Predsednik Srbije Boris Tadić ponovio je danas da srpska vlada ne zna gde je ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i da bi, da se zna njegova lokacija, on odmah bio uhapšen i izručen Haškom tribunalu.
Povodom depeše nekadašnjeg španskog ambasadora iz Beograda, objavljene na sajtu Vikiliksa, u kojoj se navodi da je Vlada Srbije 2008. godine znala gde je Mladić, Tadić je novinarima u Palati Srbija rekao da Vlada na čijem je čelu Mirko Cvetković to nije znala.
On je, međutim, podsetio da je Cvetković na čelo srpske vlade došao u drugoj polovini te godine, a da je ranije premijer bio Vojislav Koštunica.
"Stvara se utisak u javnosti da su ljudi koji čine Vladu Srbije na vlasti deset godina. To, naprosto, nije tačno", rekao je Tadić.
Predsednik je podsetio da je, mesec dana nakon formiranja aktuelne Vlade, uhapšen haški optuženik Radovan Karadžić, što je bio događaj koji je izazvao nasilne demonstracije, napade na novinare i policiju i smrt jednog učesnika protesta.
On je ocenio da je Vlada tada najbolje pokazala da je spremna da izvrši svoje obaveze i da bi isto učinila kada bi, u ovom trenutku, imala informacije o Mladiću.
"Diplomate šalju različite depeše, koje se odnose na njihove utiske i saznanja. Vlada Srbije ne zna gde je Mladić, a da znamo gde je bio bi uhapšen danas, i biće uhapšen istog trenutka kada bude lociran", rekao je on.
SAD i zapadne zemlje su, 2009. i ranije, javno dizale do neba "revnosne napore Srbije" da uđe u trag Ratku Mladiću, ali sudeći prema diplomatskim depešama koje je objavio "Vikiliks", bile su daleko više skeptične prema namerama Beograda koji gotovo 15 godina ne uspeva da ga uhapsi, piše današnji "Njujork tajms".
Neke diplomate su gnevne što su SAD okrenule leđa toj potrazi, drugi nagađaju da se radi o mračnim igrama u kojima ruske diplomate pomažu Mladiću, dok srpski obaveštajni zvaničici otkrivaju informacije o beguncima zarad privatne koristi, navodi list.
Mnoštvo depeša otkriva da su te zemlje kritične i nestrpljive i podeljene u vezi sa time koliko snažan pritisak treba izvršiti na vlasti u Beogradu. To odražava dileme sa kojima se Evropa suočava: između odgovornosti koju traži od Srbije za ratne zločine i podržavanja sadašnje proevropske vlade.
Vlada Srbije i predsednik Boris Tadić insistiraju da oni koji tragaju za Mladićem dobro obavljaju svoj posao, napominje "Njujork tajms", koji prenosi da većina zapadnih država podržava Srbiju, uprkos dilemama, i hvali njene napore, koji su važni za ulazak zemlje u Evropsku uniju.
U depešama je Tadić opisan kao "harizmatrični lider" koji je "često neodlučan i politički bojažljiv". Njegova kancelarija nije odgovorila na pitanja "Njujork tajmsa" o depešama.
Sudeći prema depešama koje je objavio "Vikiliks", kada je bivši američki ambasador za ratne zločine Stiven Rap 2009. godine bio na Balkanu, druge diplomate su tražile da znaju da li su SAD izgubile svoju rešenost da Mladić bude uhapšen.
Tajna depeša iz novembra 2009. govori da je austrijski diplomata Valentin Incko, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, bio zabrinut da je Amerika "napustila slučaj Mladić".
Njegov zamenik, jedan američki diplomata, takođe je izneo istu zamerku, jer svi su američki "vojni elementi koji su radili na pitanjima ratnih zločina otišli".
Diplomatski dokumenti se takođe bave nekim misterijama oko mesta gde se Mladić nalazi.
Incko je izjavio da se on skriva u Beogradu sa novim identitetom, možda uz pomoć neke firme za obezbeđenje koja služi kao mreža podrške.
Američke diplomate su takođe javile o privatnoj rezervisanosti savetnika srpskog predsednika, koji se žale na nedostatak saradnje sa Rusijom.
Jedan od njih, Miki Rakić, bio je posebno sumnjičav prema Mladićevim sledbenicima koji su se sastajali sa ruskim diplomatama, prenosi "Njujork tajms".
Rakić je čak putovao u Rusiju da bi od savetnika za nacionalnu bezbednost Nikolaja Petruševa tražio da mu kaže da li Rusi pomažu Mladiću, koji je tokom vojne karijere održavao tesne veze sa ruskom vojskom.
Diplomatska prepiska pokreće nova pitanja o mogućoj ruskoj ulozi u pomaganju Mladiću.
Zapadne diplomate kažu da se rusko odbijanje da sarađuje u tom slučaju uklapa u rusko nastojanje da podrije Haški tribunal koji smatra zapadnim instrumentom okrenutim protiv pravoslavnih Slovena, piše "Njujork tajms".
