"Dobro pazite šta radite", poručio je američki zvaničnik Berlinu kada je otkriveno da iza otmice nemačkog državljanina stoji CIA.
Američki zvaničnici su na Nemačku izvršili snažan pritisak da ne izda nalog za hapšenje agenata CIA koji su bili uključeni u otmicu jednog nemačkog državljanina, Haleda el Masrija, za koga su mislili da je terorista, otkrivaju diplomatske depeše koje je objavio veb-sajt "VikiLiks".
Kako piše "Njujork tajms", Džon Kenig, zamenik šefa američke misije u Berlinu, upozorio je Nemce u februaru 2007. godine da "pažljivo odmere svaki korak koji bi na tom putu mogao imati posledice po njihove odnose sa SAD".
Američki agenti su 2003. godine oteli Masrija, nemačkog državljanina libanskog porekla, držali ga u svom tajnom zatvoru u Avganistanu i mučili, da bi na kraju priznali grešku i oslobodili ga.
Američka zabrinutost zbog "slučaja Masri" vidi se u depešama poslatim iz SAD ambasadama u Nemačkoj, Španiji i Makedoniji, piše "Njujork tajms".
U njima se potvrđuje ono što su već pretpostavljali nemački opozicioni lideri koji su o tom slučaju vodili parlamentarnu istragu, a to je da je intenzivan politički pritisak iz Vašingtona učinio da Berlin nije nikada zatražio hapšenje i izručenje 13 operativaca CIA, protiv kojih je, na kraju, ipak podignuta optužnica u Madridu i Minhenu.
Tokom 2006. i 2007. godine, slučaj Masri bio je jedno od najtežih pitanja u odnosima Berlina i Vašingtona, a u Nemačkoj je rastao pritisak da se istraži praksa otmica osumnjičenih i slanja u tajne zatvore u trećim zemljama, na isleđivanje.
Masri je uhvaćen 31. decembra 2003. godine, kada je ulazio u Makedoniju, a bezbednost na granici ga je greškom pomešala sa operativcen Al Kaide sličnog imena.
On kaže da je kasnije predat agentima CIA, koji su ga odveli u Avganistan, gde je mučen, a pet meseci kasnije izbačen na put u Albaniji. Depeše pokazuju da su SAD bile posebno zainteresovane za saradnju španskih i nemačkih tužilaca.
Španski sudovi su se umešali jer je avion kojim je transportovan Masri, leteo preko Španije.
"Ta koordinacija između tužilaca će iskomplikovati naše napore da upravljamo tim slučajem na diskretnom međuvladinom nivou", piše u jednoj depeši.
(Tanjug)
Kako piše "Njujork tajms", Džon Kenig, zamenik šefa američke misije u Berlinu, upozorio je Nemce u februaru 2007. godine da "pažljivo odmere svaki korak koji bi na tom putu mogao imati posledice po njihove odnose sa SAD".
Američki agenti su 2003. godine oteli Masrija, nemačkog državljanina libanskog porekla, držali ga u svom tajnom zatvoru u Avganistanu i mučili, da bi na kraju priznali grešku i oslobodili ga.
Američka zabrinutost zbog "slučaja Masri" vidi se u depešama poslatim iz SAD ambasadama u Nemačkoj, Španiji i Makedoniji, piše "Njujork tajms".
U njima se potvrđuje ono što su već pretpostavljali nemački opozicioni lideri koji su o tom slučaju vodili parlamentarnu istragu, a to je da je intenzivan politički pritisak iz Vašingtona učinio da Berlin nije nikada zatražio hapšenje i izručenje 13 operativaca CIA, protiv kojih je, na kraju, ipak podignuta optužnica u Madridu i Minhenu.
Tokom 2006. i 2007. godine, slučaj Masri bio je jedno od najtežih pitanja u odnosima Berlina i Vašingtona, a u Nemačkoj je rastao pritisak da se istraži praksa otmica osumnjičenih i slanja u tajne zatvore u trećim zemljama, na isleđivanje.
Masri je uhvaćen 31. decembra 2003. godine, kada je ulazio u Makedoniju, a bezbednost na granici ga je greškom pomešala sa operativcen Al Kaide sličnog imena.
On kaže da je kasnije predat agentima CIA, koji su ga odveli u Avganistan, gde je mučen, a pet meseci kasnije izbačen na put u Albaniji. Depeše pokazuju da su SAD bile posebno zainteresovane za saradnju španskih i nemačkih tužilaca.
Španski sudovi su se umešali jer je avion kojim je transportovan Masri, leteo preko Španije.
"Ta koordinacija između tužilaca će iskomplikovati naše napore da upravljamo tim slučajem na diskretnom međuvladinom nivou", piše u jednoj depeši.
(Tanjug)
