Ministar odbrane Dragan Šutanovac dobitnik je ovogodišnje nagrade Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za reformatora godine.
Šutanovac je, prema obrazoženju NALED-a, uspešno sproveo jednu od najvećih i najbržih reformi u 2010. godini - profesionalizaciju Vojske Srbije.
Istu nagradu dobili su i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i direktor Regionalnog centra Poreske uprave u Novom Sadu Zoran Radoman, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka Rodobljub Šabić i generalni direktor Aerodroma "Nikola Tesla" Velimir Radosavljević.
Ministar odbane, kako je obraložio NALED, dao je doprinos i unapređenju vojnog školstva i zdravstva, promovisanju odbrambene industrije, zaključenju međunarodnih ugovora u vrednosti 1,2 milijarde dolara.
Time je stvorena mogućnost za nova ulaganja, a Srbija je u oblasti odbrambene industrije postala najveći izvoznik u jugoistočnoj Evropi. Sve to je doprinelo jačanju ugleda i ekonomske moći Srbije, navodi se u obrazloženju.
Ministar je novinarima po dobijanju nagrade kazao da je osnovi zadatak reformi u Srbiji uvođenje evropskog sistema vrednosti, prema kome će svi koji rade u državnoj službi raditi na tome da se u Srbiji bolje živi.
"Reforme koje sprovodimo u Vojsci Srbije su reforme koje nemaju kraj. Svi ministri i načelnici generalštabova sa kojima sam imao priliku da razgovaram nalaze se u nekom procesu reformi, ali moram da kažem da je naš start bio lošiji i da smo u izuzetno kratkom vremenskom roku dostigli standard kome teže i neke zemlje koje su odavno pre nas startovale", kazao je Šutanovac.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas dobio je nagradu za najboljeg reformatora jer je, između ostalog, učinio dosta na reformi javne uprave, ulaganju u gradsku infrastrukturu, ali i na implementaciji socijalne i zdravstvene zaštite, obrazložio je NALED.
"Oko 230 kilometara asfaltiranih puteva, početak izgradnje mosta na Adi, značajna ulaganja u izgradnju i rekonstrukciju školskih ustanova, objedinjene javne nabavke, ubrazanje rada gradskog parlamenta, projekti u oblasti stanogradnje", samo su neki od rezultata za koje je zaslužan gradonačelnik Beograda.
Đilas je novinarima rekao da nagrada nije samo njegova, već svih ljudi koji sa njim "vode ovaj grad" i istakao da se u Srbiji više postiže "ako ima manje politike, a više rada".
On je podsetio da je gradska uprava ove godine završila nekoliko projekata koji su započeti pre dve godine, navevši primer rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra. Tu je i izgradnja mosta na Adi, a dosta se uradilo i na smanjenju troškova gradske uprave.
Kao veliku prednost Beograda on je naveo osnivanje Agecije za javne nabavke, koja omogućava da se "na jednom mestu kotrolišu mnoge stvari".
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić istakao je da mu je nagrada posebno draga imajući u vidu da je u osnovi ideje o reformi demistifikacija vlasti, koja ne bi trebalo da predstavlja ništa drugo do svojevrsni servis građana.
Dodeli nagrada prisustovali su i ambasador SAD u Srbiji Meri Vorlik i zamenik šefa delegacije Evropske unije Adriano Martins, koji su istakli značaj daljeg unapređenja pravne sigurnosti u Srbiji i harmonizacije propisa sa Evropskom Unijom.
Vorlik je istakla da je Srbiji potrebno što više reformatora i ljudi sa vizijom.
"Po samoj prirodi, reforme uključuju borbu protiv ukorenjenih interesa i statusa kvo", rekla je Vorlik, dodajući da "u većini slučajeva reforme sprovode pojedinci koji su izloženi velikom pritisku, koji često moraju da ulaze u rizike dok pokušavaju da sprovedu reforme i promene tamo gde one nisu dobrodošle".
"Reforme regulative su jedini put da se ostvari promene, a da budemo iskreni, sat otkucava. Globalno tržište svakog dana postaje sve konkurentnije i samo zemlje koje uspevaju da pronađu svoje mesto na regionalnim i globalnim tržišta, tako što će favorizovati slobodnu trgovinu, transfer tehnologije, investicije u privatni sektor i izgradnju modernog obrazovnog sistema, će ostvariti uspeh", podvukla je Vorlik.
Nagrada NALED-a za reformatora godine dodeljuje se za unapređenje rada javne uprave, ove godine po treći put.
