Delegati Skupštine Demokratske stranke ponovo su večeras izabrali Borisa Tadića za lidera te stranke. Delegati su izabrali i pet potpredsednika: Dušana Petrovića, Dragana Đilasa, Bojana Pajtića, Jelenu Trivan i Dragana Šutanovca, dok Vuk Jeremić nije dobio potreban broj glasova.
Boris Tadić dobio je 2.543 glasa, a u glasanju za potpredsednike, najviše glasova dobio je Đilas - 1.725, slede Petrović sa 1.607, Pajtić sa 1.535, Šutanovac sa 1.421 i Trivan sa 1.138 glasova, dok je Jeremić dobio 981 glas.
Na Izbornoj skupštini u "Sava" Centru bilo je prisutno 2.744 verifikovana delegata DS.
Tadić koga je predložilo 164 odbora Demokratske stranke bio je jedini kandidat za tu funkciju.
Lider demokrata je u obraćanju istakao da su izbori u stranci protekli u fer i demokratskoj atmnosferi.
Tadić je poručio delegatima da je ponosan što nastavlja delo Davidovića, Grola, Mićunovića i Đinđića koji je mučki ubijen u naletu nacionalne kreativnosti da Srbija mora da se modernizuje.
Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić glasao je, posle radnog dela skupštine, među prvima u beogradskom centru "Sava". On je u glasačkoj jedinici na kojoj je bilo ispisano slovo "T" glasao oko 15.15 sati.
Demokrate su glasale u 20 biračkih jedinica, a na svakoj je po jedino slovo azbuke kako bi delegati, po prezimenima, obavili izborni proces.
Redovnoj 14. Skupštini Demokratske stranke (DS) u beogradskom Sava centru, prisustvovalo je 2.744 od 2.992 delegata.
Lider Demokratske stranke Boris Tadić poručio je otvarajući Skupštinu da ta stranka nikada neće napustiti evropski put i nikome ne sme da prepusti taj barjak.
Boris Tadić zatražio je danas podršku članstva stranke za realizaciju plana moderne i ekonomski razvijene Srbije u narednoj deceniji.
"Još nismo izašli iz ekonomske krize, ali vidimo put koji vodi ka izlazu i tražimo od vas podršku za plan do 2020. godine, koji specifično tretira sve segmente društva", rekao je Tadić.
Srbija može da postane članica EU 2016. godine, ako ispunimo sve predviđeno planom za narednu deceniju, rekao je Tadić i ukazao da ako propustimo priliku za to, Srbija će tek 2020. biti kandidat za člana, ali tada samo kao zemlja koja zaostaje.
"Beograd tada neće biti proglašavan za grad budućnosti, Srbija proglašavana za lidera u regionu, što će izazvati posledice za sve", rekao je lider DS koji je i predsednik Srbije.
Citirajući rečenicu ubijenog premijera Zorana Đinđića da "ako Srbija sada stane, to će ostaviti tragične posledice", Tadić je naglasio da Srbija ne sme da stane i da su demokrate zbog toga kreirale ekonomski plan.
"Od vas tražim podršku za njega, a sutra ću podršku zatražiti i od svih drugih", rekao je Tadić i naveo da upravo zato traži i podršku za još jedan mandat predsednika u stranci.
Demokratska stranka je odgovorna i solidarna stranka, rekao je Tadić i istakao da građani Srbije moraju da pruže podršku pravim reformama koje nude demokrate, jer bez takve podrske DS gubi misiju, bez nje nema budućnosti za mlade, ali ni mogućnosti da se obnovi Kraljevo, poplavljena područja ....
Tadić je poručio da je DS - stranka koja treba da mobiliše Srbiju da zauzme svoje mesto na mapi Evrope.
Tadić je naglasio da 2011. ne može biti izborna godina, nego radna, kao i da je cilj DS da Srbija postane kandidat za prijem u EU i da pre sledećih izbora počne pregovore o prijemu.
Prema njegovim rečima, cilj DS je pobeda na poslaničkim izborima u proleće 2012. godine.
Tadić je rekao da su prioriteti u 2011. reforma pravosuđa koja mora biti završena u toj godini, reforma izbornog sistema i uspostavljanje principa da su poslanici i odbornici - a ne stranke - vlasnici mandata.
Kao prioritete, predsednik je naveo i izmenu izbornih zakona i donošenje zakona o finansiranju političkih stranaka.
Tadić je dodao da će prioriteti u 2011. godini biti i donošenje zakona o restituciji, suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije, kao i početak dijaloga o Kosovu i rešavanje tog istorijskog konflikta.
