njegov domaćin jutros dočekao u svom Uredu na Pantovčaku, uz državničke počasti, smotru garde i intoniranje državnih himni.
Dvojica predsednika su, početkom ovog meseca, zajednički zatvorili jedno teško pitanje nasleđeno iz ratne prošlosti - posetom mestima stradanja Srba i Hrvata u Paulin Dvoru kod Osijeka i Vukovaru, izvinjenjem porodicama stradalih te porukama da će nastaviti politiku pomirenja i na liniji Beohrad - Zagreb i u regionu uopšte.
Tadić i Josipović su se prvi put sastali u Opatiji u martu, a Josipović je u julu boravio u zvaničnoj poseti Srbiji.
Porukama koje su u tim prilikama slali odredili su smer novih odnosa dve zemlje - opredeljenost za pomirenje i dobrosusedske odnose, te prevazilaženje međunacionalnih animoziteta, koji su pre dve decenije kulminirali oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije.
Predsednik Tadić razgovarao je potom i sa predsednicom Vlade Hrvatske Jadrankom Kosor, a u "Zlatnu knjigu" na Banskim dvorima, sedištu hrvatske vlade, upisao: "Neka ovo bude nova stranica zajedničke istorije"."Pitanje nestalih je centralno, prioritetno pitanje, pitanje civilizacije kojoj pripadamo. Učinićemo sve da to pitanje bude rešeno, kako bismo pokazali da smo u stanju da vodimo računa o žrtvama rata", rekao je Tadić u zajedničkom obraćanju novinarima posle razgovora u Josipovićevoj kancelariji na Pantovčaku, gde su prvo razgovarali u četiri oka, a zatim i sa delegacijama dve države.
Tadić i Josipović založili su se za otvaranje arhiva u obema zemljama kako bi ovo pitanje bilo rešeno, jer, kako je primetio Josipović, bez toga proces pomirenja u regionu ne može biti dovršen.
"Svi moraju razumeti da je rešavanje sudbine nestalih prioritetno i da svi imaju obavezu da se to pitanje reši", rekao je Josipović.
On je naglasio da više nema straha od odmazade i da svi koji poseduju neke informacije treba da ih proslede nadležnim institucijama.
Na pitanje agencije Tanjug koji su naredni koraci koji će biti preduzeti u predstojećem periodu da bi ovo pitanje bilo rešeno, Tadić je precizirao:
"Kao predsednik Srbije zahtevam da se dovrši proces otvaranja arhivske građe i da se pitanje sudbine nestalih reši i pronađu grobna mesta nastradalih".
On je takođe ukazao da treba dovršiti DNK analize tela nastradalih kako bi se svaka dilema u pogledu identiteta žrtava razrešila.
Oba predsednika su istakla značaj dalje saradnje po ovom pitanju na svim nivoima a posebno policijskom.
Predsednici Tadić i Josipović saglasili su se da su vlade dve zemlje unapredile rad na povratku izbeglih i na rešavanju njihovih stambenih problema.
Josipović je podsetio da je iskorak učinjen i kada je reč o pomirenju i partnerstvu, i istakao da je postignut načelan politički dogovor za rešavanje pitanja izbeglica.
"Značajan napredak postignut je po pitanju polozaja manjina, ali tu ima prostora za još više napretka", rekao je Josipović.
Hrvatski predsednik zadovoljan je procesom vraćanja kulturnog blaga koje je iz Hrvatske odneto za vreme rata.
U tom kontekstu on je naveo da će sutra sa predsednikom Srbije posetiti manastir Krupa u kojoj se nalazi vraćena riznica blaga.
"Postoji još pitanja koje treba rešiti, pre svega pitanje nestalih, kao i unapređenje privredne saradnje", naveo je Josipović.
Velika pažnja u njihovim razgovorima bila je posvećena pitanju srpske manjine u Hrvatskoj i srpske u Hrvatskoj, te zaštiti njihove kulture, indentiteta, pisma i jezika.
"Kao predsednik Srbije, zalažem se za očuvanje kulture Srba gde god oni živeli u celom regionu, ali kao predsednik Srbije branim i prava svih drugih nacionalnih zajednica uključujući i Hrvate", naveo je Tadić.
Prema njegovim rečima, po pitanju očuvanja srpskog jezika i kulture u Hrvatskoj učinjen je napredak, ali da je potrebno uraditi još dosta toga, posebno u školstvu.
On je posebno istakao značaj i potrebu demokratskog dijaloga u hrvatskom društvu o tome kako bi đaci srpske nacionalnosti mogli da pohađaju škole sa jedinstvenim školskim sistemom.
Predsednik Srbije izrazio je zadovoljstvo onim što je učinjeno u sferi "povratka izbeglica, njihovog stambenog zbrinjavanja, rada na njihovoj integraciji i održivom razvoju i najavio da će uskoro biti održana donatorska konferencija kako bi to pitanje bilo konačno rešeno.
