Situacija sa (ne)vraćanjem imovine posebno je loša u Srbiji, ocenjeno je na sastanku predstavnika Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Međunarodne unije za povraćaj nepokretne imovine, kojem su prisutvovali i predstavnici oštećenih naslednika iz Srbije.
Pitanje restitucije u državama koje teže članstvu u Evropskoj uniji biće rešavano kao sastavni deo palete pitanja vezanih za poštovanje ljudskih prava i prava na vlasništvo, rekli su danas predstavnici Evropskog parlamenta i Evropske komisije na sastanku koji je organizovala Međunarodna unija za povraćaj nepokretne imovine.
Zvaničnici EU istakli su, međutim, da Brisel ne može direktno da utiče na odluke vlada država Zapadnog Balkana vezane za ovaj problem.
Predstavnici udruženja građana koji potražuju nacionalizovanu imovinu iz Srbije i ostalih država regiona smatraju, međutim, da je neophodno da EU nastavi da vrši pritisak na vlasti da vrate pravo na vlasništvo legitimnim vlasnicima.
Na sastanku je ocenjeno da je situacija posebno loša u Srbiji, koja nema nikakav zakon o vraćanju oduzete imovine, a razlog za to je, prema tvrdnjama nekih učesnika skupa, korupcija u vlastima Srbije.
Generalni sekretar Mreže za restituciju u Srbiji Milivoje Antić rekao je da je studija koju je napravio Evropski parlament pokazala da se građani sa ozbiljnim problemima, kao što su nedostatak političke volje za restituciju i nesprovođenje odgovarajućih zakona, suočavaju i u državama koje su, kako je rekao, "uznapredovale u ovom procesu".
Kako je ukazano, Srbija je s vraćanjem nepokretne imovine počela početkom devedesetih godina prošlog veka i do sada je pravim vlasnicima vraćeno skoro 150.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Problem u Srbiji je, rekao je Antić, i to što državna imovina nije precizno popisana i zbog ovoga se ne vrši vraćanje zemljišta, iako bi se model za rešavanje ovog pitanja lako mogao pronaći, jer se od postojećih 1,3 miliona hektara, potražuje samo 50.000 hektara.
Antić je ocenio da je sadašnja situacija u Srbiji "potpuno neprihvatljiva" sa evropskog gledišta i rekao da je neophodno uspostaviti potpuno slobodno tržište i ukinuti postojeće monopole, koje u sferi građevinskog zemljišta imaju političke partije.
(Tanjug)
Zvaničnici EU istakli su, međutim, da Brisel ne može direktno da utiče na odluke vlada država Zapadnog Balkana vezane za ovaj problem.
Predstavnici udruženja građana koji potražuju nacionalizovanu imovinu iz Srbije i ostalih država regiona smatraju, međutim, da je neophodno da EU nastavi da vrši pritisak na vlasti da vrate pravo na vlasništvo legitimnim vlasnicima.
Na sastanku je ocenjeno da je situacija posebno loša u Srbiji, koja nema nikakav zakon o vraćanju oduzete imovine, a razlog za to je, prema tvrdnjama nekih učesnika skupa, korupcija u vlastima Srbije.
Generalni sekretar Mreže za restituciju u Srbiji Milivoje Antić rekao je da je studija koju je napravio Evropski parlament pokazala da se građani sa ozbiljnim problemima, kao što su nedostatak političke volje za restituciju i nesprovođenje odgovarajućih zakona, suočavaju i u državama koje su, kako je rekao, "uznapredovale u ovom procesu".
Kako je ukazano, Srbija je s vraćanjem nepokretne imovine počela početkom devedesetih godina prošlog veka i do sada je pravim vlasnicima vraćeno skoro 150.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Problem u Srbiji je, rekao je Antić, i to što državna imovina nije precizno popisana i zbog ovoga se ne vrši vraćanje zemljišta, iako bi se model za rešavanje ovog pitanja lako mogao pronaći, jer se od postojećih 1,3 miliona hektara, potražuje samo 50.000 hektara.
Antić je ocenio da je sadašnja situacija u Srbiji "potpuno neprihvatljiva" sa evropskog gledišta i rekao da je neophodno uspostaviti potpuno slobodno tržište i ukinuti postojeće monopole, koje u sferi građevinskog zemljišta imaju političke partije.
(Tanjug)
