Francuska i SAD su se krajem 2006, zbog Kosova, zalagale da se Srbiji ponudi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU bez haškog uslova i program NATO-a Partnerstvo za mir, piše u depeši iz ambasade SAD u Parizu, objavljenoj na sajtu "Vikiliks".
Reč je o razgovoru pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Danijela Frida sa političkim savetnikom tadašnjeg francuskog predsednika Morisom Gurdo-Montanjom od 7. decembra 2006.
Gurdo-Montanj je tada govorio o planovima Francuske da ubedi EU da Srbiji ponudi SSP ne vezujući ga sa obavezom pune saradnje sa Haškim tribunalom, ali je izrazio zabrinutost zbog eksplicitne pretnje tadašnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina da će uložiti veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
Frid je uzvratio da Zapad treba da se pripremi da deluje i bez Rusa, piše u depeši koju je kao tajnu 12. decembra 2006. poslao tadašnji američki ambasador u Francuskoj Kreg Stejplton.
On je rekao da su SAD odlučile da Srbiji ponude PZP kao podršku demokratskim snagama uoči izbora i da je predsednik Boris Tadić napravio dobru podlogu za evroatlantsku budućnost Srbije.
Prema toj depeši, SAD su iz tih razloga i odlučile da podrže odlaganje Ahtisarijevih preporuka o statusu Kosova. Frid je, međutim, ukazao da je od "ključnog značaja da se brzo deluje nakon izbora 21. januara".
"Dodatno odlaganje bi ohrabrilo Srbe i druge da pomisle kako se Zapad uplašio, vreme je da se ide dalje do nadgledane nezavisnosti", piše u toj depeši.
Frid je tada ocenio i da će se Rusija na kraju uzdržati od rezolucije Saveta bezbednosti UN mada je dodao da u to nije siguran.
"Ono što je izvesno jeste da Rusima ne sme biti dozvoljeno da veruju da će pretnja vetom delovati jer bi oni to iskoristili. Zapad zato treba da pošalje signal da je spreman da se kreće bez njih ako je neophodno, jer nepostojanje signala bi se tumačilo kao prećutan pristanak da Rusija podigne ulog. To je strašna mogućnost, ali paraliza bi bila gora", rekao je Frid.
Gurdo-Montanj je kazao da je predsednik Žak Širak predložio nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da EU ponudi Srbiji SSP čak i u slučaju nedovoljne saradnje Beograda s Hagom.
"Merkelova je najpre odgovorila negativno navodeći Tadićev neuspeh da to ispuni, ali Francuska i dalje smatra da bi ponuda SSP mogla da napravi razliku na januarskim izborima", rekao je Gurdo-Montanj i dodao da će Francuska onda sama predložiti SSP.
Kad je reč o Ahtisarijevom predlogu, Gurdo-Montanj je kazao da je Putin rekao Francuzima da Rusija neće oklevati da stavi veto na rešenje sa kojim se ne slažu sve strane.
Francuski zvaničnik je preneo i Putinovu zabrinutost zbog mogućnosti podele i spajanja severnog dela Kosova sa Srbijom i južnog dela sa Albanijom što bi dovelo do potencijalne radikalizacije muslimanske države u srcu Evrope.
Frid je odgovorio da je Srbima i Albancima rečeno da će Kosovo biti nezavisno i da bi bila greška odstupiti, ocenjujući da bi kolebanje moglo da dovede do "katastrofe", da izazove nemire kosovskih Albanaca koji bi doveli do toga da Kfor shvate kao okupacione snage.
Gurdo-Montanj je rekao da se Francuska ne zalaže za odlaganje, ali da je zabrinuta da bi nezavisnost mogla da ima neželjene posledice.
Frid se složio da su "poželjni pregovori o rezoluciji Saveta bezbednosti UN koja bi bila prihvatljiva Rusiji - možda čak i izostavljajući reč 'nezavisnost' - ali da bi Zapad trebalo da bude pripremljen da krene napred bez podrške Rusije".