Još jedan prioritet je očuvanje radnih mesta, rekao je Tadić.
Podnoseći opširan izveštaj, Tadić je najavio da će strateško partnerstvo sa Fijatom 2011. godine dati prve rezultate, a da će 2012. godine početi masovna proizvodnja automobila.
Predsednik DS je, kao jednu od najvećih sramota u prethodnom periodu, naveo paljenje ambasada u Beogradu posle proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, i rekao da ti incidenti moraju dobiti sudski epilog.
Prema njegovim rečima, ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona u centru Beograda 2009. godine bilo tragedija koja je osramotila Srbiju.
Tatona su na smrt pretukli navijači Partizana kojima je suđenje u toku.
Tadić je dodao da će država nastaviti borbu protiv svake vrste ekstremizma, uključujući i navijački.
Pedsednik je rekao da je Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom jedan od najvažnijih reformskih zakona i doprinos Srbije evropskoj bezbednosti.
Tadić je zatražio podršku Skupštine DS, ali i građana, sindikata i drugih činilaca društva za sprovođenje plana razvoja Srbije do 2020. godine, koji predviđa sveobuhvatne reforme i poboljšanje životnog standarda.
Prema njegovim rečima, problem Srbije je i centralizam, te je decentralizacija životno pitanje razvoja države.
Tadić je ukazao da je decentralizacija razvojni princip, ali da ona mora imati "prirodni tok", odnosno da ne počinje od regionalizacije.
Decentralizacija se događa na svim nivoima: u regionu, lokalnoj samoupravi, rekao je Tadić dodajući da je stvaranje novih feuda negativan proces i upozorio da nikada neće pristati da se stvaraju mini-države.
Tadić je podsetio da je 2006. godine, kada je održana prethodna skupština stranke, DS bila opozicija, a danas je deo vlasti.
Tadić je istakao da je DS u međuvremenu primljena u punopravno članstvo Socijalističke internacionale.
Prema rečima predsednika, značajna je i deklaracija o pomirenju sa Socijalističkom partijom Srbije koja se pokazala kao stabilan partner demokrata.
Tadić je nekoliko puta u govoru pomenuo ubijenog premijera Zorana Đinđića i podsetio da su njegove ubice osuđene na maksimalne kazne, a da je Bulevar AVNOJ-a dobio naziv Bulevar Zorana Đinđića i rekao da će zauvek nositi to ime.
Tadić je rekao i da neće odustati od formiranja muzeja Zorana Đinđića.
Prema njegovim rečima, posle mnogih tragedija i iskušenja, među kojima je bila i smrt gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića, DS je 2007. godine pokrenula kampanju za evropsku Srbiju.
Tadić je kazao da DS ne treba nikome da prepusti taj "barjak" i podsetio na pretnje koje su stizale članovima DS zbog potpisaivanja Sporazuma Srije i EU o stabilizaciji i ascocijaciji.
Među velike uspehe vlasti Tadić je uključio i ukidanje viza za putovanje državljana Srbije u zemlje EU 2009. godine.
Govoreći o drugim temama, Tadić je istakao to što je Skupština Srbije donela rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici što je, kako je ukazao, od ogromne političke važnosti.
Tadić je na kraju izlaganja izneo da će posle zasedanja Skupštine DS odsustvovati 24 sata zbog, kako je rekao, "nekih popravki" čime je aludirao na operaciju Ahilove tetive i našalio se rekavši da "svi moramo neprekidno da radimo na sebi".
Na današnjoj Skupštini je predstavljen i dugo najavljivani desetogodišnji strateški dokument "Srbija 2020", koji će projektovati pravce delovanja stranke u predstojećih deset godina, ali će, kako se demokrate nadaju, biti i svojevrsni program izvršne vlasti u tom periodu.
Novi ljudi u vrhu DS, u poslednjoj godini mandata Vlade Srbije u kojoj stranka ima vodeću ulogu, posredno će snositi i političke zasluge ali i odgovornost za ostvarivanje ili izneveravanje obećanja datih uoči poslednjih parlamentarnih izbora, piše Tanjug.
Iako je ova Skupština DS bila jedna od retkih na kojima aktuelni lider stranke neće imati protivkandidata, proteklih meseci sprovodila se, najpre daleko od očiju javnosti, a u završnici i posredstvom medija, vrlo intenzivna kampanja i lobiranje za ostale visoke stranačke funkcije.
Na Skupštini DS delegati su birali predsednika DS, pet potpredsednika, devet članova Predsedništva, predsednika Političkog saveta, stalne članove Glavnog odbora, Statutarne komisije i Nadzornog odbora.
