Predsednik Srbije je prilikom prvog susreta sa novom američkom ambasadorkom u Beogradu upozorio da politika SAD prema Kosovu preti demokratiji u Srbiji tako što jača nacionalističku opoziciju, proizlazi iz američke depeše koju je objavio sajt Vikiliks.
Boris Tadić je, piše u depeši poslatoj posle prvog Meri Vorlik sa predsednikom Srbije 28. januara ove godine, odlučno rekao da Srbija neće promeniti stav o svom teritorijalnom integritetu.
Tadić je izrazio želju da se nastavi dijalog posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde (MSP) pošto je "sadašnja situacija neodrživa", navodi se u depeši.
Ambasadorka je odgovorila da, uprkos jasnim razlikama, SAD i Srbija treba da održe kanale komunikacije oko Kosova otvorene.
Ona je ocenila da dijalog treba odmah da počne da bi se našao najbolji način kako reagovati na mišljenje MSP-a i da bi se krenulo s rešavanjem mnogih gorućih pitanja vezanih za Kosovo.
Tadić je u tom razgovoru pokazao da je otvoren za dijalog (o pitanju Kosova) i rekao šta želi od SAD a to je, prema zaključku ambasadorke, topao prijem u Vašingtonu i održavanje kontakata na visokom nivou, saradnja na osetljivim bezbednosnim pitanjima, i javna podrška za napore Srbije da se poprave regionalni odnosi, kao i osetljivost prema domaćim političkim ograničenjima kada je reč o politici prema Kosovu.
Ambasadorka u depeši ocenjuje da je sada pravi trenutak da se Tadiću i njegovim ključnim savetnicima naglasi šta SAD od njega očekuju.
"To je konstruktivan i koordiniran odgovor na predstojeće savetodavno mišljenje MSP-a uz pojačan pragmatizam u uspostavljanju modus vivendija sa Kosovom, i nastavak jakog angažovanja sa Miloradom Dodikom da se održi stabilnost u BiH", navodi se u depeši i kaže da će biti potrebni kontakti Vašingtona na visokom nivou sa Tadićem u narednim mesecima da se ta poruka prenese.
Kao druga važna stvar, navodi se da je potrebno da se iz Evropske unije šalje čvrsta poruka da će "nastavak antagoniziranja i nefleksibilnost po pitanju Kosova posle mišljenja MSP škoditi napretku Srbije prema članstvu u EU".
U drugoj depeši, od 5. februara 2010, prenosi se razgovor ambasadorke Vorlik sa savetnikom predsednika Srbije za spoljnu politiku Jovanom Ratkovićem 3. februara, koji se odnosio na čitav niz pitanja kao što su odnosi Srbije i SAD, pitanje Kosova, odnosi Srbije prema NATO-u i prema susedima.
U tom razgovoru, Ratković je izrazio zabrinutost što Međunarodna civilna kancelarija (ICO) planira da integriše severno Kosovo i rekao da bi to moglo da destabilizuje situaciju i da preti političkoj stabilnosti u Sbiji.
Ratković je izrazio "obazriv optimizam" da će biti mogući napredak u bilateralnim odnosima sa Hrvatskom, izrazio zabrinutost o dugoročnoj stabilnosti Makedonije i razočaranje zbog lošeg stanja odnosa sa Crnom Gorom, navodi se u depeši političke savetnice ambasade.
Ratković je ambasadorki govorio o njegovoj predstojećoj poseti Vašingtonu 10. do 12. februara kada se nada da će sa zvaničnicima SAD "diskretno razmatrati" kako krenuti napred po pitanju Kosova.
"Ambasadorka je prenela zabrinutost zbog naznaka da će Srbija nastaviti sa konfrontirajućim stavom prema Kosovu posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde," navodi se u depeši.
