Elitna Protivteroristčka jedinica (PTJ) srpskog MUP-a "filmskim" akcijama oslobađa taoce, hapsi i sprovodi opasne kriminalce, rasteruje huligane... Kada prilika nalaže štite i posebno važne ličnosti i objekte.
Na pitanje ima li terorista u Srbiji, komandant PTJ pukovnik policije Goran Dragović odgovara oprezno.
"Vrlo je teško okvalifikovati nekog kao teroristu, ali kada pojedine grupe na teritoriji Srbije ili u njenom okruženju sprovode vojnu ili paravojnu obuku na sopstvenim poligonima, imaju oružje, eksploziv, uniforme, sanitetski materijal, onda se oni zaista ne pripremaju nizašta lepo, nego za terorističke akte", naglašava Dragović.
Situacija na terenu nije obeshrabrujuća, o čemu svedoči i to što proteklih godina nije bilo mnogo intervencija specijalnih jedinica, a hapšenje kriminalaca, pojedinačno ili u grupama, u PTJ ne doživljavaju "kao poseban izazov".
Iako njihovo angažovanje u uspostavljanju javnog reda i mira nikada nije prošlo nezapaženo, prave akcije za PTJ su talačke situacije i hapšenje kriminalaca koji su "laki na obaraču", a takvih je, priznaju, bilo mnogo.
FOTO GALERIJU POGLEDAJTE OVDE
Dve su se izdvojile: hapšenje grupe vehabija u blizini Novog Pazara i rešavanje talačke situacije u selu Grabovica, pokraj Despotovca.
U PTJ je stigla informacije da se grupa terorista nalazi na nepristupačnom terenu u okolini Novog Pazara, u Donjoj Trnavi, u zaseoku Mava. Akcija je dugo analizirana, jer je neopaženo trebalo doći do objekata u kojima su boravili.
"Čim su nas primetili, otvorili su vatru, bacili nekoliko bombi. Ranili su jednog našeg pripadnika i morali smo da uzvratimo. Drugačije ta situacija nije mogla da se reši", priseća se komandant Jedinice akcije iz aprila 2007. godine.
Prikom hapšenja ubijen je vođa vehabija Ismail Prentić, a njegovom teško ranjenom zameniku Senadu Ramoviću pomoć je ukazana čim je ispustio oružje iz ruku.
Jednako rižična i napeta bila je talačka sitacija koja se pre nekoliko godina odigrala u seoskom domaćinstvu kraj Despotovca, kada je otmičar upao u kuću i domaćina, sa pištoljem naslonjenim na slepočnicu, sa metkom u cevi, držao kao taoca.
Pregovorački tim je puna četiri sata pokušavao da ga ubedi da odustane od svojih namera, ali bezuspešno. Došao je momenat kada je trebalo odlučiti - biti ili ne biti, jer je pregovaračima, koji su bili između njega i PTJ, mirno poručio: "Brojim do pet, ako ne ispunite moje zahteve, ubiću njega, ubiću mu porodicu i sebe".
"Bio sam na vezi sa direktorom policije, sa šefom pregovaračkog tima, koji je bio na licu mesta... Pregovarači su sugerisali da pregovori idu lošim tokom i da se on neće povinovati nastojanjima da se situacija reši mirno. Morao sam da ga preduhitrim i snajperskom timu sam naredio otvaranje vatre. Vrlo uspešno su eliminisali kidnapera, bez posledica za ostala lica", ispričao je Tanjugu pukovnik policije.
Posle takvih situacija, pripadnici PTJ odlaze na brifing kod psihologa, a kada on komandanta izvesti da mogu ponovo u akciju, jer prethodna na njih nije ostavila nikakvog traga, to je za prvog čoveka Jedinice dokaz da su dostojni poverenog zadatka.
Iako je strategija PTJ, kao i kod drugih specijalih jedinica, dostupna samo "odabranim", želja da se javnost bar delimično uputi u ono što rade, otkrila je da se akcije izvode u ranim jutarnjim satima, kada "predmet obrade" spava ili mu je pažnja na minimumu.