Izbor zamenika predsednika stranke, funkciju koju trenutno obavlja Dušan Petrović, nije u nadležnosti Skupštine, već se on naknadno bira između potpredsednika stranke na Glavnom odboru.
Sadašnji predsednik stranke Boris Tadić ovoga puta nije imao protivkandidata za tu funkciju, dok se za pet potpredsedničkih mesta nadmetalo šest kandidata: Dušan Petrović (na predlog 164 opštinska odbora), Dragan Šutanovac (na predlog 138 opštinskih odbora), Dragan Đilas (na predlog 138 opštinskih odbora), Bojan Pajtić (na predlog 130 opštinskih odbora), Jelena Trivan (na predlog 123 opštinska odbora) i Vuk Jeremić (na predlog 27 članova Glavnog odbora).
Kuriozitet na Skupštini DS bilo je i to što se prvi put na jednom stranačkom skupu tajno glasalo elektronskim putem, ali i što se elektronski sistem pokvario tokom glasanja, pa su rezultati izbora značajno kasnili.
Delegati su, naime, u delegatskoj jedinici za glasanje svoj glas unosili u kompjuter, a podaci su se u realnom vremenu zbrajali kako bi se u svakom trenutku znalo koliko je delegata glasalo i ko je dobio koliko glasova.
Predsednik DS Boris Tadić je na nekima od prošlih sednica Glavnog odbora najavljivao opsežne reforme u stranci, između ostalog i centralizaciju njenog funkcionisanja sa ciljem da stranačka infrastruktura bude osposobljena da što efikasnije odgovori na sve ozbiljnije ekonomske i političke izazove Srbije.
Tadićev zahtev za optimizovanjem, odnosno povećanjem efikasnosti stranačke infrastrukture će se bez sumnje, posle skupštine DS, preneti i na čitavu državnu administraciju, budući da će u najvišim organima stranke biti mnogi ministri, pokrajinski funkcioneri i prvi ljudi lokalnih samouprava.
Takav scenario najavljuje i činjenica da je početak unutarkoalicionih razgovora o rekonstrukciji vlade dovođen u vezu sa održavanjem izbornih skupština u DS i Socijalističkoj partiji Srbije.
Tadićeva poruka sa jednog od ovogodišnjih Glavnih odbora da bez DS nema ni evropske budućnosti Srbije svedoči o nameri te stranke da bude ključni akter na političkoj sceni Srbije i nakon proleća 2012. godine, kada bi trebalo da budu održani redovni parlamentarni izbori.
(Tanjug/MONDO)
Na Izbornoj skupštini u "Sava" Centru bilo je prisutno 2.744 verifikovana delegata DS.
Tadić koga je predložilo 164 odbora Demokratske stranke bio je jedini kandidat za tu funkciju.
Lider demokrata je u obraćanju istakao da su izbori u stranci protekli u fer i demokratskoj atmnosferi.
Tadić je poručio delegatima da je ponosan što nastavlja delo Davidovića, Grola, Mićunovića i Đinđića koji je mučki ubijen u naletu nacionalne kreativnosti da Srbija mora da se modernizuje.
Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić glasao je, posle radnog dela skupštine, među prvima u beogradskom centru "Sava". On je u glasačkoj jedinici na kojoj je bilo ispisano slovo "T" glasao oko 15.15 sati.
Demokrate su glasale u 20 biračkih jedinica, a na svakoj je po jedino slovo azbuke kako bi delegati, po prezimenima, obavili izborni proces.
Redovnoj 14. Skupštini Demokratske stranke (DS) u beogradskom Sava centru, prisustvovalo je 2.744 od 2.992 delegata.
Lider Demokratske stranke Boris Tadić poručio je otvarajući Skupštinu da ta stranka nikada neće napustiti evropski put i nikome ne sme da prepusti taj barjak.
Boris Tadić zatražio je danas podršku članstva stranke za realizaciju plana moderne i ekonomski razvijene Srbije u narednoj deceniji.
"Još nismo izašli iz ekonomske krize, ali vidimo put koji vodi ka izlazu i tražimo od vas podršku za plan do 2020. godine, koji specifično tretira sve segmente društva", rekao je Tadić.
Srbija može da postane članica EU 2016. godine, ako ispunimo sve predviđeno planom za narednu deceniju, rekao je Tadić i ukazao da ako propustimo priliku za to, Srbija će tek 2020. biti kandidat za člana, ali tada samo kao zemlja koja zaostaje.