"Svi koji se žele vratiti u Hrvatsku mogu da budu uključeni u proces stambenog zbrinjavanja, a za one koji to ne žele rešenje će biti pronađeno kroz donatorski fond. To je pravedno, održivo rešenje", rekao je Josipović.
Govoreći o strateškom cilju obe države - učlanjenju u EU, Tadić je rekao da i Zagreb i Beograd ostaju posvećeni tom cilju.
On je rekao da Srbija snažno podržava Hrvatsku, koja je nadomak punopravnog članstva, dodavši da je Hrvatska u EU dobro i za region i za Srbiju.
"Bez toga nema održive razvojne politike. Zajedničkim članstvom u EU rešavaćemo i probleme u nacionalnim politikama. Evropa je naš zajednički dom i kuća", istakao je Tadić.
Prema Josipovićevim rečima Hrvatska i sada i kada postane članica EU snažno će podržavati Srbiju na tom putu.
Tadić je zaključio da Srbija i Hrvatska imaju tešku zajedničku istoriju, koja obuhvata ratna razaranja ljudske žrtve i neslaganja, ali da je izraženo zaljenje i sa jedne i sa druge strane važan iskorak za dve zemlje.
"Bez dobrih bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske nema stabilnosti ni u regionu", rekao je predsednik Srbije, koga je njegov domaćin jutros dočekao u svom Uredu na Pantovčaku, uz državničke počasti, smotru garde i intoniranje državnih himni.
Dvojica predsednika su, početkom ovog meseca, zajednički zatvorili jedno teško pitanje nasleđeno iz ratne prošlosti - posetom mestima stradanja Srba i Hrvata u Paulin Dvoru kod Osijeka i Vukovaru, izvinjenjem porodicama stradalih te porukama da će nastaviti politiku pomirenja i na liniji Beohrad - Zagreb i u regionu uopšte.
Tadić i Josipović su se prvi put sastali u Opatiji u martu, a Josipović je u julu boravio u zvaničnoj poseti Srbiji.
Porukama koje su u tim prilikama slali odredili su smer novih odnosa dve zemlje - opredeljenost za pomirenje i dobrosusedske odnose, te prevazilaženje međunacionalnih animoziteta, koji su pre dve decenije kulminirali oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije.
Donatori rešavaju problem izbeglica
Kosor i Tadić su posle razgovora iza zatvorenih vrata izjavili da su postigli politički dogovor o načelima na kojima će se temeljiti trajno rešenje stambenog zbrinjavanja srpskih izbeglica iz Hrvatske.
Oni su novinarima preneli da će njihovi saradnici i stručnjaci u narednim mesecima raditi na organizovanju međunarodne donatorske konferencije kako bi stambeno pitanje izbeglica bilo trajno rešeno.
Hrvatska premijerka i predsednik Srbije složili su se da je u bilaterlanim odnosima ostvaren napredak, a da su pitanja nestalih, granica i međusobnih tužbi pred Međunarodnim sudom pravde ostala otvorena i da ih treba zajednički rešavati.
Kosor je istakla da je najvažnije pitanje nestalih i ocenila da je reč o provrazrednom humanitarnom pitanju.
Predsednik Srbije kazao je da je sudbina nestalih bila centralna tema njegovog razgovora sa Jadrankom Kosor, te da je iskazana spremnost da se "to civilzacijsko pitanje reši".
Kada je reč o stambenom zbrinjavanju srpskih izbeglica Tadić je kazao da Srbija i Hrvatska imaju šansu da to temeljno pitanje "reše jednom za svagda".
On je istakao da treba raditi i na ostvarivanju prava manjina i da se zalaže da se u obe zemlje poštuje procentualna zastupljenost pripadnika hrvatske, odnsono srpske manjine u javnoj upravi.
Tadić je ocenio da su Hrvatska i Srbija ostvarile značajan napredak u bilaterlanim odnosima i procesu pomirenja, dodajući da su dve zemlje imale tešku istoriju 90-ih godina koja je ostavila velike posledice.
Podsetio je da je i dalje otvoreno pitanje granica, sukcesije i međusobnih tužbi za genocid, istakavši da su to pitanja koja opterećuju međusobne odnose, ali da treba tragati za zajednickim rešenjima.
Prema Tadećevim rečima, na sastanku je bilo reči i o ekonomskoj saradnji i postignuta je saglasnost da na sutrašnjem Poslovnom forumu Srbije i Hrvatske treba razgovarati o potencijalima za zajednički nastup na trećim tržištima.
"Verujem da će Hrvatska brzo postati članica EU, a Srbija ima vitalni nacionalni interes da Hrvatska što pre uđe u EU, jer će na taj način biti bolje i njenim građanima i privredi", istakao je Tadić.
Hrvatska premijerka Jadranka Kosor rekla je da je na sastanku kosntatovano šta bi još trebalo napraviti u razvoju međusobne saradnje.
Kosor je rekla da će vlada Hrvatske i dalje snažno podržavati evropski put Srbije i svih drugih suseda. "To je izuzetno važno za trajnu stabilnost ove zemlje", dodala je.