Ruska ambasada nije odgovorila na pitanje lista da li njene diplomate pomažu Mladićevim pristalicama, ali je izdala saopštenje da su se njene diplomate u jugoistočnoj Evropi ove nedelje sastale sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem radi razgovora o njegovom putu u Moskvu sredinom decembra.
U depešama, americke diplomate izražavaju skepticizam u vezi sa ministrom spoljnih poslova, opisujući ga kao "čudo od deteta obrazovano na Harvardu" koji gleda na "svaku pozitivnu saradnju sa Moskvom kao na udarac Vašingtonu".
Takođe se ilustruje rascep među državama u pogledu toga koliko snažno izvršiti pritisak na Srbiju oko Mladića.
Holanđani insistiraju na punoj saradnji kao na testu za članstvo Srbije u EU, dok su Francuzi fleksibilniji. Španija je posebno podržavala Srbiju oko Kosova, ali sudeći po internoj prepisci, španski diplomata Ramon Abaroa se 2008. godine žalio da "Srbija ne sarađuje sa Haškim tribunalom i savršeno zna gde je Mladić".
U depeši iz maja 2009. godine, američki diplomata na Balkanu izveštava da je "Francuska duboko nezadovoljna holandskim upornim 'kratkovidim' stavom blokiranja Srbije" ako ne uhapsi Mladića.
Kao begunac, Mladić se pokazao mentalno jakim i veštim u bezbednosnim taktikama a uživa i podršku lojalnih zaštitnika koji su prošli kroz vojnu obuku. Tokom godina, njegovom skrivanju išla je na ruku spremnost srpskih vlada da zažmure na jedno oko, prenosi Njujork tajms.
Američki diplomata navodi i da je blizak savetnik zamenika premijera Ivice Dačića otkrio da je Rade Bulatović, nekadašnji šef BIA, znao gde se Radovan Karadžić krio šest meseci pre nego što je uhapšen 2008.
"On (Bulatović) nije reagovao jer je premijer Vojislav Koštinica ideološki blizak Karadžiću i zbog nepostojanja međunarodnog pritiska", piše u depeši.
"Kada je došlo do promene vlade, Bulatović je otkrio tu informaciju u zamenu za obećanje da će postati ambasador", navodi se u depeši u kojoj se prenose i špekulacije da je Bulatović navodno trebalo da dobije ambasadorsko mesto u Siriji.
Bulatović stalno demantuje da je imao informacije o Karadžiću ili Mladiću.
U oktobru je Vladimir Vukčević, glavni tužilac za ratne zločine, javno optiužio Bulatovića da je, uhapsivši neke Mladićeve pomagače, dojavio Mladiću da beži, prenosi "Njujork tajms".
(agencije/MONDO)
On je, međutim, podsetio da je Cvetković na čelo srpske vlade došao u drugoj polovini te godine, a da je ranije premijer bio Vojislav Koštunica.
"Stvara se utisak u javnosti da su ljudi koji čine Vladu Srbije na vlasti deset godina. To, naprosto, nije tačno", rekao je Tadić.
Predsednik je podsetio da je, mesec dana nakon formiranja aktuelne Vlade, uhapšen haški optuženik Radovan Karadžić, što je bio događaj koji je izazvao nasilne demonstracije, napade na novinare i policiju i smrt jednog učesnika protesta.
On je ocenio da je Vlada tada najbolje pokazala da je spremna da izvrši svoje obaveze i da bi isto učinila kada bi, u ovom trenutku, imala informacije o Mladiću.
"Diplomate šalju različite depeše, koje se odnose na njihove utiske i saznanja. Vlada Srbije ne zna gde je Mladić, a da znamo gde je bio bi uhapšen danas, i biće uhapšen istog trenutka kada bude lociran", rekao je on.
SAD i zapadne zemlje su, 2009. i ranije, javno dizale do neba "revnosne napore Srbije" da uđe u trag Ratku Mladiću, ali sudeći prema diplomatskim depešama koje je objavio "Vikiliks", bile su daleko više skeptične prema namerama Beograda koji gotovo 15 godina ne uspeva da ga uhapsi, piše današnji "Njujork tajms".
Neke diplomate su gnevne što su SAD okrenule leđa toj potrazi, drugi nagađaju da se radi o mračnim igrama u kojima ruske diplomate pomažu Mladiću, dok srpski obaveštajni zvaničici otkrivaju informacije o beguncima zarad privatne koristi, navodi list.
Mnoštvo depeša otkriva da su te zemlje kritične i nestrpljive i podeljene u vezi sa time koliko snažan pritisak treba izvršiti na vlasti u Beogradu. To odražava dileme sa kojima se Evropa suočava: između odgovornosti koju traži od Srbije za ratne zločine i podržavanja sadašnje proevropske vlade.