"Beograd tada neće biti proglašavan za grad budućnosti, Srbija proglašavana za lidera u regionu, što će izazvati posledice za sve", rekao je lider DS koji je i predsednik Srbije.
Citirajući rečenicu ubijenog premijera Zorana Đinđića da "ako Srbija sada stane, to će ostaviti tragične posledice", Tadić je naglasio da Srbija ne sme da stane i da su demokrate zbog toga kreirale ekonomski plan.
"Od vas tražim podršku za njega, a sutra ću podršku zatražiti i od svih drugih", rekao je Tadić i naveo da upravo zato traži i podršku za još jedan mandat predsednika u stranci.
Demokratska stranka je odgovorna i solidarna stranka, rekao je Tadić i istakao da građani Srbije moraju da pruže podršku pravim reformama koje nude demokrate, jer bez takve podrske DS gubi misiju, bez nje nema budućnosti za mlade, ali ni mogućnosti da se obnovi Kraljevo, poplavljena područja ....
Tadić je poručio da je DS - stranka koja treba da mobiliše Srbiju da zauzme svoje mesto na mapi Evrope.
Tadić je naglasio da 2011. ne može biti izborna godina, nego radna, kao i da je cilj DS da Srbija postane kandidat za prijem u EU i da pre sledećih izbora počne pregovore o prijemu.
Prema njegovim rečima, cilj DS je pobeda na poslaničkim izborima u proleće 2012. godine.
Tadić je rekao da su prioriteti u 2011. reforma pravosuđa koja mora biti završena u toj godini, reforma izbornog sistema i uspostavljanje principa da su poslanici i odbornici - a ne stranke - vlasnici mandata.
Kao prioritete, predsednik je naveo i izmenu izbornih zakona i donošenje zakona o finansiranju političkih stranaka.
Tadić je dodao da će prioriteti u 2011. godini biti i donošenje zakona o restituciji, suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije, kao i početak dijaloga o Kosovu i rešavanje tog istorijskog konflikta.
Još jedan prioritet je očuvanje radnih mesta, rekao je Tadić.
Podnoseći opširan izveštaj, Tadić je najavio da će strateško partnerstvo sa Fijatom 2011. godine dati prve rezultate, a da će 2012. godine početi masovna proizvodnja automobila.
Predsednik DS je, kao jednu od najvećih sramota u prethodnom periodu, naveo paljenje ambasada u Beogradu posle proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, i rekao da ti incidenti moraju dobiti sudski epilog.
Prema njegovim rečima, ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona u centru Beograda 2009. godine bilo tragedija koja je osramotila Srbiju.
Tatona su na smrt pretukli navijači Partizana kojima je suđenje u toku.
Tadić je dodao da će država nastaviti borbu protiv svake vrste ekstremizma, uključujući i navijački.
Pedsednik je rekao da je Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom jedan od najvažnijih reformskih zakona i doprinos Srbije evropskoj bezbednosti.
Tadić je zatražio podršku Skupštine DS, ali i građana, sindikata i drugih činilaca društva za sprovođenje plana razvoja Srbije do 2020. godine, koji predviđa sveobuhvatne reforme i poboljšanje životnog standarda.
Prema njegovim rečima, problem Srbije je i centralizam, te je decentralizacija životno pitanje razvoja države.
Tadić je ukazao da je decentralizacija razvojni princip, ali da ona mora imati "prirodni tok", odnosno da ne počinje od regionalizacije.
Decentralizacija se događa na svim nivoima: u regionu, lokalnoj samoupravi, rekao je Tadić dodajući da je stvaranje novih feuda negativan proces i upozorio da nikada neće pristati da se stvaraju mini-države.
Tadić je podsetio da je 2006. godine, kada je održana prethodna skupština stranke, DS bila opozicija, a danas je deo vlasti.
Tadić je istakao da je DS u međuvremenu primljena u punopravno članstvo Socijalističke internacionale.
Prema rečima predsednika, značajna je i deklaracija o pomirenju sa Socijalističkom partijom Srbije koja se pokazala kao stabilan partner demokrata.
Tadić je nekoliko puta u govoru pomenuo ubijenog premijera Zorana Đinđića i podsetio da su njegove ubice osuđene na maksimalne kazne, a da je Bulevar AVNOJ-a dobio naziv Bulevar Zorana Đinđića i rekao da će zauvek nositi to ime.
Tadić je rekao i da neće odustati od formiranja muzeja Zorana Đinđića.
Prema njegovim rečima, posle mnogih tragedija i iskušenja, među kojima je bila i smrt gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića, DS je 2007. godine pokrenula kampanju za evropsku Srbiju.
