Kriminalni dosije, bez obzira na težinu počinjenog krivičnog dela, ne može biti prepreka prilikom zapošljavanja na bilo koje radno mesto u BiH, pa ni na ona u kojima je osnov posla komunikacija i saradnja sa građanima.
Direktor Udruženja poslodavaca BiH Mladen Pandurević potvrdio je da Zakon o radu ne predviđa bilo kakve kontrole za ljude koji su počinili krivična dela, pišu "Nezavisne novine" u sutrašnjem izdanju.
"Tako i treba, inače ljudi koji su nekada zgrešili nikada ne bi mogli dobiti drugu šansu i samo bi ih ohrabrivali da se i dalje bave kriminalom. Naravno da poslodavci izbegavaju da na pozicije na kojima se direktno komunicira sa ljudima imenuju one kojima se ne može verovati", rekao je Pandurević.
Da je moguće raditi javni posao uprkos "problematičnoj" prošlosti pokazuje i slučaj hapšenja sarajevskog taksiste Ashata Đonke, koji je osumnjičen da je u sredu pokušao ubiti kolegu, a osuđen je presudom Suda BiH zbog rasturanja lažnog novca.
Mersim Olovčić iz Ministarstva prometa i komunikacija Kantona Sarajevo kaže da po Zakonu o saobraćajnom prevozu Federacije BiH za zapošljavanje nije potrebno uverenje o nekažnjavanju.
"Svako ko je radno sposoban može da vozi, bilo da je reč o autobusu ili taksi vozilu. Sasvim je legalno da neko vrši ove usluge iako je bio krivično procesuiran ili osuđen", objasnio je Olovčić.
Postojeći zakonski okvir ne predviđa nikakve otežavajuće okolnosti, pa tako neko ko je osuđen za pedofiliju bez ikakvih zakonskih smetnji nakon odslužene kazne može raditi na mestima gde će biti u dodiru sa decom.
Pravnik Helsinškog komiteta za ljudska prava BiH Božana Kordić kaže da je čovjekovo ljudsko pravo da kada odsluži kaznu za delo koje je počinio bude slobodan da radi šta hoće. "Nažalost, kod nas se sve radi od slučaja do slučaja, pa tek kada ta sloboda bude zloupotrebljena onda se o tome govori", naglasila je Kordićeva.
(Srna)
"Tako i treba, inače ljudi koji su nekada zgrešili nikada ne bi mogli dobiti drugu šansu i samo bi ih ohrabrivali da se i dalje bave kriminalom. Naravno da poslodavci izbegavaju da na pozicije na kojima se direktno komunicira sa ljudima imenuju one kojima se ne može verovati", rekao je Pandurević.
Da je moguće raditi javni posao uprkos "problematičnoj" prošlosti pokazuje i slučaj hapšenja sarajevskog taksiste Ashata Đonke, koji je osumnjičen da je u sredu pokušao ubiti kolegu, a osuđen je presudom Suda BiH zbog rasturanja lažnog novca.
Mersim Olovčić iz Ministarstva prometa i komunikacija Kantona Sarajevo kaže da po Zakonu o saobraćajnom prevozu Federacije BiH za zapošljavanje nije potrebno uverenje o nekažnjavanju.
"Svako ko je radno sposoban može da vozi, bilo da je reč o autobusu ili taksi vozilu. Sasvim je legalno da neko vrši ove usluge iako je bio krivično procesuiran ili osuđen", objasnio je Olovčić.
Postojeći zakonski okvir ne predviđa nikakve otežavajuće okolnosti, pa tako neko ko je osuđen za pedofiliju bez ikakvih zakonskih smetnji nakon odslužene kazne može raditi na mestima gde će biti u dodiru sa decom.
Pravnik Helsinškog komiteta za ljudska prava BiH Božana Kordić kaže da je čovjekovo ljudsko pravo da kada odsluži kaznu za delo koje je počinio bude slobodan da radi šta hoće. "Nažalost, kod nas se sve radi od slučaja do slučaja, pa tek kada ta sloboda bude zloupotrebljena onda se o tome govori", naglasila je Kordićeva.
(Srna)
