Tadić i Josipović uz pogaču o povratnicima

Neophodno raditi na povratku izbeglih, razbijanju predrasuda, a uz uvažavanje različitosti, složili se predsednici u Krnjaku, kod Karlovca.

Tadić je rekao da su Srbija i Hrvatska ušle u "novu fazu" odnosa u želji da se poboljšaju perspektive Srba i Hrvata koji zajedno žive.

"Nedavno smo bili u jednom hrvatskom selu u Vojvodini, a danas smo ovde, jer je naše opredeljenje da rešavamo sve probleme sa kojima se povratnici suočavaju", rekao je srpski predsednik.

On je ukazao i da je njegovo i opredeljenje njegovog hrvatskog kolege da olakšaju život izbeglicama i povratnicima tako što će sagledavati ekonomsku stranu, uključujući i radna mesta.

"Postoje predrasude, strah i nepoverenje i kao psiholog smatram da je to prirodno nakon teških godina koje su iza nas, ali moramo da ih razvijamo i kada su u pitanju institucije države, vlade, sudovi, ministarstva. To je hronična bolest ovih prostora i neka moja zvanična poseta doprinese razbijanju predrasuda", poručio je Tadić.

Predsednik Srbije je dodao da je na sastancima u Krnjaku bilo reči i o kulturama, identitetima, jezicima, ćirilici i latinici, žrtvama i nestalima, ali da su otvorena i pitanja Hrvata iz Republike Srpske koji žive u Hrvatskoj. On je najavio da će o tom problemu razgovarati sa predsednikom RS Miloradom Dodikom.

"Problem je što smo iz perioda pravnog poretka ušli u nepravni i sada to moramo ponovo da vratimo u pravne okvire. To nije jednostavno, ali je moguće. Došli smo da razbijamo predrasude, strahove i animozitete, ali i da uvažavamo različitosti i stvorimo prostor za odrastanje i novih Srba i Hrvata", naglasio je Tadić.

Josipović je rekao da su ožiljci od ratova bolni, ali zajedničkim naporom učinićemo da suživot bude što bolji i perspektivniji.

"Na nama je da učinimo napor da ohrabrimo povratnike iako znamo da se neće svi vratiti, pogotovo ne svi mladi ljudi zato je potrebno stvoriti uslove, otvoriti radna mesta i omogućiti što kvalitetniji život", rekao je Josipović.

Predsednik Hrvatske je rekao da su on i njegov srpski kolega danas obišli mesto u kome zajedno žive Srbi i Hrvati koji su zajedno pošli tešku istoriju i koji zajedno imaju bolne ožiljke koje nije lako skloniti.

Josipović je naglasio da hrvatska država čini napor da se omogući kvalitetan suživot Srba i Hrvata i naveo da i dalje poštoje teški problemi kao što je pitanje nestalih, završetak obnove, povratak izbeglica.

"Neki se nikada neće vratiti, naročito mladi, ali to je lični izbor. Mi imao nadu, želju i učinićemo napor koji će učiniti da se obezbedi povratak, kvalitetan suživot i nova radna mesta, rekao je Josipović.

Krnjak je, posle Zagreba, druga stanica Tadićeve zvanične posete Hrvatskoj. U tom selu žive povratničke porodice Srba i bosanskih Hrvata.

Meštanka Sanja Solar je Tanjugu rekla da je u ratnim godinama iz Krnjaka izbegla u Pančevo, gde je upoznala svog sadašnjeg supruga koji je, takođe, iz Krnjaka.

"Tamo smo se venčali i tamo nam se rodio prvi sin Stefan, a onda smo se vratili i dobili smo mlađeg Predraga", priča Sanja.

I ona, kao i ostale žene, među kojima je Rada Bakiš koja je u izbeglištvu u Srbiji prvela tri godine, od 1995. do 1998, poručuju da veruju da su dvojica predsednika krenula dobrim putem.

Ona je ispričala da je iz Hrvatske izbegla tokom "Oluje" i da je u Srbiji dobila dve ćerke - Mirnu i Maju.

"Sva se naježim kada se njih dvojica (Tadić i Josipović) rukuju i svaki put sam uzbuđena kao dete", kaže Rada.