Uz šok bombe i buku pripadnici Jedinice nasilno upadnu u prostoriju i tako onemoguće bilo kakvo reagovanje, jer je cilj da akciju završe bez upotrebe vatrenog oružja.
Jedna od takvih dogodila se pre nekoliko godina u Novom Sadu - biznismen je, zbog otkupa, "završio" u višednevnom zatočeništvu.
PTJ je kroz prozore i vrata upala u stan i oslobodila ga takvom brzinom da otmičari, udobno smešteni u fotelje, nisu ni stigli da potegnu oružje, koje su spremno držali u rukama.
U redovne zadatke PTJ spadaju i ekstradicije, pa su tako, diskretno, iz Atine i Amsterdama u Beograd sprovedeni ključni svedok za ubistvo premijera Đinđića Dejan Milenković Bagziji i Sreten Jocić, a u Madrid Abdel Madžid Bušar, osumnjičen za terorističke napade u tom gradu 1994. godine.
Komandant Jedinice je na trenutak vratio priču na akcije uspostavljanja narušenog javnog reda i mira i posebno ukazao na dve, vrlo značajne za državu - paljenje Američke i Hrvatske ambasade nakon što je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, i Paradu ponosa.
U prvom slučaju, zakazale su policijske snage u Ulici kneza Miloša, huligani su probili kordone, uspeli da zapale ambasade, a onda je nastupila PTJ. Sa malim brojem ljudi i "hamerima" za samo nekoliko minuta, sprečili su eskalaciju nasilja.
Komandant PTJ je uveren da je njihovo pojavljivanje na ullicama, tokom Parade ponosa, sprečilo masovno divljanje, rušenje grada i povređivanje pripadnika policije i demonstranata.
"Fascinantno je kako se ta rušilačka masa odnosi prema ovoj jedinici. Ti ljudi ne ulaze u direktan sukob sa nama, jer znaju da je ovo krajnja instanca kojom MUP raspolaže i da sa nama nema šale. Nas, uglavnom, respektuju. Nismo imali nijedan bliži kontakt sa njima i čim se pojavimo demonstranti krenu da se razilaze", rekao je Dragović i naglasio da u takvim akcijama nije bilo povređenih.
"Sa njim smo na pojedinim turnirima, što zavisi od naše i bezbednosne procene Uprave kriminalističke policije i Bezbednosno informativne agencije. Novak je često gost u ovoj jedinici, druži se sa momcima, dođe ponekad na obuku, a donirao nam je i izgradnju teniskog terena, tako da ćemo na proleće i mi moći da se bavimo tim sportom, ukoliko bude slobodnog vremena", rekao je Dragović.
Na pitanje ko će Đokoviću smeti da izađe na mrežu, komandant je uz osmeh, ali samouvereno odgovorio: "To će u svakom slučaju biti tromeč - tenis, gađanje i borenje, tako da će mu mnogi izaći na megdan".
Pored jednog od najboljih tenisera sveta, PTJ, iako joj to nije prevashodni zadatak, obezbeđuje i druge važne ličnosti, ali su njihova imena službena tajna.
I dok PTJ brine za bezbednost drugih, i specijalci tog tima su sigurni, jer se o njima danonoćno "staraju" tri mešenca pod "komandom" "penzionisanog" zlatnog retrivera Astora.
U početku je bila deo Žandarmerije, a zadaci, koje obavljaju sve jedinice tog tipa u Evropi, odredili su joj specijalnost - intervencije na jugu Srbije, u Kopnenoj zoni bezbednosti i hapšenje pripadnika terorističkih grupa, kao i drugih kriminalnih grupa, čiji su članovi skloni potezanju oružja.
Godine 2007, odlukom tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića, PTJ je postala samostalna, potčinjena direktoru policije, a odobrenje za njen angažman stiže isljučivo od ministra policije.
