Za pravoslavne vernike danas počinje Božićni post koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku Roždestvu Hristovom, koje se proslavlja 7. januara.
Priprema za Božić je potpuna ako vernik na kraju šestonedeljnog posta pristupi svetim tajnama ispovesti, pokajanja i pričešća.
Post je temelj hrišćanskog puta i prva neophodnost na putu spasenja, pa Crkva post smatra za veoma važnu i značajnu ustanovu za duhovni život svojih vernika, ali i veoma moćno sredstvo za postizanje punog spasenja.
Prema tumačenju vladike Nikolaja Velimirovića, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta telesni i duhovni.
Ciljevi su, poučava vladika Nikolaj, "očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a sve radi proslavljanja Boga i poštovanja njegovih svetitelja".
Post se zasniva na primeru samog Isusa Hrista, koji je na hlebu i vodi postio 40 dana pre nego što se suočio sa satanom.
Ulje i vino su dozvoljeni svim danima, osim srede i petka, kada se jede hrana spremljena na vodi.
Riba i vino se mogu upotrebljavati svake subote i nedelje, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (4. decembra), Svetog Nikole (19. decembra) i Svetog Ignjatija Bogonosca (2. januara), čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja sedmica pred Božić posti se strože, bez upotrebe ribe i ulja, sa povrćem spremljenim samo na vodi.
Crkva je četiri puta godišnje odredila višednevne postove - Vaskršnji ili Časni, uoči Vaskrsenja Hristovog, koji traje sedam nedelja, Božićni, u trajanju od šest nedelja, Petrovski, pred praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu (12. jula), u trajanju od mesec dana i Gospojinski, od dve nedelje, uoči Uspenija Presvete Bogorodice (28. avgusta).
Jednodnevni postovi su na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja (11. septembra), Vozdviženje Časnog krsta - Krstovdan (27. septembra), Krstovdan (18. januara) uoči Bogojavljenja, kao i svake srede i petka, osim tzv. trapavih sedmica, kad je razrešenje od posta.
(Srna)
Post je temelj hrišćanskog puta i prva neophodnost na putu spasenja, pa Crkva post smatra za veoma važnu i značajnu ustanovu za duhovni život svojih vernika, ali i veoma moćno sredstvo za postizanje punog spasenja.
Prema tumačenju vladike Nikolaja Velimirovića, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta telesni i duhovni.
Ciljevi su, poučava vladika Nikolaj, "očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a sve radi proslavljanja Boga i poštovanja njegovih svetitelja".
Post se zasniva na primeru samog Isusa Hrista, koji je na hlebu i vodi postio 40 dana pre nego što se suočio sa satanom.
Ulje i vino su dozvoljeni svim danima, osim srede i petka, kada se jede hrana spremljena na vodi.
Riba i vino se mogu upotrebljavati svake subote i nedelje, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (4. decembra), Svetog Nikole (19. decembra) i Svetog Ignjatija Bogonosca (2. januara), čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja sedmica pred Božić posti se strože, bez upotrebe ribe i ulja, sa povrćem spremljenim samo na vodi.
Crkva je četiri puta godišnje odredila višednevne postove - Vaskršnji ili Časni, uoči Vaskrsenja Hristovog, koji traje sedam nedelja, Božićni, u trajanju od šest nedelja, Petrovski, pred praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu (12. jula), u trajanju od mesec dana i Gospojinski, od dve nedelje, uoči Uspenija Presvete Bogorodice (28. avgusta).
Jednodnevni postovi su na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja (11. septembra), Vozdviženje Časnog krsta - Krstovdan (27. septembra), Krstovdan (18. januara) uoči Bogojavljenja, kao i svake srede i petka, osim tzv. trapavih sedmica, kad je razrešenje od posta.
(Srna)