Povratnice skoro u glas poručuju da bi svojim predsednicima iz Srbije i Hrvatske, da su imale priliku, poručile da nastave ovim putem kojim su krenuli jer je to, veruju, dobar put, kao i njihove namere, a sve zarad budućnosti dece.

Josipović: Srpske kompanije - dobrodošle

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović upozorio je da u hrvatskoj i srpskoj javnosti postoje mišljenja da ulaganja iz Srbije nisu dobrodošla, ali je to negirao i poručio da su sva ulaganja u Hrvatsku dobrodošla, uključujući i ona iz Srbije.

Saradnja Hrvatske i Srbije nema alternativu, jedinstvena je ocena učesnika skupa, a Josipović ga je nazvao skupom optimizma, ocenjujući da više nema političkih prepreka za saradnju privrednika.

Predsednik Srbije Boris Tadić smatra da veći privredni rast nije moguć sve dok se ne promeni način razmišljanja, pogotovo onaj po kome je država neiscrpno skladište novca iz kojeg je moguće podmiriti sve potrebe.

Dvojica predsednika su poručila privrednicima da im je politika otvorila vrata, a za prave rezultate u privrednoj saradnji odgovornost je na njima.

"Više nema bratstva i jedinstva, ali postoje večni hrvatski i srpski interesi zbog kojih je neophodna saradnja“, istakao je predsednik Privredne komore Hrvatske Nadan Vidošević, ocenjujući da je za bolje rezultate nužno da se hrvatske i srpske kompanije povezuju radi zajedničkog nastupa na trećim tržištima.

S tim se složio i predsjednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, upozorivši da je najveći problem nedostatak viših oblika saradnje srpskih i hrvatskih kompanija, kao što su kooperacije, zajednička ulaganja i zajednički nastupi na trećim tržištima.

Potencijali za saradnju hrvatskih i srpskih firmi su veliki, posebno na području energetike, poljoprivrede, mašinogradnje, tekstilne i drvne industrije i saobraćajne infrastrukture, istakli su ministri privrede Hrvatske i Srbije Đuro Popijač i Slobodan Milosavljević.

UNHCR pohvalio korak ka rešavanju izbegličkog pitanja

Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) pozdravio je danas vesti o političkom dogovoru Srbije i Hrvatske koji ima za cilj rešavanje preostalih izbegličkih i povratničkih pitanja.

"Najnoviji ohrabrujući korak, najavljen nakon sastanaka predsednika Srbije Borisa Tadića s hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem, hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor i drugim visokim zvaničnicima u Zagrebu, pomoći će izbeglicama u donošenju konačne odluke o njihovoj budućnosti", saopštila je kancelarija UNHCR-a u Hrvatskoj.

UNHCR u Hrvatskoj smatra inicijativu dvojice predsednika i najavljeni dogovor prekretnicom kojom se obeležavaju kontinuirani napori Hrvatske u obezbeđenju uslova za održivi povratak njenih građana iz izbeglištva.

"Ova odluka omogućiće rešenje poglavlja raseljenosti, u dvema zemljama i regionu na ljudski i dostojanstven način", ističu u UNHCR uz naglasak da je rešavanje ove, skoro 20 godina duge izbegličke situacije takođe cilj inicijative visokog komesara UN za izbeglice iz 2008. godine i njegove posete regionu iz 2009. godine.

U saopštenju se ističe da smo "u poslednje vreme svedoci mnogih poboljšanja u pružanju stambenog zbrinjavanja, pristupu pravima, održivom povratku i obnovi zajednica u ratom zahvaćenim područjima".

U UNHCR-u su uvereni da će se preduzeti potrebni koraci kako bi se ovaj politički dogovor preneo u konkretne mere koje će rešiti preostale izazove u procesu povratka i reintegracije i ocenjuju da će u tom pogledu biti ključna aktivna podrška zainteresovanih donatora.

UNHCR će i dalje podržavati hrvatske vlasti i civilno društvo i usko će sarađivati sa zainteresovanim stranama na rešavanju humanitarnih potreba svih onih koji se žele vratiti u Hrvatsku, navodi se u saopštenju.

(agencije/MONDO)