Kako je kazao Čupić, još deset predloga iz "Sive knjige" je delimično sprovedeno ili je njihovo sprovođenje u toku.
"Siva knjiga propisa nudi nadležnim institucijama jednostavna i konkretna rešenja za preostalih 59 administrativnih problema sa kojima se suočava privreda.Sprovođenje ovih preporuka ne traži dodatne troškove niti promene sistemskih zakona, a donelo bi velike uštede privredi i učinilo je konkurentnijom", kazao je Čupić.
Direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor kazao je da ta institucija podržava akciju uklanjanja viška propisa.
"Privatni sektor je glavni igrač u otvaranju novih radnih mesta. Uloga malih i srednjih preduzeća je od ključnog značaja u tome, a oni ne mogu dobro da posluju ukoliko poslovno okruženje nije dobro", kazao je Brefor.
Prema njegovim rečima, konkurentnost je ključan faktor razvoja i to će biti osnova posle krize, a najbolji način da država pomogne je da eliminiše bespotrebne propise.
Stručnjak za lokalni ekonomski razvoj iz Hrvatske Andrea Vugrinović kazala je da je u Hrvatskoj predloženo oko 500 preporuka za uklanjanje administrativnih prepreka za poslovanje kojim bi se uštedelo od 20 do 900 miliona evra.
Ona je naglasila da je najveća prepreka za uklanjanje viška propisa politika.
Prema njenim rečima, pre nego što se ukinu neki propisi treba dobro razmisliti da li je to neophodno naglasivši da nikako ne bi trebalo da postoji zakon a da nema podzakonskih akata.
Prema podacima Sive knjige III najlošija po pitanju sprovođenja reformi u proteklih godinu dana u Srbiji su bila ministarstva trgovine i usluga, životne sredine i prostornog planiranja, poljoprivrede, kao i ministarstvo finasija i ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Istraživanje iz oktobra 2010. godine, kako se navodi u "Sivoj knjizi III", pokazuje da je u prethodnih godinu dana prosečan iznos dat za mito porastao za 55 odsto, sa 164 na 255 evra. Zbog toga je korupcija na prvom mestu kao prepreka za poslovanje u Srbiji.
(agencije/MONDO)
Istu nagradu dobili su i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i direktor Regionalnog centra Poreske uprave u Novom Sadu Zoran Radoman, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka Rodobljub Šabić i generalni direktor Aerodroma "Nikola Tesla" Velimir Radosavljević.
Ministar odbane, kako je obraložio NALED, dao je doprinos i unapređenju vojnog školstva i zdravstva, promovisanju odbrambene industrije, zaključenju međunarodnih ugovora u vrednosti 1,2 milijarde dolara.
Time je stvorena mogućnost za nova ulaganja, a Srbija je u oblasti odbrambene industrije postala najveći izvoznik u jugoistočnoj Evropi. Sve to je doprinelo jačanju ugleda i ekonomske moći Srbije, navodi se u obrazloženju.
Ministar je novinarima po dobijanju nagrade kazao da je osnovi zadatak reformi u Srbiji uvođenje evropskog sistema vrednosti, prema kome će svi koji rade u državnoj službi raditi na tome da se u Srbiji bolje živi.
"Reforme koje sprovodimo u Vojsci Srbije su reforme koje nemaju kraj. Svi ministri i načelnici generalštabova sa kojima sam imao priliku da razgovaram nalaze se u nekom procesu reformi, ali moram da kažem da je naš start bio lošiji i da smo u izuzetno kratkom vremenskom roku dostigli standard kome teže i neke zemlje koje su odavno pre nas startovale", kazao je Šutanovac.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas dobio je nagradu za najboljeg reformatora jer je, između ostalog, učinio dosta na reformi javne uprave, ulaganju u gradsku infrastrukturu, ali i na implementaciji socijalne i zdravstvene zaštite, obrazložio je NALED.
"Oko 230 kilometara asfaltiranih puteva, početak izgradnje mosta na Adi, značajna ulaganja u izgradnju i rekonstrukciju školskih ustanova, objedinjene javne nabavke, ubrazanje rada gradskog parlamenta, projekti u oblasti stanogradnje", samo su neki od rezultata za koje je zaslužan gradonačelnik Beograda.
Đilas je novinarima rekao da nagrada nije samo njegova, već svih ljudi koji sa njim "vode ovaj grad" i istakao da se u Srbiji više postiže "ako ima manje politike, a više rada".
