Poseta je prilika da otvorimo nove perspektive u odnosima, ali i prilika da zatvorimo ratnu prošlost, izjavio je sinoć za HRT predsednik Srbije.
Na pitanje voditelja o logorima u Stajićevu i Begejcima, Tadić je odgovorio da je komisija dve zemlje učinila napredak u razmeni podataka o zatvorenicima i njihovim sudbinama, ali da Stajićevo, Begejce, Niš i Sremsku Mitrovicu ne bi odvajao od Lore i drugih sabirnih logora na prostorima Hrvatske i Jugoslavije tokom devedesetih godina, ističući da se krivci za počinjene zločine moraju naći i kazniti.
Tadić je potvrdio da se radi na trajnom rešenju za one koji su najviše pogođeni ratom, čemu će doprineti i donatorska konferencija na kojoj se radi i da će proces povratka biti završen kad ljudi dobiju stanove.
Na pitanje koliko se može očekivati da će se vratiti ljudi koji su izbegli pre 15 ili 20 godina, Tadić je rekao da svima treba dati šansu da odluče žele li da se vrate i da se ona nikom ne sme uskratiti. On je podsetio da Srbija i druge druge države naslednice bivše Jugoslavije po pitanju sukcesije imaju svoje interese, pri čemu se on uvek zalagao za pricip sve za sve, a s druge strane za ono što je njima u tom momentu više odgovaralo.
Rekao je da se dobro slaže sa Ivom Josipovićem jer nijedan od njih nije učestvovao u događajima devedesetih i nije opterećen vremenom, dok je Josipovićevom prethodniku Stjepanu Mesiću priznao zasluge za poboljšanje odnosa dve zemlje čak i pored neslaganja o pojedinim pitanjima.
Milorad Dodik iz Republike Srpske ne bi bio najsrećniji raspadom BiH, rekao je Tadić i dodao da Dodik predstavlja interese svojih građana.
Tadić je naglasio da nikad ne bi podržavao podelu BiH, ali i da se sve vreme zalagao za primenu Dejtonskog sporazuma.
Rekavši da ima prijatelja među sva tri naroda u BiH, Tadić je naglasio da bi bilo tragično i protivno srpskim interesima kad bi Hrvati otišli iz BiH.
Na pitanje šta misli o pojmu "jugosfera" Tadić je rekao da izbegava jugonostalgičarski prefiks, ali da pozdravlja sarađu ekonomija koje su nekad bile kompatibilne, a koje su pre dvadeset godina razdvojene i koje bi mogle zajedinički izići na treća tražišta.
Na pitanje o učešću preduzeća jedne u industrijskoj proizvodnji druge zemlje podsetio je da je splitska "Jugoplastika" počela propadati kad više nije bila kooperant kragujevačke Zastave.
Tadić je potvrdio više puta izrečen stav da Srbija ima interes da Hrvatska što pre uđe u Evropsku uniju, a ne da je sačekuje, jer će tako više pomoći Srbiji. Za isto bi se zalagao i da je obrnuta situacija, rekao je Tadić i dodao da Srbija, koja tek treba početi pregovore, ne može stići Hrvatsku koja već nekoliko godina pregovara.
Niko ne postavlja Kosovo kao uslov pregovora, rekao je dalje Tadić u razgovoru za HRT i dodao da priznaje politički realitet, ali i da se mora priznati da ljudi koji žive na Kosovu imaju razne motive. "Albanci ne bi hteli živeti pod srpskim suverenitetom, a Srbi - pogotovo na severu pokrajine - pod albanskim", rekao je on.
Tadić je podržao klizajući kurs dinara u meri u kojoj povećava konkurentnost privrede a ne stvara opasni rast inflacije, naglasio je značaj smanjenja državne uprave koju posrnula ekonomija ne može da izdržava i dodao da s Međunarodnim monetarnim fondom ima dobra iskustva jer su standbaj aranžmani povećali makroekonomsku stabilnost Srbije. On je naglasio i postojanje interesa srpskog kapitala za tržištem u Hrvatskoj.
