Parlamentarna skupština Saveta Evrope poziva međunarodnu zajednicu, vlasti Srbije i albanske vlasti na Kosovu da uspostave pravne i druge mehanizme saradnje kako bi se do kraja rasvetlili zločini tokom i posle sukoba na Kosovu i kaznili počinioci.
To se navodi u nacrtu rezolucije koju je na osnovu izveštaja o nehumanom postupanju i trgovini ljudskim organima na Kosovu sačinio specijalni izvestilac SE Dik Marti i koji bi sutra trebalo da bude usvojen na Komitetu za pravna pitanja i ljudska prava PS SE u Parizu.
U izveštaju Dika Martija detaljno se iznose nalazi dvogodišnje istrage. Pored drugog, navodi se da je Hašim Tači "bos" mreže koja je počela kriminalne poslove pre rata na Kosovu 1999. a posle zadržala snažan uticaj na tamošnje vlasti, kao i da je Tači u poslednjih 10 godina kontrolisao trgovinu heroinom.
Za komandante bivše OVK se navodi da su imali ključnu ulogu u poslednjoj deceniji u kriminalnim aktivnostima u regionu, a osobe iz Tačijevog bliskog okruženja u izveštaju su optužene da su posle rata zarobljenike s Kosova tajno prebacivale u Albaniju, gde je, kako se navodi, nekolicina Srba ubijena radi presađivanja bubrega koji su prodati na crnom tržištu.
U nacrtu rezolucije koju Marti predlaže na osnovu svog izveštaja navodi se da je PS SE veoma zabrinuta otkrićima bivše glavne haške tužiteljke Karle del Ponte o navodnim ozbiljnim zločinima tokom sukoba na Kosovu, uključujući trgovinu ljudskim organima, zločinima koji su ostali nekažnjeni i nisu bili predmet ozbiljne istrage.
Prema bivšoj tužiteljki, ta dela su počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosove (OVK) nad Srbima koji su ostali na Kosovu na kraju oružanog sukoba i bili zatvoreni.
U nacrtu rezolucije u koji je agencija Beta imala uvid, navodi se da, prema informacijama PS i krivične istrage koja je u toku, veliki broj konkretnih pokazatelja potvrđuje da su neki Srbi i neki kosovski Albanci bili držani kao zatvorenici na tajnim mestima za pritvaranje pod kontrolom OVK na severu Albanije gde su bili podvrgnuti nehumanom i degradirajućem tretmanu pre nego što su na kraju nestali.
Prema velikom broju pokazatelja, kako se dodaje u nacrtu rezolucije, u periodu odmah posle završetka oružanog sukoba, pre nego što su međunarodne snage zaista mogle da preuzmu kontrolu u regionu, nekim zatvorenicima su uzimani organi na klinici na albanskoj teritoriji, u blizini Fuše-Kruje.
Kriminalna aktivnost na inicijativu nekih vođa OVK povezanih sa organizovanim kriminalom nastavljena je u drugim oblicima sve do danas kao što je pokazala istraga Euleksa vezano za kliniku Medikus
(Medicus) u Prištini.
Iako su početkom decenije postojali neki konkretni dokazi o toj vrsti trgovine, međunarodne vlasti zadužene za region nisu smatrale da je neophodno sprovesti detaljnu istragu ili je ona bila nepotpuna i površna.
Kako se navodi u tekstu, UNMIK i Kfor su prvih godina na Kosovu morali da se nose sa velikim strukturnim problemima i ozbiljnim smanjenjem osoblja koje može da obavi poverene zadatke.
Haški tribunal koji je počeo inicijalnu istragu, odustao je, a elementi dokaza uzetih u Ripeu, u Albaniji, uništeni su i ne mogu se koristiti radi dalje analize.
U tekstu piše i da je u odlučujućoj fazi sukoba, NATO preduzeo akciju vazdušnih napada, dok je kopnene operacije vodila OVK, de fakto saveznik međunarodnih snaga. Nakon odlaska srpskih vlasti, međunarodna tela odgovorna za bezbednost na Kosovu umnogome su se oslanjala na vladajuće političke snage na Kosovu od kojih su većina njih bivši lideri OVK.
Međunarodne organizacije na Kosovu opredelile su se za promovisanje kratkoročne stabilnosti po svaku cenu uz žrtvovanje nekih važnih principa pravde i, kako piše u tekstu, tokom dugog vremenskog perioda malo je urađeno po pitanju dokaza o umešanosti pripadnika OVK u zločine protiv srpskog stanovništva i nekih kosovskih Albanaca.