(Tanjug)
"Vrlo je teško okvalifikovati nekog kao teroristu, ali kada pojedine grupe na teritoriji Srbije ili u njenom okruženju sprovode vojnu ili paravojnu obuku na sopstvenim poligonima, imaju oružje, eksploziv, uniforme, sanitetski materijal, onda se oni zaista ne pripremaju nizašta lepo, nego za terorističke akte", naglašava Dragović.
Situacija na terenu nije obeshrabrujuća, o čemu svedoči i to što proteklih godina nije bilo mnogo intervencija specijalnih jedinica, a hapšenje kriminalaca, pojedinačno ili u grupama, u PTJ ne doživljavaju "kao poseban izazov".
Iako njihovo angažovanje u uspostavljanju javnog reda i mira nikada nije prošlo nezapaženo, prave akcije za PTJ su talačke situacije i hapšenje kriminalaca koji su "laki na obaraču", a takvih je, priznaju, bilo mnogo.
FOTO GALERIJU POGLEDAJTE OVDE
Dve su se izdvojile: hapšenje grupe vehabija u blizini Novog Pazara i rešavanje talačke situacije u selu Grabovica, pokraj Despotovca.
U PTJ je stigla informacije da se grupa terorista nalazi na nepristupačnom terenu u okolini Novog Pazara, u Donjoj Trnavi, u zaseoku Mava. Akcija je dugo analizirana, jer je neopaženo trebalo doći do objekata u kojima su boravili.
"Čim su nas primetili, otvorili su vatru, bacili nekoliko bombi. Ranili su jednog našeg pripadnika i morali smo da uzvratimo. Drugačije ta situacija nije mogla da se reši", priseća se komandant Jedinice akcije iz aprila 2007. godine.
Prikom hapšenja ubijen je vođa vehabija Ismail Prentić, a njegovom teško ranjenom zameniku Senadu Ramoviću pomoć je ukazana čim je ispustio oružje iz ruku.
Jednako rižična i napeta bila je talačka sitacija koja se pre nekoliko godina odigrala u seoskom domaćinstvu kraj Despotovca, kada je otmičar upao u kuću i domaćina, sa pištoljem naslonjenim na slepočnicu, sa metkom u cevi, držao kao taoca.
Pregovorački tim je puna četiri sata pokušavao da ga ubedi da odustane od svojih namera, ali bezuspešno. Došao je momenat kada je trebalo odlučiti - biti ili ne biti, jer je pregovaračima, koji su bili između njega i PTJ, mirno poručio: "Brojim do pet, ako ne ispunite moje zahteve, ubiću njega, ubiću mu porodicu i sebe".
"Bio sam na vezi sa direktorom policije, sa šefom pregovaračkog tima, koji je bio na licu mesta... Pregovarači su sugerisali da pregovori idu lošim tokom i da se on neće povinovati nastojanjima da se situacija reši mirno. Morao sam da ga preduhitrim i snajperskom timu sam naredio otvaranje vatre. Vrlo uspešno su eliminisali kidnapera, bez posledica za ostala lica", ispričao je Tanjugu pukovnik policije.
Posle takvih situacija, pripadnici PTJ odlaze na brifing kod psihologa, a kada on komandanta izvesti da mogu ponovo u akciju, jer prethodna na njih nije ostavila nikakvog traga, to je za prvog čoveka Jedinice dokaz da su dostojni poverenog zadatka.
Iako je strategija PTJ, kao i kod drugih specijalih jedinica, dostupna samo "odabranim", želja da se javnost bar delimično uputi u ono što rade, otkrila je da se akcije izvode u ranim jutarnjim satima, kada "predmet obrade" spava ili mu je pažnja na minimumu.
Uz šok bombe i buku pripadnici Jedinice nasilno upadnu u prostoriju i tako onemoguće bilo kakvo reagovanje, jer je cilj da akciju završe bez upotrebe vatrenog oružja.
Jedna od takvih dogodila se pre nekoliko godina u Novom Sadu - biznismen je, zbog otkupa, "završio" u višednevnom zatočeništvu.