Tadić je kazao da DS ne treba nikome da prepusti taj "barjak" i podsetio na pretnje koje su stizale članovima DS zbog potpisaivanja Sporazuma Srije i EU o stabilizaciji i ascocijaciji.
Među velike uspehe vlasti Tadić je uključio i ukidanje viza za putovanje državljana Srbije u zemlje EU 2009. godine.
Govoreći o drugim temama, Tadić je istakao to što je Skupština Srbije donela rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici što je, kako je ukazao, od ogromne političke važnosti.
Tadić je na kraju izlaganja izneo da će posle zasedanja Skupštine DS odsustvovati 24 sata zbog, kako je rekao, "nekih popravki" čime je aludirao na operaciju Ahilove tetive i našalio se rekavši da "svi moramo neprekidno da radimo na sebi".
Na današnjoj Skupštini je predstavljen i dugo najavljivani desetogodišnji strateški dokument "Srbija 2020", koji će projektovati pravce delovanja stranke u predstojećih deset godina, ali će, kako se demokrate nadaju, biti i svojevrsni program izvršne vlasti u tom periodu.
Novi ljudi u vrhu DS, u poslednjoj godini mandata Vlade Srbije u kojoj stranka ima vodeću ulogu, posredno će snositi i političke zasluge ali i odgovornost za ostvarivanje ili izneveravanje obećanja datih uoči poslednjih parlamentarnih izbora, piše Tanjug.
Iako je ova Skupština DS bila jedna od retkih na kojima aktuelni lider stranke neće imati protivkandidata, proteklih meseci sprovodila se, najpre daleko od očiju javnosti, a u završnici i posredstvom medija, vrlo intenzivna kampanja i lobiranje za ostale visoke stranačke funkcije.
Na Skupštini DS delegati su birali predsednika DS, pet potpredsednika, devet članova Predsedništva, predsednika Političkog saveta, stalne članove Glavnog odbora, Statutarne komisije i Nadzornog odbora.
Izbor zamenika predsednika stranke, funkciju koju trenutno obavlja Dušan Petrović, nije u nadležnosti Skupštine, već se on naknadno bira između potpredsednika stranke na Glavnom odboru.
Sadašnji predsednik stranke Boris Tadić ovoga puta nije imao protivkandidata za tu funkciju, dok se za pet potpredsedničkih mesta nadmetalo šest kandidata: Dušan Petrović (na predlog 164 opštinska odbora), Dragan Šutanovac (na predlog 138 opštinskih odbora), Dragan Đilas (na predlog 138 opštinskih odbora), Bojan Pajtić (na predlog 130 opštinskih odbora), Jelena Trivan (na predlog 123 opštinska odbora) i Vuk Jeremić (na predlog 27 članova Glavnog odbora).
Kuriozitet na Skupštini DS bilo je i to što se prvi put na jednom stranačkom skupu tajno glasalo elektronskim putem, ali i što se elektronski sistem pokvario tokom glasanja, pa su rezultati izbora značajno kasnili.
Delegati su, naime, u delegatskoj jedinici za glasanje svoj glas unosili u kompjuter, a podaci su se u realnom vremenu zbrajali kako bi se u svakom trenutku znalo koliko je delegata glasalo i ko je dobio koliko glasova.
Predsednik DS Boris Tadić je na nekima od prošlih sednica Glavnog odbora najavljivao opsežne reforme u stranci, između ostalog i centralizaciju njenog funkcionisanja sa ciljem da stranačka infrastruktura bude osposobljena da što efikasnije odgovori na sve ozbiljnije ekonomske i političke izazove Srbije.
Tadićev zahtev za optimizovanjem, odnosno povećanjem efikasnosti stranačke infrastrukture će se bez sumnje, posle skupštine DS, preneti i na čitavu državnu administraciju, budući da će u najvišim organima stranke biti mnogi ministri, pokrajinski funkcioneri i prvi ljudi lokalnih samouprava.
Takav scenario najavljuje i činjenica da je početak unutarkoalicionih razgovora o rekonstrukciji vlade dovođen u vezu sa održavanjem izbornih skupština u DS i Socijalističkoj partiji Srbije.
Tadićeva poruka sa jednog od ovogodišnjih Glavnih odbora da bez DS nema ni evropske budućnosti Srbije svedoči o nameri te stranke da bude ključni akter na političkoj sceni Srbije i nakon proleća 2012. godine, kada bi trebalo da budu održani redovni parlamentarni izbori.
(Tanjug/MONDO)