"Rusija će iskoristiti svaki zastoj u pokušaju da podigne ulog. Gurdo-Montanj se načelno složio ali i ponovo pozvao na pronalaženje načina da se Rusija 'omekša'", piše u depeši objavljenoj na sajtu Vikiliks.
(Beta)
Gurdo-Montanj je tada govorio o planovima Francuske da ubedi EU da Srbiji ponudi SSP ne vezujući ga sa obavezom pune saradnje sa Haškim tribunalom, ali je izrazio zabrinutost zbog eksplicitne pretnje tadašnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina da će uložiti veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
Frid je uzvratio da Zapad treba da se pripremi da deluje i bez Rusa, piše u depeši koju je kao tajnu 12. decembra 2006. poslao tadašnji američki ambasador u Francuskoj Kreg Stejplton.
On je rekao da su SAD odlučile da Srbiji ponude PZP kao podršku demokratskim snagama uoči izbora i da je predsednik Boris Tadić napravio dobru podlogu za evroatlantsku budućnost Srbije.
Prema toj depeši, SAD su iz tih razloga i odlučile da podrže odlaganje Ahtisarijevih preporuka o statusu Kosova. Frid je, međutim, ukazao da je od "ključnog značaja da se brzo deluje nakon izbora 21. januara".
"Dodatno odlaganje bi ohrabrilo Srbe i druge da pomisle kako se Zapad uplašio, vreme je da se ide dalje do nadgledane nezavisnosti", piše u toj depeši.
Frid je tada ocenio i da će se Rusija na kraju uzdržati od rezolucije Saveta bezbednosti UN mada je dodao da u to nije siguran.
"Ono što je izvesno jeste da Rusima ne sme biti dozvoljeno da veruju da će pretnja vetom delovati jer bi oni to iskoristili. Zapad zato treba da pošalje signal da je spreman da se kreće bez njih ako je neophodno, jer nepostojanje signala bi se tumačilo kao prećutan pristanak da Rusija podigne ulog. To je strašna mogućnost, ali paraliza bi bila gora", rekao je Frid.
Gurdo-Montanj je kazao da je predsednik Žak Širak predložio nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da EU ponudi Srbiji SSP čak i u slučaju nedovoljne saradnje Beograda s Hagom.
"Merkelova je najpre odgovorila negativno navodeći Tadićev neuspeh da to ispuni, ali Francuska i dalje smatra da bi ponuda SSP mogla da napravi razliku na januarskim izborima", rekao je Gurdo-Montanj i dodao da će Francuska onda sama predložiti SSP.
Kad je reč o Ahtisarijevom predlogu, Gurdo-Montanj je kazao da je Putin rekao Francuzima da Rusija neće oklevati da stavi veto na rešenje sa kojim se ne slažu sve strane.
Francuski zvaničnik je preneo i Putinovu zabrinutost zbog mogućnosti podele i spajanja severnog dela Kosova sa Srbijom i južnog dela sa Albanijom što bi dovelo do potencijalne radikalizacije muslimanske države u srcu Evrope.
Frid je odgovorio da je Srbima i Albancima rečeno da će Kosovo biti nezavisno i da bi bila greška odstupiti, ocenjujući da bi kolebanje moglo da dovede do "katastrofe", da izazove nemire kosovskih Albanaca koji bi doveli do toga da Kfor shvate kao okupacione snage.
Gurdo-Montanj je rekao da se Francuska ne zalaže za odlaganje, ali da je zabrinuta da bi nezavisnost mogla da ima neželjene posledice.
Frid se složio da su "poželjni pregovori o rezoluciji Saveta bezbednosti UN koja bi bila prihvatljiva Rusiji - možda čak i izostavljajući reč 'nezavisnost' - ali da bi Zapad trebalo da bude pripremljen da krene napred bez podrške Rusije".
"Rusija će iskoristiti svaki zastoj u pokušaju da podigne ulog. Gurdo-Montanj se načelno složio ali i ponovo pozvao na pronalaženje načina da se Rusija 'omekša'", piše u depeši objavljenoj na sajtu Vikiliks.
(Beta)
