SAD su dale 2006. godine 11 preporuka vladi Srbije za brže hapšenje Ratka Mladića, ali je ona delimično ispunila samo dve, objavio je "Vikiliks".
Sjedinjene Američke Države dostavile su jula 2006. godine Vladi Vojislava Koštunice 11 preporuka kako bi se ubrzalo hapšenje Ratka Mladića, ali je američka ambasada u Beogradu posle tri meseca izrazila duboku zabrinutost zbog opstrukcije tih predloga.
U kratkom sadržaju procene onoga što je Vlada Srbije učinila u pogledu ovih predloga, koje je danas objavio britanski "Gardijan", navodi se da Vlada, prvenstveno zbog otpora samog premijera (Koštunica), nije u potpunosti sprovela nijednu preporuku, a da su samo dve delimično sprovedene.
U zaključku objavljenog dokumenta ističe se da nije sproveden najvažniji element predloga - da Koštunica i Vlada dosledno pokažu javnosti da su ozbiljni u pogledu hapšenja Mladića.
Prvi predlog SAD-a bio je da Koštunica javno pozove da se Mladić što pre uhapsi, naloži svim zvaničnicima Vlade da učine sve kako bi postigli ovaj cilj i upozori da će oni koji budu to sprečavali odmah biti uklonjeni sa položaja, kao i da zatraži pomoć građana.
Za tri meseca sprovođenja Akcionog plana, Koštunica je dva puta rekao da Mladić treba da bude "priveden i predat" Haškom tribunalu, a nijednom da on treba da bude "uhapšen", iako je eksplicitino uveravao američkog ambasadora da će to učiniti, a u oba navrata je kritikovao Bosnu zbog "ruganja pravdi", jer nije uhapsila generala Dudakovića zbog zločina nad Srbima, navodi se u objavljenoj depeši.
Koštunica, takođe, nijednom nije zatražio pomoć javnosti, nije javno pozvao tajne službe da ga nađu i uhapse, niti je javno zapretio da će kazniti pojedince koji mu budu pomagali, navodi se u ovom dokumentu.
U skladu sa drugim predlogom, Koštunica je, zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova Draganom Jočićem, trebalo da izda javna uputstva svim bezbednosnim jedinicama u Srbiji da sva sredstva usmere na hapšenje Mladića, ali ocenjuje se da to nije učinjeno, niti da postoji plan da se učini.
Treći predlog SAD-a je bio da srpske snage bezbednosti počnu efikasnu potragu prema smernicama Američke šerifske službe, što takođe nije učinjeno niti planirano.
Američki šerifi su 2005. godine dostavili detaljne informacije ministru Jočiću, uključujući posebne preporuke o strukturi i hijerarhiji efikasne jedinice za ovu akciju.
U objavljenoj depeši se, takođe, navodi da su propusti u saradnji između službi bezbednosti u Srbiji i izostanak rezultata u značajnoj meri rezultat ''labave i neefikasne operativne strukture koju je ustanovila Vlada Srbije'', kao i da su operativne mere uglavnom iste kao i pre Akcionog plana.
Četvrti predlog je bio da Koštunica privatno pozove Srpsku pravoslavnu crkvu da javno podrži hapšenje i izručenje Mladića, što nije učinjeno, niti planirano.
Peti predlog je bio da srpska Vojnobezbednosna agencija, sa premijerom i predsednikom Borisom Tadićem na čelu, podeli poverljive informacije koje su pre toga bile predstavljene Vrhovnom savetu odbrane sa američkim ambasadorom i odabranim ambasadorima zemalja EU, što nije učinjeno niti je planirano.
Prema šestom predlogu, tadašnji ministar odbrane Zoran Stojković trebalo je da objavi otvaranje zvanične istrage o Mladićevim pomagačima, zasnovane delimično na nalazima Komisije Republike Srpske za utvrđivanje istine o Srebrenici, što nije učinjeno, niti je planirano, navodi se u depeši i ističe da su Stojkovićeva nastojanja u Tribunalu od jula te godine u najvećoj meri bila kontraproduktivna.
