Imaju li srpski političari razloga da strepe od novih dokumenata koji će biti objavljeni na Vikiliksu?
Dokumenta koja su prokrijumčarena iz Stejt departmenta na Vikiliks prikazuju uglavnom u neprijatnom svetlu svetske lidere i diplomate, ali i političari u Srbiji imaju razloga za strah od toga šta će se pojaviti iz sadržaja 994 poverljiva telegrama poslata iz ambasade SAD u Beogradu, koja će uskoro biti objavljena, piše "Blic".
Prema pisanju beogradskog lista, za sada se zna da je najveći broj, čak 35 poslat upravo decembra 2007. godine kada su raspisani predsednički izbori u Srbiji.
Političari u Beogradu, ali i u Banjaluci koji su na svakodnevnoj "vrućoj liniji" bili su primetno uzdržani u javnosti, ali su se međusobmo konsultovali o posledicama koje bi mogle nastati, svedočili su za "Blic" nezvanično mnogi predstavnici partija na vlasti i opozicije.
Nezvanično je jedan zvaničnik Vlade rekao kako je "pitanje ko će hteti sad da razgovara s Amerikancima, pogotovo otvoreno", piše "Blic" i ukazuje da je više nego primetna zebnja od onoga što će se pojaviti.
"Od danas samo klimam glavom i ništa ne govorim u američkoj ambasadi", bio je prvi komentar jednog visokog političara iz regiona.
Prema podacima magazina "Špigl", Vikiliks poseduje 994 depeše koje su u proteklih 30 godina poslate iz ambasade SAD u Beogradu, čiji će tekst postati dostupan javnosti.
Prema pisanju "Blica" uoči posete Borisa Tadića Nemačkoj 16. novembra prošle godine, tim povodom sastali su se Kristof Hojsgen, savetnik kancelarke Angele Merkel i Filip Marfi, ambasador SAD u Berlinu.
Hojgen je Marfiju kazao da bi Tadić, iako stalno govori da se "čvrsto odnosi" prema Miloradu Dodiku, trebalo da bude još čvršći.
U američkoj depeši se navodi i da je Hojsgen izrazio pesimizam oko toga da li će ikad biti moguće pretvoriti Bosnu u "funkcionalnu državu", ali se on s Marfijem složio da je važno nastaviti sa trudom "u tom pravcu".
I dok listovi penose nezvanične kuloarske priče, zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova Srbije istakli su da verodostojnost navoda sa stranica Vikiliksa koji se tiču beleški francuskog diplomate Žana-Davida Levita o Vuku Jeremiću, nije potvrđena.
U Ministarstvu kažu da i ukoliko su ti navodi tačni oni ne mogu značajno da utiču na poziciju Srbije.
Politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Borko Stefanović rekao je i da najavljeno objavljivanje dokumenata sa "Vikiliksa" o razlozima iz kojih Ratko Mladić nije uhapšen ne može uzdrmati ni poziciju Srbije, ni njenu saradnju sa Haškim sudom.
Stefanović je podsetio da francusko Ministarstvo spoljnih poslova nije potvrdilo verodostojnost dokumenata, sačinjenih, navodno, na osnovu beleški francuskog diplomate Žana-Davida Levita, u kojima se, između ostalog, navodi da ministar Jeremić "ne ispunjava obećanja" i da "ne predstavlja moderno lice Srbije".
On je naglasio i da "u ovom slučaju nije relevantno da li je ministar Jeremić nekom savetniku, pa bio to i savetnik francuskog predsednika, simpatičan ili predstavlja lice evropske Srbije", jer ono najbolje pokazuju potezi srpske vlade.
Pomoćnik šefa srpske diplomatije za bilateralu Zdravko Ponoš rekao je da najveći demanti priče iz Vikiliksa koja se odnosi na Srbiju, predstavlja činjenica da naša zemlja ima dobre bilateralne odnose sa Francuskom.
Ponoš je istakao da "ministar spoljnih poslova jedne suverene zemlje, u ovom slučaju Srbije, nema posao da se dopada bilo kome drugom, ili da ima dopadljivo ili moderno lice, već da zastupa legitimne interese svoje zemlje i zvaničnu državnu politiku".
Ambasador Srbije u Francuskoj Dušan Bataković rekao je za TV "Pink" da smatra da objavljeni delovi dokumenata neće uticati na bilateralne odnose između Francuske i Srbije, jer su ti odnosi stabilni, u kontinuiranom usponu, uz činjenicu da Francuska snažno podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju.
Bataković je rekao da nesuglasice postoje, naročito kada je reč o statusu Kosova, ali i da se radi na tome da se nađe "neka vrsta zajedničkog jezika", za šta će najbolja prilika biti predstojeći dijalog između Beograda i Prištine.
Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić izjavio je da objavljivanje tajnih dokumenata na "Vikiliksu" o Ratku Mladiću, naročito njegovim vezama sa zapadnim obaveštajnim službama u BiH i sporazumima sa istaknutim amričkim diplomatama, može biti značajno za naše istoričare, ali i političare.
(agencije/MONDO)
Prema pisanju beogradskog lista, za sada se zna da je najveći broj, čak 35 poslat upravo decembra 2007. godine kada su raspisani predsednički izbori u Srbiji.
Političari u Beogradu, ali i u Banjaluci koji su na svakodnevnoj "vrućoj liniji" bili su primetno uzdržani u javnosti, ali su se međusobmo konsultovali o posledicama koje bi mogle nastati, svedočili su za "Blic" nezvanično mnogi predstavnici partija na vlasti i opozicije.
Nezvanično je jedan zvaničnik Vlade rekao kako je "pitanje ko će hteti sad da razgovara s Amerikancima, pogotovo otvoreno", piše "Blic" i ukazuje da je više nego primetna zebnja od onoga što će se pojaviti.
"Od danas samo klimam glavom i ništa ne govorim u američkoj ambasadi", bio je prvi komentar jednog visokog političara iz regiona.
Prema podacima magazina "Špigl", Vikiliks poseduje 994 depeše koje su u proteklih 30 godina poslate iz ambasade SAD u Beogradu, čiji će tekst postati dostupan javnosti.
Prema pisanju "Blica" uoči posete Borisa Tadića Nemačkoj 16. novembra prošle godine, tim povodom sastali su se Kristof Hojsgen, savetnik kancelarke Angele Merkel i Filip Marfi, ambasador SAD u Berlinu.
Hojgen je Marfiju kazao da bi Tadić, iako stalno govori da se "čvrsto odnosi" prema Miloradu Dodiku, trebalo da bude još čvršći.
U američkoj depeši se navodi i da je Hojsgen izrazio pesimizam oko toga da li će ikad biti moguće pretvoriti Bosnu u "funkcionalnu državu", ali se on s Marfijem složio da je važno nastaviti sa trudom "u tom pravcu".
I dok listovi penose nezvanične kuloarske priče, zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova Srbije istakli su da verodostojnost navoda sa stranica Vikiliksa koji se tiču beleški francuskog diplomate Žana-Davida Levita o Vuku Jeremiću, nije potvrđena.
U Ministarstvu kažu da i ukoliko su ti navodi tačni oni ne mogu značajno da utiču na poziciju Srbije.
Politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Borko Stefanović rekao je i da najavljeno objavljivanje dokumenata sa "Vikiliksa" o razlozima iz kojih Ratko Mladić nije uhapšen ne može uzdrmati ni poziciju Srbije, ni njenu saradnju sa Haškim sudom.
Stefanović je podsetio da francusko Ministarstvo spoljnih poslova nije potvrdilo verodostojnost dokumenata, sačinjenih, navodno, na osnovu beleški francuskog diplomate Žana-Davida Levita, u kojima se, između ostalog, navodi da ministar Jeremić "ne ispunjava obećanja" i da "ne predstavlja moderno lice Srbije".
On je naglasio i da "u ovom slučaju nije relevantno da li je ministar Jeremić nekom savetniku, pa bio to i savetnik francuskog predsednika, simpatičan ili predstavlja lice evropske Srbije", jer ono najbolje pokazuju potezi srpske vlade.
Pomoćnik šefa srpske diplomatije za bilateralu Zdravko Ponoš rekao je da najveći demanti priče iz Vikiliksa koja se odnosi na Srbiju, predstavlja činjenica da naša zemlja ima dobre bilateralne odnose sa Francuskom.
Ponoš je istakao da "ministar spoljnih poslova jedne suverene zemlje, u ovom slučaju Srbije, nema posao da se dopada bilo kome drugom, ili da ima dopadljivo ili moderno lice, već da zastupa legitimne interese svoje zemlje i zvaničnu državnu politiku".
Ambasador Srbije u Francuskoj Dušan Bataković rekao je za TV "Pink" da smatra da objavljeni delovi dokumenata neće uticati na bilateralne odnose između Francuske i Srbije, jer su ti odnosi stabilni, u kontinuiranom usponu, uz činjenicu da Francuska snažno podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju.
Bataković je rekao da nesuglasice postoje, naročito kada je reč o statusu Kosova, ali i da se radi na tome da se nađe "neka vrsta zajedničkog jezika", za šta će najbolja prilika biti predstojeći dijalog između Beograda i Prištine.
Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić izjavio je da objavljivanje tajnih dokumenata na "Vikiliksu" o Ratku Mladiću, naročito njegovim vezama sa zapadnim obaveštajnim službama u BiH i sporazumima sa istaknutim amričkim diplomatama, može biti značajno za naše istoričare, ali i političare.
(agencije/MONDO)
