Dok za decu uzrasta do dve godine mesečno treba izdvojiti od 16.000 do 25.000 dinara, troškovi za srednjoškolca na mesečnom nivou premašuju 36.000 dinara piše "Blic".
Ti troškovi za ovaj "srednjoškolski slučaj" dosežu čak i do 100.000 dinara, ako se uračuna opremanje za početak školske godine i ekskurzija koja košta 250 do 300 evra.
Ispada tako da za srednjoškolca početkom školske godine treba izdvojiti tri prosečne plate.
U računicu "Blica" ušli su mesečni troškovi za kućne režije, hranu, ličnu higijenu deteta, odeću i obuću i edukaciju. Tu su i ostali troškovi koji podrazumevaju rekreaciju deteta, učenje jezika, slatkiše, igračke ili izlaske, kao i mesečne rate za krevetac, kolica i auto-sedište za bebu, komplet dečju sobu za uzrast od tri do pet godina, rekreativnu nastavu ili ekskurziju za osnovce i srednjoškolce i kupovinu računara za uzrast od 12 do 14 godina.
Prema toj računici ispada da za decu uzrasta od tri do pet godina roditelji mesečno treba da izdvoje najmanje 18.962 dinara, za decu uzrasta devet do 11 godina 30.928, a za decu uzrasta 12 do 14 godina 32.482 dinara.
Tolike troškove jedva da pokriva jedna prosečna plata u Srbiji, koja je u oktobru iznosila 34.422 dinara.
Međutim, ne treba zaboraviti da veliki broj građana radi za platu od 15.000 do 20.000 dinara, zbog čega deci ne uspevaju da priušte više od hrane, osnovne higijene i odeće i obuće.
Mnogi umesto u radnjama, garderobu, obuću i igračke deci kupuju kod Kineza i na buvljaku ili odeću pozajmljuju od starije dece iz familije. Knjige za školu kupuju polovne ili ih pozajmljuju od poznanika. Dok kompjuter ili ekskurzija, na primer, za mnoge predstavlja samo san.
Beograđanka Svetlana Palikuća, majka osnovca i srednjoškolca, kaže za "Blic" da svakog meseca muku muči sa izdacima za decu jer im svakog meseca plaća i časove francuskog jezika i sportske treninge.
"Starijem časove jezika plaćam da ne bi imao jedinicu iz tog predmeta, a mlađem da jezik i nauči. Sport je u ovom slučaju luksuz, ali kada pomenem da bi mogli da prestanu da treniraju jer za to nemam novca, kreću suze. Žalosno je kakvim standardom živimo, da se i sportske aktivnosti kod dece smatraju nepotrebnim troškom", priča Svetlana.
S tim se slaže i Novosađanka Jovana Sremčević, majka četvorogodišnje Ane.
"Samo za igračke, albume, sličice, crtaće, kada sve saberem mesečno dam oko 5.000 dinara, a gde je ostalo. Na svu sreću, ne kupujem joj garderobu jer je dobijam od sestrine starije kćerke, niti plaćam vrtić jer Anu čuva baka. Kako ću izlaziti na kraj kada pođe u školu, ni sama ne znam. Ne usuđujem se da ponovo rađam", kaže Jovana za "Blic".
(MONDO)
Ispada tako da za srednjoškolca početkom školske godine treba izdvojiti tri prosečne plate.
U računicu "Blica" ušli su mesečni troškovi za kućne režije, hranu, ličnu higijenu deteta, odeću i obuću i edukaciju. Tu su i ostali troškovi koji podrazumevaju rekreaciju deteta, učenje jezika, slatkiše, igračke ili izlaske, kao i mesečne rate za krevetac, kolica i auto-sedište za bebu, komplet dečju sobu za uzrast od tri do pet godina, rekreativnu nastavu ili ekskurziju za osnovce i srednjoškolce i kupovinu računara za uzrast od 12 do 14 godina.
Prema toj računici ispada da za decu uzrasta od tri do pet godina roditelji mesečno treba da izdvoje najmanje 18.962 dinara, za decu uzrasta devet do 11 godina 30.928, a za decu uzrasta 12 do 14 godina 32.482 dinara.
Tolike troškove jedva da pokriva jedna prosečna plata u Srbiji, koja je u oktobru iznosila 34.422 dinara.
Međutim, ne treba zaboraviti da veliki broj građana radi za platu od 15.000 do 20.000 dinara, zbog čega deci ne uspevaju da priušte više od hrane, osnovne higijene i odeće i obuće.
Mnogi umesto u radnjama, garderobu, obuću i igračke deci kupuju kod Kineza i na buvljaku ili odeću pozajmljuju od starije dece iz familije. Knjige za školu kupuju polovne ili ih pozajmljuju od poznanika. Dok kompjuter ili ekskurzija, na primer, za mnoge predstavlja samo san.
Beograđanka Svetlana Palikuća, majka osnovca i srednjoškolca, kaže za "Blic" da svakog meseca muku muči sa izdacima za decu jer im svakog meseca plaća i časove francuskog jezika i sportske treninge.
"Starijem časove jezika plaćam da ne bi imao jedinicu iz tog predmeta, a mlađem da jezik i nauči. Sport je u ovom slučaju luksuz, ali kada pomenem da bi mogli da prestanu da treniraju jer za to nemam novca, kreću suze. Žalosno je kakvim standardom živimo, da se i sportske aktivnosti kod dece smatraju nepotrebnim troškom", priča Svetlana.
S tim se slaže i Novosađanka Jovana Sremčević, majka četvorogodišnje Ane.
"Samo za igračke, albume, sličice, crtaće, kada sve saberem mesečno dam oko 5.000 dinara, a gde je ostalo. Na svu sreću, ne kupujem joj garderobu jer je dobijam od sestrine starije kćerke, niti plaćam vrtić jer Anu čuva baka. Kako ću izlaziti na kraj kada pođe u školu, ni sama ne znam. Ne usuđujem se da ponovo rađam", kaže Jovana za "Blic".
(MONDO)