Misija Euleks je dolaskom na Kosovo krajem 2008. nasledila tešku i osetljivu situaciju, posebno u oblasti borbe protiv ozbiljnih zločina, pa je veliki broj zločina, kako se dodaje, mogao da ostane nekažnjen.
U tekstu se ukazuje da je sprovedena mala ili nedovoljno detaljna istraga o organizovanom kriminalu i njegovom povezanošću sa predstavnicima političkih institucija ili o ratnim zločinima nad Srbima i kosovskim Albancima, koji su, kako se navodi, danas pravi tabu na Kosovu.
U nacrtu rezolucije se navodi da je dosadašnja međunarodna istraga o optužbama za nehumano ponašanje ukljucujući i moguću trgovinu organima, napredovala posebno po pitanju dokaza o postojanju tajnih pritvornih mesta OVK na severu Albanije gde je navodno bilo nehumanog ponašanja i čak ubistava. Ukazuje se, međutim, da albanske vlasti nisu sarađivale.
Ukazuje se da su užasni zločini srpskih snaga doveli do toga da se na jednu stranu gleda kao na zločince, a na drugu kao na žrtve, bezuslovno nevine, ali da je stvarnost manje jasna i mnogo složenija.
Parlamentarna skupština snažno potvrđuje potrebu potpuno beskompromisne borbe protiv nekažnjivosti onih koji su ozbiljno prekršili ljudska prava i želi da istakne da činjenica da je to počinjeno u kontekstu nasilnog sukoba nikada ne može da opravda odluku da se ne procesuira svako ko je počinio takva dela.
U nacrtu rezolucije se ističe da najakutnije i najosetljivije pitanje ostaje pitanje nestalih osoba, a da je i dalje nedovoljna saradnja međunarodnih agencija, s jedne strane, i kosovskih i albanskih vlasti, s druge strane, na utvrđivanju sudbine nestalih.
Dok je Srbija na kraju sarađivala, pokazalo se mnogo komplikovanijim sprovođenje ekshumacija na teritoriji Kosova, a nemogućim na albanskoj teritoriji. Kosovske vlasti nisu sarađivale ni u potrazi za gotovo 500 ljudi koji su zvanično nestali nakon okončanja sukoba, naveo je Dik Marti u nacrtu rezolucije za PS SE.
U tekstu se ističe da je utvrđivanje istine o zločinima na Kosocvu i rasveljavanje sudbine nestalih "od vitalne važnosti za pomirenje među zajednicama i za mirnu budućnost tog dela Balkana", a članice EU, SE, vlasti Srbije i Kosova pozivaju da s tim uvezi preduzmu konkretne mere.
Članice EU i druge države pozivaju se da pomognu misiji EU na Kosovu (Euleks) da obavi izuzetno složenu i važnu ulogu koja joj je poverena.
Euleksu, navodi se, treba postaviti jasan cilj i pružiti političku poršku na najvišem niovu za beskompromisnu borbu protiv organizovanog kriminala i obezbediti ispunjenje pravde, bez uplitanja politike.
Od zemalja EU i drugih članica SE očekuje se takođe da obezbede sve potrebne resurse kako bi se uspostavili efikasni programi zaštite svedoka.
Euleks se rezolucijom poziva da nastavi istrage ne uzimajući u obzir funkcije na kojima se nalaze mogući osumnjičeni, kao ni poreklo žrtava kao i da čini sve da rasvetli nestanke, navode o trgovini organima, korupciji i šurovanju organizovanih kriminalnih grupa i političkih krugova.
Euleks se poziva i da preduzme se potrebne mere da obezbedi efikasnu zaštitu svedoka i da zadobije njihovo poverenje.
Haški tribunal se u predlogu rezolucije poziva da u potpunosti sarađuje sa Euleksom, posebno ozbebeđivanjem informacija i dokaza kojima raspolaže a koji bi Euleksu mogli pomoći u sudskom progonu odgovornih za zločine u nadležnosti te misije.
Srpske vlasti pozivaju se da preduzmu sve napore za hapšenje preostale dvojice optuženih za ratne zločine pred Haškim sudom, Ratka Mladića i Gorana Hadžića jer je njihovo nekažnjavanje ozbiljna prepreka u procesu pomirenja što druge zemlje često koriste kao opravdanje za pomanjkanje entuzijazma za preduzimanje pravnih koraka.