Sedmi predlog je bio da se u sklopu ove istrage, osumnjičeni za pomaganje Mladiću ili oni koji o mreži pomagača imaju informacije odmah privedu radi ispitivanja ili pritvore, a da se među njima nađu istaknute osobe, kao što je bivši sef vojno-obaveštajne službe Aca Tomić, bivši načelnik generalštaba Branko Krga i Mladićev sin Darko, što nije učinjeno.
U okviru osmog predloga, Koštunica je trebalo da predloži parlamentu novi zakon kojim bi se uvele dodatne krivične kazne za svakoga ko na bilo koji način pomaže osobama optuženim za ratne zločine, što nije učinjeno.
Deveti predlog američke vlade odnosio se na to da Vlada Srbije treba da pripremi izveštaj o Mladiću, koji bi naročito obuhvatio informacije o ratnim zločinima za koje je optužen, i da taj izveštaj učini dostupnim za javnost, što takođe nije učinjeno, navodi se u depeši i ističe da Koštuničina vlada "praktično ništa nije učinila kako bi Mladićeve zločine stavila u kontekst".
Deseti predlog je bio da Koštunica formira međuagencijski akcioni tim u Srbiji na čelu sa specijalnim tužiocem za ratne zločine, koji bi bio zadužen za lokaciju i hapšenje Mladića i drugih istaknutih begunaca, što je samo delimično sprovedeno.
U dokumentu se navodi da je akcionom timu, formiranom po nalogu Tribunala tokom pregovora o Akcionom planu, a ne prema predlozima američke vlade, nedostajala centralizovana, dobro obezbeđena struktura koju su predložili američki šerifi.
Poslednji predlog američke vlade bio je da Srbija pomogne da se uspostavi regionalni akcioni tim i da aktivno učestvuje u njemu radi koordinisanja napora različitih policijskih i obaveštajnih službi u regionu kako bi se pronašle i uhapsile osobe optužene za ratne zločine, a u oceni sprovođenja ovog predloga navodi se da je inicijativa u tom pravcu započeta i da je održan jedan sastanak.
(Tanjug)
U kratkom sadržaju procene onoga što je Vlada Srbije učinila u pogledu ovih predloga, koje je danas objavio britanski "Gardijan", navodi se da Vlada, prvenstveno zbog otpora samog premijera (Koštunica), nije u potpunosti sprovela nijednu preporuku, a da su samo dve delimično sprovedene.
U zaključku objavljenog dokumenta ističe se da nije sproveden najvažniji element predloga - da Koštunica i Vlada dosledno pokažu javnosti da su ozbiljni u pogledu hapšenja Mladića.
Prvi predlog SAD-a bio je da Koštunica javno pozove da se Mladić što pre uhapsi, naloži svim zvaničnicima Vlade da učine sve kako bi postigli ovaj cilj i upozori da će oni koji budu to sprečavali odmah biti uklonjeni sa položaja, kao i da zatraži pomoć građana.
Za tri meseca sprovođenja Akcionog plana, Koštunica je dva puta rekao da Mladić treba da bude "priveden i predat" Haškom tribunalu, a nijednom da on treba da bude "uhapšen", iako je eksplicitino uveravao američkog ambasadora da će to učiniti, a u oba navrata je kritikovao Bosnu zbog "ruganja pravdi", jer nije uhapsila generala Dudakovića zbog zločina nad Srbima, navodi se u objavljenoj depeši.
Koštunica, takođe, nijednom nije zatražio pomoć javnosti, nije javno pozvao tajne službe da ga nađu i uhapse, niti je javno zapretio da će kazniti pojedince koji mu budu pomagali, navodi se u ovom dokumentu.
