Narodna banka Srbije neće odustati od ciljane inflacije u 2011. godini i učiniće sve što je u njenoj moći da taj cilj ostvari, izjavio je danas na Godišnjoj skupštini Privredne komore Srbije guverner Dejan Šoškić.
Ciljana inflacija za narednu godinu je 4,5 odsto, plus minus 1,5 procenata.
Šoškić je kazao da će NBS primeniti restriktivne mere koje su joj na raspolaganju, a to je dalje povećanje referentne kamatne stope, nastaviće se sa intervencijama iz deviznih rezervi, a razmotriće se i institut koji do sada nije primenjivan, a to je - obavezna rezerva.
Guverner je ukazao da primena svih tih instrumenata ima svoju cenu, a jedna od njih je i da se zbog njihove primene ne ostvari planirani i željeni privredni rast od tri odsto, ali i da se ne otvore nova radna mesta.
"Ta cena je nekad vidljiva, nekad manje vidljiva, a najčešće nije i košta neostvarenog bruto domaćeg proizvoda i neotvorenih novih radnih mesta", naglasio je Šoškić.
Guverner je rekao da će NBS u borbi sa obuzdvanjem inflacije biti potrebna podrška države, naročito u delu vođenja fiskalne politike, ocenjujući da je moguć dalji pritisak na inflaciju u 2011. godini odrmzavanjem plata i penzija, ali i cena koje su pod kontrolom države.
Potrebno je i rešiti problem sa rastom cena poljoprivrednih prozvoda, pokušati privući veći priliv stranih direktnih investicija, ali i rešiti problem postojanja deficita tekućeg računa, u kome najveći udeo ima trgovinski deficit, naveo je on.
Za to je, dodao je guverner, potrebna i primena postkriznog modela rasta koji podrazumeva rast izvoza razmenjljivih dobara.
On je, takođe, podsetio na korelaciju kretanja između kursa i inflacije, ističući da bi deevroizacija svakako dala dobre efekte na smanjivanje "šokova" koji stižu sa deviznog tržišta.
"Što je vise dinara u opticaju, monetarna politika će biti efikasnija i biće manje restriktivna", ocenio je Šoškić.
On je podsetio da je NBS već ranije iznela svoje projekcije u vezi kretanja inflacije u narednoj godini, istakavši da se očekuje da u prva tri meseca nastavi trend rasta, a da se zatim inflacija vraća na nivo targetirane stope, u drugoj polovini 2011.
Šoškić je podsetio da se inflacija u Srbiji obačunava na osnovu kretanja indeksa potrosačkih cena i da trebamo imati u vidu da njegovo kretanje u našim uslovima određuje struktura domaće potrošnje.
"Struktura naše potrošnje je da unutar ovog indeksa 37,8 odsto otpada na cene hrane i pića, a 34,1 odsto samo na cene hrane, koje su u junu ove godine porasle za 16,5 odsto, u avgustu za 22,1 odsto i septembru za 15,6 odsto", rekao je Šoškić i ocenio da je udar na cenu hrane uslovio rast inflacije u drugoj polovini ove godine.
(Tanjug)
Šoškić je kazao da će NBS primeniti restriktivne mere koje su joj na raspolaganju, a to je dalje povećanje referentne kamatne stope, nastaviće se sa intervencijama iz deviznih rezervi, a razmotriće se i institut koji do sada nije primenjivan, a to je - obavezna rezerva.
Guverner je ukazao da primena svih tih instrumenata ima svoju cenu, a jedna od njih je i da se zbog njihove primene ne ostvari planirani i željeni privredni rast od tri odsto, ali i da se ne otvore nova radna mesta.
"Ta cena je nekad vidljiva, nekad manje vidljiva, a najčešće nije i košta neostvarenog bruto domaćeg proizvoda i neotvorenih novih radnih mesta", naglasio je Šoškić.
Guverner je rekao da će NBS u borbi sa obuzdvanjem inflacije biti potrebna podrška države, naročito u delu vođenja fiskalne politike, ocenjujući da je moguć dalji pritisak na inflaciju u 2011. godini odrmzavanjem plata i penzija, ali i cena koje su pod kontrolom države.
Potrebno je i rešiti problem sa rastom cena poljoprivrednih prozvoda, pokušati privući veći priliv stranih direktnih investicija, ali i rešiti problem postojanja deficita tekućeg računa, u kome najveći udeo ima trgovinski deficit, naveo je on.
Za to je, dodao je guverner, potrebna i primena postkriznog modela rasta koji podrazumeva rast izvoza razmenjljivih dobara.
On je, takođe, podsetio na korelaciju kretanja između kursa i inflacije, ističući da bi deevroizacija svakako dala dobre efekte na smanjivanje "šokova" koji stižu sa deviznog tržišta.
"Što je vise dinara u opticaju, monetarna politika će biti efikasnija i biće manje restriktivna", ocenio je Šoškić.
On je podsetio da je NBS već ranije iznela svoje projekcije u vezi kretanja inflacije u narednoj godini, istakavši da se očekuje da u prva tri meseca nastavi trend rasta, a da se zatim inflacija vraća na nivo targetirane stope, u drugoj polovini 2011.
Šoškić je podsetio da se inflacija u Srbiji obačunava na osnovu kretanja indeksa potrosačkih cena i da trebamo imati u vidu da njegovo kretanje u našim uslovima određuje struktura domaće potrošnje.
"Struktura naše potrošnje je da unutar ovog indeksa 37,8 odsto otpada na cene hrane i pića, a 34,1 odsto samo na cene hrane, koje su u junu ove godine porasle za 16,5 odsto, u avgustu za 22,1 odsto i septembru za 15,6 odsto", rekao je Šoškić i ocenio da je udar na cenu hrane uslovio rast inflacije u drugoj polovini ove godine.
(Tanjug)
