Deficit mladih stručnjaka, neusaglašeni obrazovni profili sa potrebama, manjak praktičnih znanja... slika je srpske ponude na tržištu rada.
Srpska privreda ne može da se oporavi sve dok se ne popravi obrazovna slika, a to je moguće učiniti jedino jasnom državnom strategijom - zaključak je sa okruglog stola pod nazivom „Mladi na tržištu rada - tranzicija iz sveta obrazovanja“ koju je u petak organizovao Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu, pišu Novosti.
Deficit mladih stručnjaka, neusaglašeni obrazovni profili sa tržištem rada, manjak praktičnih znanja i zaostala metodologija učenja samo su neki od razloga zbog kojih naša zemlja, sa čak 46 odsto mladih bez posla, spada u sam evropski vrh po ovom neslavnom rekordu.
Prema oceni Radmile Bukumirić-Katić, pomoćnika ministra rada i socijalne politike, naša će se privreda naći u zapećku ukoliko se pod hitno ne pronađu bolja i modernija sistemska rešenja.
"Ogromna zabluda je da Srbija ima kvalifikovanu radnu snagu. Naprotiv, užasno zaostajemo. Samo u procesu proizvodnje tekstila kasnimo 37 godina. Ovaj vek zahteva multidiscipliniranost i doživotno usavršavanje kako bi se neprestano prilagođavali novim potrebama. Prošlo je vreme da se u jednoj firmi sedi doživotno, smatra Bukumirić-Katić.
Bukumirić-Katić dodaje da su mladima u Srbiji neophodna nova znanja i veštine i primećuje da su male šanse da ih steknu u važećem obrazovnom sistemu.
"Svi imaju nerealna očekivanja. Mladi odmah po izlasku iz obrazovnog sistema žele velike plate, sigurno radno mesto, odlične uslova rada. Poslodavci, pak, očekuju da se na konkurs javljaju jako mladi, ali sposobni diplomci, sa već „zarađenim“ radnim iskustvom, kreativni, sposobni za timski rad i spiskom posebnih veština", zaključuje i Tatjana Karaulac iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Najveće „trošadžije“ u obrazovnom sistemu Srbije su - muzičari. U muzičke škole se najviše ulaže jer nastava zahteva čitav splet instrumenata, pomagala, troškova...
U Srbiji ih je čak 32, što je gotovo evropski rekord. S druge strane, imamo samo 29 škola za decu sa posebnim potrebama, ali i tri baletske srednje škole, šest likovnih i pet mešovito-umetničkih. Po Srbiji su raspoređene i 341 stručna srednja škola i 125 gimnazija, pišu Novosti.
(MONDO)
Deficit mladih stručnjaka, neusaglašeni obrazovni profili sa tržištem rada, manjak praktičnih znanja i zaostala metodologija učenja samo su neki od razloga zbog kojih naša zemlja, sa čak 46 odsto mladih bez posla, spada u sam evropski vrh po ovom neslavnom rekordu.
Prema oceni Radmile Bukumirić-Katić, pomoćnika ministra rada i socijalne politike, naša će se privreda naći u zapećku ukoliko se pod hitno ne pronađu bolja i modernija sistemska rešenja.
"Ogromna zabluda je da Srbija ima kvalifikovanu radnu snagu. Naprotiv, užasno zaostajemo. Samo u procesu proizvodnje tekstila kasnimo 37 godina. Ovaj vek zahteva multidiscipliniranost i doživotno usavršavanje kako bi se neprestano prilagođavali novim potrebama. Prošlo je vreme da se u jednoj firmi sedi doživotno, smatra Bukumirić-Katić.
Bukumirić-Katić dodaje da su mladima u Srbiji neophodna nova znanja i veštine i primećuje da su male šanse da ih steknu u važećem obrazovnom sistemu.
"Svi imaju nerealna očekivanja. Mladi odmah po izlasku iz obrazovnog sistema žele velike plate, sigurno radno mesto, odlične uslova rada. Poslodavci, pak, očekuju da se na konkurs javljaju jako mladi, ali sposobni diplomci, sa već „zarađenim“ radnim iskustvom, kreativni, sposobni za timski rad i spiskom posebnih veština", zaključuje i Tatjana Karaulac iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Najveće „trošadžije“ u obrazovnom sistemu Srbije su - muzičari. U muzičke škole se najviše ulaže jer nastava zahteva čitav splet instrumenata, pomagala, troškova...
U Srbiji ih je čak 32, što je gotovo evropski rekord. S druge strane, imamo samo 29 škola za decu sa posebnim potrebama, ali i tri baletske srednje škole, šest likovnih i pet mešovito-umetničkih. Po Srbiji su raspoređene i 341 stručna srednja škola i 125 gimnazija, pišu Novosti.
(MONDO)