"Moramo da vodimo računa jedni o drugima, poštujemo protekle devedesete, kao i da poštujemo žrtve - Srbe, građane Hrvatske", zaključio je Tadić na kraju razgovora za Hrvatsku radio i televiziju.
(Tanjug)
Tadić je potvrdio da se radi na trajnom rešenju za one koji su najviše pogođeni ratom, čemu će doprineti i donatorska konferencija na kojoj se radi i da će proces povratka biti završen kad ljudi dobiju stanove.
Na pitanje koliko se može očekivati da će se vratiti ljudi koji su izbegli pre 15 ili 20 godina, Tadić je rekao da svima treba dati šansu da odluče žele li da se vrate i da se ona nikom ne sme uskratiti. On je podsetio da Srbija i druge druge države naslednice bivše Jugoslavije po pitanju sukcesije imaju svoje interese, pri čemu se on uvek zalagao za pricip sve za sve, a s druge strane za ono što je njima u tom momentu više odgovaralo.
Rekao je da se dobro slaže sa Ivom Josipovićem jer nijedan od njih nije učestvovao u događajima devedesetih i nije opterećen vremenom, dok je Josipovićevom prethodniku Stjepanu Mesiću priznao zasluge za poboljšanje odnosa dve zemlje čak i pored neslaganja o pojedinim pitanjima.
Milorad Dodik iz Republike Srpske ne bi bio najsrećniji raspadom BiH, rekao je Tadić i dodao da Dodik predstavlja interese svojih građana.
Tadić je naglasio da nikad ne bi podržavao podelu BiH, ali i da se sve vreme zalagao za primenu Dejtonskog sporazuma.
Rekavši da ima prijatelja među sva tri naroda u BiH, Tadić je naglasio da bi bilo tragično i protivno srpskim interesima kad bi Hrvati otišli iz BiH.
Na pitanje šta misli o pojmu "jugosfera" Tadić je rekao da izbegava jugonostalgičarski prefiks, ali da pozdravlja sarađu ekonomija koje su nekad bile kompatibilne, a koje su pre dvadeset godina razdvojene i koje bi mogle zajedinički izići na treća tražišta.
Na pitanje o učešću preduzeća jedne u industrijskoj proizvodnji druge zemlje podsetio je da je splitska "Jugoplastika" počela propadati kad više nije bila kooperant kragujevačke Zastave.
Tadić je potvrdio više puta izrečen stav da Srbija ima interes da Hrvatska što pre uđe u Evropsku uniju, a ne da je sačekuje, jer će tako više pomoći Srbiji. Za isto bi se zalagao i da je obrnuta situacija, rekao je Tadić i dodao da Srbija, koja tek treba početi pregovore, ne može stići Hrvatsku koja već nekoliko godina pregovara.
Niko ne postavlja Kosovo kao uslov pregovora, rekao je dalje Tadić u razgovoru za HRT i dodao da priznaje politički realitet, ali i da se mora priznati da ljudi koji žive na Kosovu imaju razne motive. "Albanci ne bi hteli živeti pod srpskim suverenitetom, a Srbi - pogotovo na severu pokrajine - pod albanskim", rekao je on.
Tadić je podržao klizajući kurs dinara u meri u kojoj povećava konkurentnost privrede a ne stvara opasni rast inflacije, naglasio je značaj smanjenja državne uprave koju posrnula ekonomija ne može da izdržava i dodao da s Međunarodnim monetarnim fondom ima dobra iskustva jer su standbaj aranžmani povećali makroekonomsku stabilnost Srbije. On je naglasio i postojanje interesa srpskog kapitala za tržištem u Hrvatskoj.
"Moramo da vodimo računa jedni o drugima, poštujemo protekle devedesete, kao i da poštujemo žrtve - Srbe, građane Hrvatske", zaključio je Tadić na kraju razgovora za Hrvatsku radio i televiziju.
(Tanjug)
