Hakerskim napadima na Google, državne i kompanijske sajtove u SAD i Evropi, Kinezi smatraju da svetsku "mrežu demokratije" drže u šaci.
Tajne diplomatske depeše koje je objavio vebsajt Vikilik pokazuju da je kinesko rukovodstvo bilo skoro opsednuto pretnjom koju internet predstavlja za vlasti u Pekingu, ali i mogućnostima koje im nudi ta globalna kompjuterska mreža da dođu do tajni svojih rivala, pre svega SAD, piše Njujork tajms.
Centralno mesto u diplomatskoj prepisci imaju kineske hakerske operacije, uključujući jednu vezanu za Gugl.
Meta tih već poznatih operacija je široki spektar podataka američke vlade i vojske, uključujući kompjutere američkih diplomata koji su pripremali stav o sporazumu o prromeni klime, piše list.
U jednoj od depeša s početka ove godiine citira se Kinez koji ima porodične veze sa elitom u Pekingu, kako je kazao da je Li Čangčun, član Politbiroa i visoki zvaničnik zadužen za propagandu, lično naredio kompjuterski napad na server Gugla u Velikoj Britaniji. On je to učinio zajedno sa Džou Jongkangom, najvišim bezbednosnim zvaničnikom u Politbirou.
Ta tvrdnja je, međutim, dovedena u pitanje pošto je ista osoba, čije ime se ne navodi, u intervjuu za Njujork tajms rekla da je Li lično vodio kampanju protiv operacija Gugla u Kini, ali da nije imao ulogu u tom hakerskom napadu.
U tekstu se navode zahtevi da Gugl sa sajta ukloni materijale u vezi sa Dalaj lamom i sa događajima na Trgu Tjenamen i traženje da američka vlada cenzuriše satelitske slike na kineskih vladinih zgrada.
I pored naznaka paranoje koja se vidi u nekim depešama, uočljivi su znaci da kineski lideri ne smatraju, kao neki Amerikanci, da je internet nezaustavljiva snaga otvorenosti i demokratije, napominje Njujork tajms.
U stvari, Kancelarija za informisanje Državnog saveta Kine je proletost objavila trijumfalan izveštaj rukovodstvu zemlje o svom radu na regulisanju internet saobraćaja, naveo je kineski kontakt Stejt departmenta.
Taj izvor za Njujork tajms je naveo da su i ranije mnogi zvaničnici u Kini bili zabrinuti da se globalna mreža ne može kontrolisati, ali da su kroz incident sa Guglom, kao i merama pojačane kotrole došli do zaključka da se ipak može staviti pod kontrolu.
To samouverenje vidi se u depešama koje potvrđuju ponovljene i često uspešne napade iz Kine na sajtove američke vlade, privatnih firmi i zapadnih saveznika koji su počeli još 2002.
Kako su tačno ti napadi koordinisani, nije sasvim jasno. Mnogi se izgleda oslanjaju na kineske "slobodnjake" i na mnoštvo "patriotskih hakera", koji operišu uz podršku civilnih i vojnih vlasti, ali ne pod direktnom svakodnevnom kontrolom.
Depeše otkivaju i da je 2008. godine nemačka obaveštajna služba obavestila Amerikance da su slični napadi bili pokrenuti na sajtove nemačcke vlade, uključujući mete kao što su vojska, privreda, nauka i tehnologija, trgovina, diplomatija, istraživanje i razvoj.
Nemci su te napade beležili pred sastanke nemačkih i kineskih vladinih zvaničnika.
(Tanjug)
Centralno mesto u diplomatskoj prepisci imaju kineske hakerske operacije, uključujući jednu vezanu za Gugl.
Meta tih već poznatih operacija je široki spektar podataka američke vlade i vojske, uključujući kompjutere američkih diplomata koji su pripremali stav o sporazumu o prromeni klime, piše list.
U jednoj od depeša s početka ove godiine citira se Kinez koji ima porodične veze sa elitom u Pekingu, kako je kazao da je Li Čangčun, član Politbiroa i visoki zvaničnik zadužen za propagandu, lično naredio kompjuterski napad na server Gugla u Velikoj Britaniji. On je to učinio zajedno sa Džou Jongkangom, najvišim bezbednosnim zvaničnikom u Politbirou.
Ta tvrdnja je, međutim, dovedena u pitanje pošto je ista osoba, čije ime se ne navodi, u intervjuu za Njujork tajms rekla da je Li lično vodio kampanju protiv operacija Gugla u Kini, ali da nije imao ulogu u tom hakerskom napadu.
U tekstu se navode zahtevi da Gugl sa sajta ukloni materijale u vezi sa Dalaj lamom i sa događajima na Trgu Tjenamen i traženje da američka vlada cenzuriše satelitske slike na kineskih vladinih zgrada.
I pored naznaka paranoje koja se vidi u nekim depešama, uočljivi su znaci da kineski lideri ne smatraju, kao neki Amerikanci, da je internet nezaustavljiva snaga otvorenosti i demokratije, napominje Njujork tajms.
U stvari, Kancelarija za informisanje Državnog saveta Kine je proletost objavila trijumfalan izveštaj rukovodstvu zemlje o svom radu na regulisanju internet saobraćaja, naveo je kineski kontakt Stejt departmenta.
Taj izvor za Njujork tajms je naveo da su i ranije mnogi zvaničnici u Kini bili zabrinuti da se globalna mreža ne može kontrolisati, ali da su kroz incident sa Guglom, kao i merama pojačane kotrole došli do zaključka da se ipak može staviti pod kontrolu.
To samouverenje vidi se u depešama koje potvrđuju ponovljene i često uspešne napade iz Kine na sajtove američke vlade, privatnih firmi i zapadnih saveznika koji su počeli još 2002.
Kako su tačno ti napadi koordinisani, nije sasvim jasno. Mnogi se izgleda oslanjaju na kineske "slobodnjake" i na mnoštvo "patriotskih hakera", koji operišu uz podršku civilnih i vojnih vlasti, ali ne pod direktnom svakodnevnom kontrolom.
Depeše otkivaju i da je 2008. godine nemačka obaveštajna služba obavestila Amerikance da su slični napadi bili pokrenuti na sajtove nemačcke vlade, uključujući mete kao što su vojska, privreda, nauka i tehnologija, trgovina, diplomatija, istraživanje i razvoj.
Nemci su te napade beležili pred sastanke nemačkih i kineskih vladinih zvaničnika.
(Tanjug)