On je podsetio da je gradska uprava ove godine završila nekoliko projekata koji su započeti pre dve godine, navevši primer rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra. Tu je i izgradnja mosta na Adi, a dosta se uradilo i na smanjenju troškova gradske uprave.
Kao veliku prednost Beograda on je naveo osnivanje Agecije za javne nabavke, koja omogućava da se "na jednom mestu kotrolišu mnoge stvari".
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić istakao je da mu je nagrada posebno draga imajući u vidu da je u osnovi ideje o reformi demistifikacija vlasti, koja ne bi trebalo da predstavlja ništa drugo do svojevrsni servis građana.
Dodeli nagrada prisustovali su i ambasador SAD u Srbiji Meri Vorlik i zamenik šefa delegacije Evropske unije Adriano Martins, koji su istakli značaj daljeg unapređenja pravne sigurnosti u Srbiji i harmonizacije propisa sa Evropskom Unijom.
Vorlik je istakla da je Srbiji potrebno što više reformatora i ljudi sa vizijom.
"Po samoj prirodi, reforme uključuju borbu protiv ukorenjenih interesa i statusa kvo", rekla je Vorlik, dodajući da "u većini slučajeva reforme sprovode pojedinci koji su izloženi velikom pritisku, koji često moraju da ulaze u rizike dok pokušavaju da sprovedu reforme i promene tamo gde one nisu dobrodošle".
"Reforme regulative su jedini put da se ostvari promene, a da budemo iskreni, sat otkucava. Globalno tržište svakog dana postaje sve konkurentnije i samo zemlje koje uspevaju da pronađu svoje mesto na regionalnim i globalnim tržišta, tako što će favorizovati slobodnu trgovinu, transfer tehnologije, investicije u privatni sektor i izgradnju modernog obrazovnog sistema, će ostvariti uspeh", podvukla je Vorlik.
Nagrada NALED-a za reformatora godine dodeljuje se za unapređenje rada javne uprave, ove godine po treći put.
Prihvaćeno samo šest preporuka za lakše poslovanje
Od 75 preporuka iz "Sive knjige" NALED-a za pojednostavljenje administrativnih procedura za poslovanje u Srbiji, od 2008. godine do danas je prihvaćeno i rešeno samo šest, rečeno je danas na promociji te publikacije.Kako je kazao Čupić, još deset predloga iz "Sive knjige" je delimično sprovedeno ili je njihovo sprovođenje u toku.
"Siva knjiga propisa nudi nadležnim institucijama jednostavna i konkretna rešenja za preostalih 59 administrativnih problema sa kojima se suočava privreda.Sprovođenje ovih preporuka ne traži dodatne troškove niti promene sistemskih zakona, a donelo bi velike uštede privredi i učinilo je konkurentnijom", kazao je Čupić.
Direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor kazao je da ta institucija podržava akciju uklanjanja viška propisa.
"Privatni sektor je glavni igrač u otvaranju novih radnih mesta. Uloga malih i srednjih preduzeća je od ključnog značaja u tome, a oni ne mogu dobro da posluju ukoliko poslovno okruženje nije dobro", kazao je Brefor.
Prema njegovim rečima, konkurentnost je ključan faktor razvoja i to će biti osnova posle krize, a najbolji način da država pomogne je da eliminiše bespotrebne propise.
Stručnjak za lokalni ekonomski razvoj iz Hrvatske Andrea Vugrinović kazala je da je u Hrvatskoj predloženo oko 500 preporuka za uklanjanje administrativnih prepreka za poslovanje kojim bi se uštedelo od 20 do 900 miliona evra.
Ona je naglasila da je najveća prepreka za uklanjanje viška propisa politika.
Prema njenim rečima, pre nego što se ukinu neki propisi treba dobro razmisliti da li je to neophodno naglasivši da nikako ne bi trebalo da postoji zakon a da nema podzakonskih akata.
Prema podacima Sive knjige III najlošija po pitanju sprovođenja reformi u proteklih godinu dana u Srbiji su bila ministarstva trgovine i usluga, životne sredine i prostornog planiranja, poljoprivrede, kao i ministarstvo finasija i ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Istraživanje iz oktobra 2010. godine, kako se navodi u "Sivoj knjizi III", pokazuje da je u prethodnih godinu dana prosečan iznos dat za mito porastao za 55 odsto, sa 164 na 255 evra. Zbog toga je korupcija na prvom mestu kao prepreka za poslovanje u Srbiji.
(agencije/MONDO)