Ratković nije želeo da razgovara o mogućoj rezoluciji Srbije u UN o Kosovu i rekao je da će se predsedništvo usredsrediti na šire pitanje kada je reč o Kosovu o tome kako postići "realistično, pragmatično, mirno rešenje u kojem pobeđuju" i Srbi i Albanci.
On je rekao da srpska vlada želi da bude deo rešenja, i da podrži rešenje koje bi dovelo do regionalne stabilnosti i pomirenja i da ima eksplicitna uputstva od predsednika Tadića o konkretnoj poruci koju će doneti u Vašington, ali nije mogao da kaže koja je ta poruka.
U komentaru se ocenjuje da je odluka Ratkovića da uz jasna uputustva predsednika Srbije poseti Vašington i razgovara o tome kako dalje postupati posle mišljenja MSP-a o Kosovu "konstruktivan korak" i može biti važna prilika da se izvrši uticaj na strategiju Beograda.
Navodi se da je u razgovoru sa britanskim ambasadorom ranije te nedelje Ratković pomenuo opcije po pitanju Kosova. Kao opcija A navedena je uloga Srbije na severu i oko pet manastira na jugu, koju bi Beograd mogao da prihvati ali ne i da prizna Kosovo, opcija B bi bila podela Kosova, a opcija C da Srbija bira između Kosova i EU.
Stoji opaska da opcija A, odnosno da se odrede specijalni interesi Srbije na severu i oko statusa nekih manastira na jugu, predstavlja ideju koju Beograd najviše želi da ispita.
"Dok će nespremnost Srbije da prizna Kosovo ostati kamen spoticanja ka EU na duge staze, Ratkovićevi razgovori iduće nedelje bi mogli da predstavljaju prvi korak ka određivanju realističnijeg pristupa na šta SAD već neko vreme ohrabruje Srbe", piše u depeši.
Takođe se naglašava da su to samo ideje koje tek treba da se razmotre i da "puno ostaje da se uradi".
"Međutim, ohrabreni smo što se izgleda u Srbiji sve više uviđa strateški i taktički značaj da se što pre otvore kanali za dijalog posle mišljenja MSP-a, i potreba da se naredni koraci odrede na takav način da se ne podriju drugi ključni ciljevi Beograda, pre svega ulazak u EU", piše u depeši.
(Beta)
Tadić je izrazio želju da se nastavi dijalog posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde (MSP) pošto je "sadašnja situacija neodrživa", navodi se u depeši.
Ambasadorka je odgovorila da, uprkos jasnim razlikama, SAD i Srbija treba da održe kanale komunikacije oko Kosova otvorene.
Ona je ocenila da dijalog treba odmah da počne da bi se našao najbolji način kako reagovati na mišljenje MSP-a i da bi se krenulo s rešavanjem mnogih gorućih pitanja vezanih za Kosovo.
Tadić je u tom razgovoru pokazao da je otvoren za dijalog (o pitanju Kosova) i rekao šta želi od SAD a to je, prema zaključku ambasadorke, topao prijem u Vašingtonu i održavanje kontakata na visokom nivou, saradnja na osetljivim bezbednosnim pitanjima, i javna podrška za napore Srbije da se poprave regionalni odnosi, kao i osetljivost prema domaćim političkim ograničenjima kada je reč o politici prema Kosovu.
Ambasadorka u depeši ocenjuje da je sada pravi trenutak da se Tadiću i njegovim ključnim savetnicima naglasi šta SAD od njega očekuju.
"To je konstruktivan i koordiniran odgovor na predstojeće savetodavno mišljenje MSP-a uz pojačan pragmatizam u uspostavljanju modus vivendija sa Kosovom, i nastavak jakog angažovanja sa Miloradom Dodikom da se održi stabilnost u BiH", navodi se u depeši i kaže da će biti potrebni kontakti Vašingtona na visokom nivou sa Tadićem u narednim mesecima da se ta poruka prenese.
