"Banka Amerike" saopštila je danas odluku da ne prima nikakve uplate za vebsajt "Vikiliks", koji je objavio mnoštvo poverljivih dokumenata vlade SAD. Vikiliks: Dik Marti stvorio antimeričko raspoloženje u SE.
Ta banka, sa sedištem u Šarlotu, u Severnoj Karolini, navela je u saopštenju da više neće obaviti nikakvu transakciju za koju veruje da je namenjena tom vebsajtu.
"Ta odluka je zasnovana na našem razumnom uverenju da bi 'Vikiliks' mogao biti umešan u aktivnosti koje su, između ostalog, u neskladu sa našom internom politikom platnog prometa", navode u banci.
"Vikiliks", koji je u julu objavio niz poverljivih dokumenata o Avganistanu, u oktobru o Iraku, a u novembru počeo da objavljuje 250.000 tajnih depeša Stejt departmenta, najavio je da će se sledeći dokumenti koje bude pružio na uvid javnosti odnositi na - banke.
Osnivač "Vikiliksa" Džulijan Asanž je svojevremeno izjavio da ima gomilu dokumenata “Banke Amerike”.
"Vikiliks" je svoje sledbenike pozvao da prekinu poslovanje sa tom bankom.
"Pozivamo sve ljude koji vole slobodu da zatvore račune" u toj banci, navodi se u poruci "Vikiliksa" objavljenoj na "Tviteru".
"Njegov rad stvorio je brojne kontroverze i antiameričko raspoloženje u Savetu Evrope", kaže se u poverljivoj depeši koju je Karver uputio iz Strazbura u Vašington 10. marta prošle godine, a do koje je došao vebsajt "Vikiliks".
"Nešto kasnije generalni sekretar SE Teri Dejvis i komesar SE za ljudska prava (Tomas) Hamarberg pozvali su članice Saveta Evrope da rade sa SAD i razmotre prihvatanje zatvorenika iz Gvantanama kako bi pomogli SAD da zatvore pritvorsku jedinicu", kaže su u depeši.
Karver je u prošlogodišnjoj depeši napisao i da "Savet Evrope želi da predstavi sebe kao bastion demokratije, promotera ljudskih prava i poslednju nadu za odbranu vladavine prava u Evropi i izvan nje".
"(Ali) to je organizacija koja ima kompleks inferiornosti i, istovremeno, preambicioznu agendu", napisao je on.
Martijevi izveštaji o tajnim američkim zatvorima usvojeni su u Savetu Evrope 2006. i 2007. godine.
U depeši su upućene kritike i uvrede na račun nekadašnjeg generalnog sekretara Saveta Evrope Terija Dejvisa, koji je oštro kritikovao američke zvaničnike zbog tajnih pritvaranja ljudi.
Takođe su kritikovani i standardi Evropskog suda za ljudska prava, koji, kako je navedeno u depeši, "blokiraju izručivanje zatvorenika u zemlje koje nisu članice Saveta Evrope, ukoliko smatraju da bi tamo mogli da budu osuđeni na smrtnu kaznu ili mučeni".
Švajcarski senator Marti, koji je bio na čelu tima koji je 2005. započeo istragu o tajnim američkim zatvorima u Evropi, označio je u nedavnom izveštaju aktuelnog kosovskog premijera Hašima Tačija kao vođu grupe koja se bavila trgovinom ljudskim organima na Kosovu i Metohiji.
(Tanjug)
"Ta odluka je zasnovana na našem razumnom uverenju da bi 'Vikiliks' mogao biti umešan u aktivnosti koje su, između ostalog, u neskladu sa našom internom politikom platnog prometa", navode u banci.
"Vikiliks", koji je u julu objavio niz poverljivih dokumenata o Avganistanu, u oktobru o Iraku, a u novembru počeo da objavljuje 250.000 tajnih depeša Stejt departmenta, najavio je da će se sledeći dokumenti koje bude pružio na uvid javnosti odnositi na - banke.
Osnivač "Vikiliksa" Džulijan Asanž je svojevremeno izjavio da ima gomilu dokumenata “Banke Amerike”.
"Vikiliks" je svoje sledbenike pozvao da prekinu poslovanje sa tom bankom.
"Pozivamo sve ljude koji vole slobodu da zatvore račune" u toj banci, navodi se u poruci "Vikiliksa" objavljenoj na "Tviteru".
Vikiliks: Dik Marti stvorio antimeričko raspoloženje u SE
Generalni konzul Sjedinjenih Američkih Država u Strazburu Vinsent Karver kritikovao je Savet Evrope (SE) zbog njegovog protivljenja izručivanju osumnjičenih za terorizam u SAD i istraga o tajnim američkim zatvorima u Evropi, koje je predvodio član švajcarske delegacije u parlamentarnoj skupštini SE Dik Marti, piše britanski list "Gardijan"."Njegov rad stvorio je brojne kontroverze i antiameričko raspoloženje u Savetu Evrope", kaže se u poverljivoj depeši koju je Karver uputio iz Strazbura u Vašington 10. marta prošle godine, a do koje je došao vebsajt "Vikiliks".
"Nešto kasnije generalni sekretar SE Teri Dejvis i komesar SE za ljudska prava (Tomas) Hamarberg pozvali su članice Saveta Evrope da rade sa SAD i razmotre prihvatanje zatvorenika iz Gvantanama kako bi pomogli SAD da zatvore pritvorsku jedinicu", kaže su u depeši.
Karver je u prošlogodišnjoj depeši napisao i da "Savet Evrope želi da predstavi sebe kao bastion demokratije, promotera ljudskih prava i poslednju nadu za odbranu vladavine prava u Evropi i izvan nje".
"(Ali) to je organizacija koja ima kompleks inferiornosti i, istovremeno, preambicioznu agendu", napisao je on.
Martijevi izveštaji o tajnim američkim zatvorima usvojeni su u Savetu Evrope 2006. i 2007. godine.
U depeši su upućene kritike i uvrede na račun nekadašnjeg generalnog sekretara Saveta Evrope Terija Dejvisa, koji je oštro kritikovao američke zvaničnike zbog tajnih pritvaranja ljudi.
Takođe su kritikovani i standardi Evropskog suda za ljudska prava, koji, kako je navedeno u depeši, "blokiraju izručivanje zatvorenika u zemlje koje nisu članice Saveta Evrope, ukoliko smatraju da bi tamo mogli da budu osuđeni na smrtnu kaznu ili mučeni".
Švajcarski senator Marti, koji je bio na čelu tima koji je 2005. započeo istragu o tajnim američkim zatvorima u Evropi, označio je u nedavnom izveštaju aktuelnog kosovskog premijera Hašima Tačija kao vođu grupe koja se bavila trgovinom ljudskim organima na Kosovu i Metohiji.
(Tanjug)