PTJ je kroz prozore i vrata upala u stan i oslobodila ga takvom brzinom da otmičari, udobno smešteni u fotelje, nisu ni stigli da potegnu oružje, koje su spremno držali u rukama.
U redovne zadatke PTJ spadaju i ekstradicije, pa su tako, diskretno, iz Atine i Amsterdama u Beograd sprovedeni ključni svedok za ubistvo premijera Đinđića Dejan Milenković Bagziji i Sreten Jocić, a u Madrid Abdel Madžid Bušar, osumnjičen za terorističke napade u tom gradu 1994. godine.
Komandant Jedinice je na trenutak vratio priču na akcije uspostavljanja narušenog javnog reda i mira i posebno ukazao na dve, vrlo značajne za državu - paljenje Američke i Hrvatske ambasade nakon što je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, i Paradu ponosa.
U prvom slučaju, zakazale su policijske snage u Ulici kneza Miloša, huligani su probili kordone, uspeli da zapale ambasade, a onda je nastupila PTJ. Sa malim brojem ljudi i "hamerima" za samo nekoliko minuta, sprečili su eskalaciju nasilja.
Komandant PTJ je uveren da je njihovo pojavljivanje na ullicama, tokom Parade ponosa, sprečilo masovno divljanje, rušenje grada i povređivanje pripadnika policije i demonstranata.
"Fascinantno je kako se ta rušilačka masa odnosi prema ovoj jedinici. Ti ljudi ne ulaze u direktan sukob sa nama, jer znaju da je ovo krajnja instanca kojom MUP raspolaže i da sa nama nema šale. Nas, uglavnom, respektuju. Nismo imali nijedan bliži kontakt sa njima i čim se pojavimo demonstranti krenu da se razilaze", rekao je Dragović i naglasio da u takvim akcijama nije bilo povređenih.
Kad zatreba čuvaju i Đokovića
U kancelariji komandanta PTJ smešteni su trofeji sa takmičenja koje su osvajali pripadnici Jedinice, a među njima je i uramljena fotografija tenisera Novaka Đokovića sa posvetom - "Za srpskog viteza, komandanta Gorana Dragovića, od Đokovića"."Sa njim smo na pojedinim turnirima, što zavisi od naše i bezbednosne procene Uprave kriminalističke policije i Bezbednosno informativne agencije. Novak je često gost u ovoj jedinici, druži se sa momcima, dođe ponekad na obuku, a donirao nam je i izgradnju teniskog terena, tako da ćemo na proleće i mi moći da se bavimo tim sportom, ukoliko bude slobodnog vremena", rekao je Dragović.
Na pitanje ko će Đokoviću smeti da izađe na mrežu, komandant je uz osmeh, ali samouvereno odgovorio: "To će u svakom slučaju biti tromeč - tenis, gađanje i borenje, tako da će mu mnogi izaći na megdan".
Pored jednog od najboljih tenisera sveta, PTJ, iako joj to nije prevashodni zadatak, obezbeđuje i druge važne ličnosti, ali su njihova imena službena tajna.
I dok PTJ brine za bezbednost drugih, i specijalci tog tima su sigurni, jer se o njima danonoćno "staraju" tri mešenca pod "komandom" "penzionisanog" zlatnog retrivera Astora.
Odgovorni samo direktoru policije
Jedinica je formirana maja 2003, posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Komandant Goran Dragović ističe da PTJ čine nekompromitovani i časni bivši pripadnici JSO, koji su se borili za državu, a ona u njihovo školovanje, obuku i rad uložila mnogo.U početku je bila deo Žandarmerije, a zadaci, koje obavljaju sve jedinice tog tipa u Evropi, odredili su joj specijalnost - intervencije na jugu Srbije, u Kopnenoj zoni bezbednosti i hapšenje pripadnika terorističkih grupa, kao i drugih kriminalnih grupa, čiji su članovi skloni potezanju oružja.
Godine 2007, odlukom tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića, PTJ je postala samostalna, potčinjena direktoru policije, a odobrenje za njen angažman stiže isljučivo od ministra policije.
(Tanjug)