Od Srbije se takođe traži da sarađuje sa Euleksom pre svega prosleđivanjem svih informacija koje bi mogle pomoći u rasvetljavanju zločina počinjenih tokom i posle sukoba na Kosovu, ali i da preduzme sve potrebne mere kako bi sprečila "curenje" u medije informacija o istragama koje se tiču Kosova.
To, dodaje se, šteti saradnji sa drugim zemljama ali i kredibilitetu istrage.
Albanske vlasti na Kosovu pozivaju se na bezrezervnu saradnju sa Euleksom i srpskim vlastima u okviru procedura čiji je cilj da se dođe do istine o zločinima počinjenim na Kosovu.
Od vlasti u Prištini posebno se traži da preduzmu korake povodom zahteva Euleksa za pravnu pomoć u vezi sa kriminalnim radnjama koje su se navodno dogodile u logoru OVK na severu Albanije.
Kosovske vlasti, dodaje se, treba da pokrenu ozbiljnu i nezavisnu istragu kako bi se otkrila istina o optužbama, ponekad konkretnim i specifičnim, o postojanju tajnih centara za pritvor u kojima se, kako se tvrdi, nehumano postupalo prema zatvorenicima sa Kosova, srpskog i albanskog porekla, tokom i neposredno nakon sukoba.
Ta istraga se mora proširiti i na proveru jednako specifičnih optužbi o trgovini organima koja se navodno obavljala u pomenutom periodu, u nekim slučajevima i na teritoriji Albanije.
Nacrtom rezolucije sve članice SE i zainteresovane zemlje posmatrači pozivaju se da bez odlaganja odgovore na zahteve za sudsku saradnju koje im upute Euleks ili sprske vlasti u okviru tekućih istraga ratnih zločina i trgovine organima.
Odlaganje odgovora na te zahteve je nepojmljivo i ne može se tolerisati imajući u vidu važnost i hitnost međunarodne saradnje kako bi se rešili tako ozbiljni i opasni slučajevi kriminala.
I zemlje članice SE pozivaju se na saradnju sa Euleksom radi zaštite svedoka, posebno kada osobe o kojima je reč ne mogu ostati u regionu zbog čega im se mora dati novi identitet i pronaći nova zemlja za boravak.
U nactu rezolucije navodi se takođe da se Parlamentarna skupština SE zalaže za uspostavljanje međunarodnog pravnog instrumenta koji bi definisao trgovinu ljudskim organima, tkivom i ćelijama i predvideo korake za sprečavanje takve trgovine i zaštitu žrtava kao i mehanizme za krivčni progon počinilaca.
(Beta)
U izveštaju Dika Martija detaljno se iznose nalazi dvogodišnje istrage. Pored drugog, navodi se da je Hašim Tači "bos" mreže koja je počela kriminalne poslove pre rata na Kosovu 1999. a posle zadržala snažan uticaj na tamošnje vlasti, kao i da je Tači u poslednjih 10 godina kontrolisao trgovinu heroinom.
Za komandante bivše OVK se navodi da su imali ključnu ulogu u poslednjoj deceniji u kriminalnim aktivnostima u regionu, a osobe iz Tačijevog bliskog okruženja u izveštaju su optužene da su posle rata zarobljenike s Kosova tajno prebacivale u Albaniju, gde je, kako se navodi, nekolicina Srba ubijena radi presađivanja bubrega koji su prodati na crnom tržištu.
U nacrtu rezolucije koju Marti predlaže na osnovu svog izveštaja navodi se da je PS SE veoma zabrinuta otkrićima bivše glavne haške tužiteljke Karle del Ponte o navodnim ozbiljnim zločinima tokom sukoba na Kosovu, uključujući trgovinu ljudskim organima, zločinima koji su ostali nekažnjeni i nisu bili predmet ozbiljne istrage.
Prema bivšoj tužiteljki, ta dela su počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosove (OVK) nad Srbima koji su ostali na Kosovu na kraju oružanog sukoba i bili zatvoreni.
U nacrtu rezolucije u koji je agencija Beta imala uvid, navodi se da, prema informacijama PS i krivične istrage koja je u toku, veliki broj konkretnih pokazatelja potvrđuje da su neki Srbi i neki kosovski Albanci bili držani kao zatvorenici na tajnim mestima za pritvaranje pod kontrolom OVK na severu Albanije gde su bili podvrgnuti nehumanom i degradirajućem tretmanu pre nego što su na kraju nestali.