Kao druga važna stvar, navodi se da je potrebno da se iz Evropske unije šalje čvrsta poruka da će "nastavak antagoniziranja i nefleksibilnost po pitanju Kosova posle mišljenja MSP škoditi napretku Srbije prema članstvu u EU".
U drugoj depeši, od 5. februara 2010, prenosi se razgovor ambasadorke Vorlik sa savetnikom predsednika Srbije za spoljnu politiku Jovanom Ratkovićem 3. februara, koji se odnosio na čitav niz pitanja kao što su odnosi Srbije i SAD, pitanje Kosova, odnosi Srbije prema NATO-u i prema susedima.
U tom razgovoru, Ratković je izrazio zabrinutost što Međunarodna civilna kancelarija (ICO) planira da integriše severno Kosovo i rekao da bi to moglo da destabilizuje situaciju i da preti političkoj stabilnosti u Sbiji.
Ratković je izrazio "obazriv optimizam" da će biti mogući napredak u bilateralnim odnosima sa Hrvatskom, izrazio zabrinutost o dugoročnoj stabilnosti Makedonije i razočaranje zbog lošeg stanja odnosa sa Crnom Gorom, navodi se u depeši političke savetnice ambasade.
Ratković je ambasadorki govorio o njegovoj predstojećoj poseti Vašingtonu 10. do 12. februara kada se nada da će sa zvaničnicima SAD "diskretno razmatrati" kako krenuti napred po pitanju Kosova.
"Ambasadorka je prenela zabrinutost zbog naznaka da će Srbija nastaviti sa konfrontirajućim stavom prema Kosovu posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde," navodi se u depeši.
Ratković nije želeo da razgovara o mogućoj rezoluciji Srbije u UN o Kosovu i rekao je da će se predsedništvo usredsrediti na šire pitanje kada je reč o Kosovu o tome kako postići "realistično, pragmatično, mirno rešenje u kojem pobeđuju" i Srbi i Albanci.
On je rekao da srpska vlada želi da bude deo rešenja, i da podrži rešenje koje bi dovelo do regionalne stabilnosti i pomirenja i da ima eksplicitna uputstva od predsednika Tadića o konkretnoj poruci koju će doneti u Vašington, ali nije mogao da kaže koja je ta poruka.
U komentaru se ocenjuje da je odluka Ratkovića da uz jasna uputustva predsednika Srbije poseti Vašington i razgovara o tome kako dalje postupati posle mišljenja MSP-a o Kosovu "konstruktivan korak" i može biti važna prilika da se izvrši uticaj na strategiju Beograda.
Navodi se da je u razgovoru sa britanskim ambasadorom ranije te nedelje Ratković pomenuo opcije po pitanju Kosova. Kao opcija A navedena je uloga Srbije na severu i oko pet manastira na jugu, koju bi Beograd mogao da prihvati ali ne i da prizna Kosovo, opcija B bi bila podela Kosova, a opcija C da Srbija bira između Kosova i EU.
Stoji opaska da opcija A, odnosno da se odrede specijalni interesi Srbije na severu i oko statusa nekih manastira na jugu, predstavlja ideju koju Beograd najviše želi da ispita.
"Dok će nespremnost Srbije da prizna Kosovo ostati kamen spoticanja ka EU na duge staze, Ratkovićevi razgovori iduće nedelje bi mogli da predstavljaju prvi korak ka određivanju realističnijeg pristupa na šta SAD već neko vreme ohrabruje Srbe", piše u depeši.
Takođe se naglašava da su to samo ideje koje tek treba da se razmotre i da "puno ostaje da se uradi".
"Međutim, ohrabreni smo što se izgleda u Srbiji sve više uviđa strateški i taktički značaj da se što pre otvore kanali za dijalog posle mišljenja MSP-a, i potreba da se naredni koraci odrede na takav način da se ne podriju drugi ključni ciljevi Beograda, pre svega ulazak u EU", piše u depeši.
(Beta)