I Kosor i Tadić založili su se za intenziviranje privredne saradnje.
Kosor je navela da postoje mnogi projekti na kojima se ta saradnja može realizovati.
Ona je navela da je do oktobra ove godine Hrvatska izvezla u Srbiju 243 miliona evra, a da je do sada iz Hrvatske dirketno uloženo u Srbiju 420 miliona evra.
Kosor je pohvalila saradnju ministarstava unutrašnjih poslova Hrvatske i Srbije u borbi prtov organizovanog klriminala kao i regionalni projekat železnica Kargo 10.
Navela je takođe da je sa Tadićem razgovarala i o sledećem trilateralnom sastanku Srbije, Hrvatske i Slovenije koji bi trebalo da bude održan u Srbiji.
Bebić: Ne želimo da živimo u prošlosti
Predsednik hrvatskog Sabora Luka Bebić izjavio je posle razgovora s Tadićem da Hrvatska želi kvalitetnu saradnju sa Srbijom.
"Ratne posledice ne možemo i ne želimo da zaboravimo, ali ne želimo da živimo u prošlosti", rekao je Bebić i istakao da nema stabilnosti i napretka Hrvatske bez saradnje i deljenja istih vrednosti sa susedima.
On je ocenio da u obe zemlje postoji raspoloženje za otvaranje nove stranice u međusobnim odnosima.
Na pitanje o mogućnosti povlačenja međusovniuh tužbi za genocid, Bebić je odgovorio da nije dovoljno upoznat s tim problemom. Dodao je da ne zna šta će se desiti s time, ali da će to biti u duhu međusobne saradnje.
Predsednik hrvatskog Sabora je rekao da je u razgovoru s Tadićem posebno spomenuo činjenicu da hrvatska nacionalna manjina u Srbiji još nije dobila predstavnika u Skupštini Srbije, a što je predviđeno međudržavnim sporazumom.
Tadić nije davao izjave posle sastanka s Bebićem.
Sa Srbima o njihovim mukama
Tadić se večeras sastao i s predstavnicima srpske zajednice u Hrvatskoj, sa kojima je razgovarao o pitanjima od značaja za Srbe u toj zemlji.
Predsednik Srpskog narodnog vijeća i saborski poslanik Milorad Pupovac izjavio je Tanjugu posle sastanka u prostorijama srpskog kulturnog društva "Prosvjeta", da su razgovarali "praktično o svim temama relevantnim za položaj Srba u Hrvatskoj - obrazovanju, nestalima, izbeglicama, o mogućnostima zapošljavanja, mogućnostima pomoći u zapošljavanju u povratničkim sredinama i načinu na koji bi Vlada Srbije mogla pomoći institucijama srpske zajednice u Hrvatskoj".
Pored Pupovca, na sastanku su učestvovali hrvatski vicepremijer Slobodan Uzelac, poslanici Mile Horvat i Ratko Gajica, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Vojislav Stanimirović, predsednik Zajedničkog veća opština Dragan Crnogorac, predsednik Prosvjete Čedomir Višnjić i generalni sekretar Rade Dragojević, Marica Šeatović u ime udruženja nestalih Srba koje se sad formira, kao i drugi viđeniji Srbi.
Na pitanje da li raspored i sadržaj Tadićeve posete ukazuje na to da je problemu srpske zajednice dat velik značaj i prostor, Pupovac je odgovorio "apsolutno".
Sastanak s predstavnicima Srba u Hrvatskoj dobio je isti rang kao i s hrvatskim državnim vrhom, a teme su iste kao što su bile na dnevnom redu u razgovorima s državnim vrhom, samo što su dodatno proširene na specifične stvari, rekao je Pupovac.
Prema rečima Stanimirovića, predsednik Tadić se, tokom sastanka, dotakao širokog spektra tema - od privrednog ulaganja Srbije u Hrvatsku, koje nije dovoljno, preko srpskih civilnih žrtava rata, pitanja dvopismenosti, koju treba uvoditi, pa do pitanja podrške našim institucijama.
Razgovarali smo o načinu na koji treba rešavati određena pitanja i kako da nam predsednik Tadić pomogne u njihovom rešavanju, rekao je Crnogorac, ocenivši sastanak dobrim.
Tadića u dvodnevnoj poseti Hrvatskoj prate ministri trgovine, prosvete i prostornog planiranja, Slobodan Milosavljević, Žarko Obradović i Oliver Dulić, kao i predsednik spoljnopolitičkog odbora Narodne skupštine Dragoljub Mićunović i predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović.
Predsednici dve države će se sutra obratiti učesnicima Biznis foruma u Zagrebu.
Tadić i Josipović će potom posetiti opštinu Krnjak, gde će razgovarati sa predstavnicima lokalnih vlasti sa područja Banije i Korduna i predstavnicima srpske zajednice.
Predviđeno je da Tadić i njegov domaćin posete i opštinu Gračac i obiđu Sajam ličkih proizvoda, a u selu Deringaj sastanu sa jednom povratničkom porodicom.
(agencije/MONDO)