Prema velikom broju pokazatelja, kako se dodaje u nacrtu rezolucije, u periodu odmah posle završetka oružanog sukoba, pre nego što su međunarodne snage zaista mogle da preuzmu kontrolu u regionu, nekim zatvorenicima su uzimani organi na klinici na albanskoj teritoriji, u blizini Fuše-Kruje.
Kriminalna aktivnost na inicijativu nekih vođa OVK povezanih sa organizovanim kriminalom nastavljena je u drugim oblicima sve do danas kao što je pokazala istraga Euleksa vezano za kliniku Medikus
(Medicus) u Prištini.
Iako su početkom decenije postojali neki konkretni dokazi o toj vrsti trgovine, međunarodne vlasti zadužene za region nisu smatrale da je neophodno sprovesti detaljnu istragu ili je ona bila nepotpuna i površna.
Kako se navodi u tekstu, UNMIK i Kfor su prvih godina na Kosovu morali da se nose sa velikim strukturnim problemima i ozbiljnim smanjenjem osoblja koje može da obavi poverene zadatke.
Haški tribunal koji je počeo inicijalnu istragu, odustao je, a elementi dokaza uzetih u Ripeu, u Albaniji, uništeni su i ne mogu se koristiti radi dalje analize.
U tekstu piše i da je u odlučujućoj fazi sukoba, NATO preduzeo akciju vazdušnih napada, dok je kopnene operacije vodila OVK, de fakto saveznik međunarodnih snaga. Nakon odlaska srpskih vlasti, međunarodna tela odgovorna za bezbednost na Kosovu umnogome su se oslanjala na vladajuće političke snage na Kosovu od kojih su većina njih bivši lideri OVK.
Međunarodne organizacije na Kosovu opredelile su se za promovisanje kratkoročne stabilnosti po svaku cenu uz žrtvovanje nekih važnih principa pravde i, kako piše u tekstu, tokom dugog vremenskog perioda malo je urađeno po pitanju dokaza o umešanosti pripadnika OVK u zločine protiv srpskog stanovništva i nekih kosovskih Albanaca.
Misija Euleks je dolaskom na Kosovo krajem 2008. nasledila tešku i osetljivu situaciju, posebno u oblasti borbe protiv ozbiljnih zločina, pa je veliki broj zločina, kako se dodaje, mogao da ostane nekažnjen.
U tekstu se ukazuje da je sprovedena mala ili nedovoljno detaljna istraga o organizovanom kriminalu i njegovom povezanošću sa predstavnicima političkih institucija ili o ratnim zločinima nad Srbima i kosovskim Albancima, koji su, kako se navodi, danas pravi tabu na Kosovu.
U nacrtu rezolucije se navodi da je dosadašnja međunarodna istraga o optužbama za nehumano ponašanje ukljucujući i moguću trgovinu organima, napredovala posebno po pitanju dokaza o postojanju tajnih pritvornih mesta OVK na severu Albanije gde je navodno bilo nehumanog ponašanja i čak ubistava. Ukazuje se, međutim, da albanske vlasti nisu sarađivale.
Ukazuje se da su užasni zločini srpskih snaga doveli do toga da se na jednu stranu gleda kao na zločince, a na drugu kao na žrtve, bezuslovno nevine, ali da je stvarnost manje jasna i mnogo složenija.
Parlamentarna skupština snažno potvrđuje potrebu potpuno beskompromisne borbe protiv nekažnjivosti onih koji su ozbiljno prekršili ljudska prava i želi da istakne da činjenica da je to počinjeno u kontekstu nasilnog sukoba nikada ne može da opravda odluku da se ne procesuira svako ko je počinio takva dela.
U nacrtu rezolucije se ističe da najakutnije i najosetljivije pitanje ostaje pitanje nestalih osoba, a da je i dalje nedovoljna saradnja međunarodnih agencija, s jedne strane, i kosovskih i albanskih vlasti, s druge strane, na utvrđivanju sudbine nestalih.
Dok je Srbija na kraju sarađivala, pokazalo se mnogo komplikovanijim sprovođenje ekshumacija na teritoriji Kosova, a nemogućim na albanskoj teritoriji. Kosovske vlasti nisu sarađivale ni u potrazi za gotovo 500 ljudi koji su zvanično nestali nakon okončanja sukoba, naveo je Dik Marti u nacrtu rezolucije za PS SE.
U tekstu se ističe da je utvrđivanje istine o zločinima na Kosocvu i rasveljavanje sudbine nestalih "od vitalne važnosti za pomirenje među zajednicama i za mirnu budućnost tog dela Balkana", a članice EU, SE, vlasti Srbije i Kosova pozivaju da s tim uvezi preduzmu konkretne mere.