U skladu sa drugim predlogom, Koštunica je, zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova Draganom Jočićem, trebalo da izda javna uputstva svim bezbednosnim jedinicama u Srbiji da sva sredstva usmere na hapšenje Mladića, ali ocenjuje se da to nije učinjeno, niti da postoji plan da se učini.
Treći predlog SAD-a je bio da srpske snage bezbednosti počnu efikasnu potragu prema smernicama Američke šerifske službe, što takođe nije učinjeno niti planirano.
Američki šerifi su 2005. godine dostavili detaljne informacije ministru Jočiću, uključujući posebne preporuke o strukturi i hijerarhiji efikasne jedinice za ovu akciju.
U objavljenoj depeši se, takođe, navodi da su propusti u saradnji između službi bezbednosti u Srbiji i izostanak rezultata u značajnoj meri rezultat ''labave i neefikasne operativne strukture koju je ustanovila Vlada Srbije'', kao i da su operativne mere uglavnom iste kao i pre Akcionog plana.
Četvrti predlog je bio da Koštunica privatno pozove Srpsku pravoslavnu crkvu da javno podrži hapšenje i izručenje Mladića, što nije učinjeno, niti planirano.
Peti predlog je bio da srpska Vojnobezbednosna agencija, sa premijerom i predsednikom Borisom Tadićem na čelu, podeli poverljive informacije koje su pre toga bile predstavljene Vrhovnom savetu odbrane sa američkim ambasadorom i odabranim ambasadorima zemalja EU, što nije učinjeno niti je planirano.
Prema šestom predlogu, tadašnji ministar odbrane Zoran Stojković trebalo je da objavi otvaranje zvanične istrage o Mladićevim pomagačima, zasnovane delimično na nalazima Komisije Republike Srpske za utvrđivanje istine o Srebrenici, što nije učinjeno, niti je planirano, navodi se u depeši i ističe da su Stojkovićeva nastojanja u Tribunalu od jula te godine u najvećoj meri bila kontraproduktivna.
Sedmi predlog je bio da se u sklopu ove istrage, osumnjičeni za pomaganje Mladiću ili oni koji o mreži pomagača imaju informacije odmah privedu radi ispitivanja ili pritvore, a da se među njima nađu istaknute osobe, kao što je bivši sef vojno-obaveštajne službe Aca Tomić, bivši načelnik generalštaba Branko Krga i Mladićev sin Darko, što nije učinjeno.
U okviru osmog predloga, Koštunica je trebalo da predloži parlamentu novi zakon kojim bi se uvele dodatne krivične kazne za svakoga ko na bilo koji način pomaže osobama optuženim za ratne zločine, što nije učinjeno.
Deveti predlog američke vlade odnosio se na to da Vlada Srbije treba da pripremi izveštaj o Mladiću, koji bi naročito obuhvatio informacije o ratnim zločinima za koje je optužen, i da taj izveštaj učini dostupnim za javnost, što takođe nije učinjeno, navodi se u depeši i ističe da Koštuničina vlada "praktično ništa nije učinila kako bi Mladićeve zločine stavila u kontekst".
Deseti predlog je bio da Koštunica formira međuagencijski akcioni tim u Srbiji na čelu sa specijalnim tužiocem za ratne zločine, koji bi bio zadužen za lokaciju i hapšenje Mladića i drugih istaknutih begunaca, što je samo delimično sprovedeno.
U dokumentu se navodi da je akcionom timu, formiranom po nalogu Tribunala tokom pregovora o Akcionom planu, a ne prema predlozima američke vlade, nedostajala centralizovana, dobro obezbeđena struktura koju su predložili američki šerifi.
Poslednji predlog američke vlade bio je da Srbija pomogne da se uspostavi regionalni akcioni tim i da aktivno učestvuje u njemu radi koordinisanja napora različitih policijskih i obaveštajnih službi u regionu kako bi se pronašle i uhapsile osobe optužene za ratne zločine, a u oceni sprovođenja ovog predloga navodi se da je inicijativa u tom pravcu započeta i da je održan jedan sastanak.
(Tanjug)