Vlada Srbije i predsednik Boris Tadić insistiraju da oni koji tragaju za Mladićem dobro obavljaju svoj posao, napominje "Njujork tajms", koji prenosi da većina zapadnih država podržava Srbiju, uprkos dilemama, i hvali njene napore, koji su važni za ulazak zemlje u Evropsku uniju.
U depešama je Tadić opisan kao "harizmatrični lider" koji je "često neodlučan i politički bojažljiv". Njegova kancelarija nije odgovorila na pitanja "Njujork tajmsa" o depešama.
Sudeći prema depešama koje je objavio "Vikiliks", kada je bivši američki ambasador za ratne zločine Stiven Rap 2009. godine bio na Balkanu, druge diplomate su tražile da znaju da li su SAD izgubile svoju rešenost da Mladić bude uhapšen.
Tajna depeša iz novembra 2009. govori da je austrijski diplomata Valentin Incko, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, bio zabrinut da je Amerika "napustila slučaj Mladić".
Njegov zamenik, jedan američki diplomata, takođe je izneo istu zamerku, jer svi su američki "vojni elementi koji su radili na pitanjima ratnih zločina otišli".
Diplomatski dokumenti se takođe bave nekim misterijama oko mesta gde se Mladić nalazi.
Incko je izjavio da se on skriva u Beogradu sa novim identitetom, možda uz pomoć neke firme za obezbeđenje koja služi kao mreža podrške.
Američke diplomate su takođe javile o privatnoj rezervisanosti savetnika srpskog predsednika, koji se žale na nedostatak saradnje sa Rusijom.
Jedan od njih, Miki Rakić, bio je posebno sumnjičav prema Mladićevim sledbenicima koji su se sastajali sa ruskim diplomatama, prenosi "Njujork tajms".
Rakić je čak putovao u Rusiju da bi od savetnika za nacionalnu bezbednost Nikolaja Petruševa tražio da mu kaže da li Rusi pomažu Mladiću, koji je tokom vojne karijere održavao tesne veze sa ruskom vojskom.
Diplomatska prepiska pokreće nova pitanja o mogućoj ruskoj ulozi u pomaganju Mladiću.
Zapadne diplomate kažu da se rusko odbijanje da sarađuje u tom slučaju uklapa u rusko nastojanje da podrije Haški tribunal koji smatra zapadnim instrumentom okrenutim protiv pravoslavnih Slovena, piše "Njujork tajms".
Ruska ambasada nije odgovorila na pitanje lista da li njene diplomate pomažu Mladićevim pristalicama, ali je izdala saopštenje da su se njene diplomate u jugoistočnoj Evropi ove nedelje sastale sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem radi razgovora o njegovom putu u Moskvu sredinom decembra.
U depešama, americke diplomate izražavaju skepticizam u vezi sa ministrom spoljnih poslova, opisujući ga kao "čudo od deteta obrazovano na Harvardu" koji gleda na "svaku pozitivnu saradnju sa Moskvom kao na udarac Vašingtonu".
Takođe se ilustruje rascep među državama u pogledu toga koliko snažno izvršiti pritisak na Srbiju oko Mladića.
Holanđani insistiraju na punoj saradnji kao na testu za članstvo Srbije u EU, dok su Francuzi fleksibilniji. Španija je posebno podržavala Srbiju oko Kosova, ali sudeći po internoj prepisci, španski diplomata Ramon Abaroa se 2008. godine žalio da "Srbija ne sarađuje sa Haškim tribunalom i savršeno zna gde je Mladić".
U depeši iz maja 2009. godine, američki diplomata na Balkanu izveštava da je "Francuska duboko nezadovoljna holandskim upornim 'kratkovidim' stavom blokiranja Srbije" ako ne uhapsi Mladića.
Kao begunac, Mladić se pokazao mentalno jakim i veštim u bezbednosnim taktikama a uživa i podršku lojalnih zaštitnika koji su prošli kroz vojnu obuku. Tokom godina, njegovom skrivanju išla je na ruku spremnost srpskih vlada da zažmure na jedno oko, prenosi Njujork tajms.
Američki diplomata navodi i da je blizak savetnik zamenika premijera Ivice Dačića otkrio da je Rade Bulatović, nekadašnji šef BIA, znao gde se Radovan Karadžić krio šest meseci pre nego što je uhapšen 2008.
"On (Bulatović) nije reagovao jer je premijer Vojislav Koštinica ideološki blizak Karadžiću i zbog nepostojanja međunarodnog pritiska", piše u depeši.
"Kada je došlo do promene vlade, Bulatović je otkrio tu informaciju u zamenu za obećanje da će postati ambasador", navodi se u depeši u kojoj se prenose i špekulacije da je Bulatović navodno trebalo da dobije ambasadorsko mesto u Siriji.
Bulatović stalno demantuje da je imao informacije o Karadžiću ili Mladiću.
U oktobru je Vladimir Vukčević, glavni tužilac za ratne zločine, javno optiužio Bulatovića da je, uhapsivši neke Mladićeve pomagače, dojavio Mladiću da beži, prenosi "Njujork tajms".
(agencije/MONDO)