Članice EU i druge države pozivaju se da pomognu misiji EU na Kosovu (Euleks) da obavi izuzetno složenu i važnu ulogu koja joj je poverena.
Euleksu, navodi se, treba postaviti jasan cilj i pružiti političku poršku na najvišem niovu za beskompromisnu borbu protiv organizovanog kriminala i obezbediti ispunjenje pravde, bez uplitanja politike.
Od zemalja EU i drugih članica SE očekuje se takođe da obezbede sve potrebne resurse kako bi se uspostavili efikasni programi zaštite svedoka.
Euleks se rezolucijom poziva da nastavi istrage ne uzimajući u obzir funkcije na kojima se nalaze mogući osumnjičeni, kao ni poreklo žrtava kao i da čini sve da rasvetli nestanke, navode o trgovini organima, korupciji i šurovanju organizovanih kriminalnih grupa i političkih krugova.
Euleks se poziva i da preduzme se potrebne mere da obezbedi efikasnu zaštitu svedoka i da zadobije njihovo poverenje.
Haški tribunal se u predlogu rezolucije poziva da u potpunosti sarađuje sa Euleksom, posebno ozbebeđivanjem informacija i dokaza kojima raspolaže a koji bi Euleksu mogli pomoći u sudskom progonu odgovornih za zločine u nadležnosti te misije.
Srpske vlasti pozivaju se da preduzmu sve napore za hapšenje preostale dvojice optuženih za ratne zločine pred Haškim sudom, Ratka Mladića i Gorana Hadžića jer je njihovo nekažnjavanje ozbiljna prepreka u procesu pomirenja što druge zemlje često koriste kao opravdanje za pomanjkanje entuzijazma za preduzimanje pravnih koraka.
Od Srbije se takođe traži da sarađuje sa Euleksom pre svega prosleđivanjem svih informacija koje bi mogle pomoći u rasvetljavanju zločina počinjenih tokom i posle sukoba na Kosovu, ali i da preduzme sve potrebne mere kako bi sprečila "curenje" u medije informacija o istragama koje se tiču Kosova.
To, dodaje se, šteti saradnji sa drugim zemljama ali i kredibilitetu istrage.
Albanske vlasti na Kosovu pozivaju se na bezrezervnu saradnju sa Euleksom i srpskim vlastima u okviru procedura čiji je cilj da se dođe do istine o zločinima počinjenim na Kosovu.
Od vlasti u Prištini posebno se traži da preduzmu korake povodom zahteva Euleksa za pravnu pomoć u vezi sa kriminalnim radnjama koje su se navodno dogodile u logoru OVK na severu Albanije.
Kosovske vlasti, dodaje se, treba da pokrenu ozbiljnu i nezavisnu istragu kako bi se otkrila istina o optužbama, ponekad konkretnim i specifičnim, o postojanju tajnih centara za pritvor u kojima se, kako se tvrdi, nehumano postupalo prema zatvorenicima sa Kosova, srpskog i albanskog porekla, tokom i neposredno nakon sukoba.
Ta istraga se mora proširiti i na proveru jednako specifičnih optužbi o trgovini organima koja se navodno obavljala u pomenutom periodu, u nekim slučajevima i na teritoriji Albanije.
Nacrtom rezolucije sve članice SE i zainteresovane zemlje posmatrači pozivaju se da bez odlaganja odgovore na zahteve za sudsku saradnju koje im upute Euleks ili sprske vlasti u okviru tekućih istraga ratnih zločina i trgovine organima.
Odlaganje odgovora na te zahteve je nepojmljivo i ne može se tolerisati imajući u vidu važnost i hitnost međunarodne saradnje kako bi se rešili tako ozbiljni i opasni slučajevi kriminala.
I zemlje članice SE pozivaju se na saradnju sa Euleksom radi zaštite svedoka, posebno kada osobe o kojima je reč ne mogu ostati u regionu zbog čega im se mora dati novi identitet i pronaći nova zemlja za boravak.
U nactu rezolucije navodi se takođe da se Parlamentarna skupština SE zalaže za uspostavljanje međunarodnog pravnog instrumenta koji bi definisao trgovinu ljudskim organima, tkivom i ćelijama i predvideo korake za sprečavanje takve trgovine i zaštitu žrtava kao i mehanizme za krivčni progon počinilaca.
(Beta)
