Podrška Tonija Blera kosovskom premijeru Hašimu Tačiju dovedena je u pitanje zbog njegove uloge u skandalu oko trgovine organima, piše danas "Telegraf".
U tekstu pod naslovom "Blerov kosovski trijumf pomračen", list navodi da je švajcarski senator Dik Marti svojim izveštajem Savetu Evrope do temelja potresao najnoviju evropsku državu.
Marti je u izveštaju, koji je rađen dve godine, optužio Tačija ne samo da je mafijaški bos, ubica i diler drogom, već i da je bio umešan u aktivnosti grupe koja je 1999. godine ubijala zatvorenike da bi prodavala njihove bubrege.
"Telegraf" navodi da je ovaj izveštaj na Kosovu dočekan sa užasom, ali ne zbog njegovog sadržaja, već zbog toga što su te optužbe, koje su iznošene i ranije i ostale su nedokazane, ugrozile kredibilitet zemlje koja je proglasila nezavisnost 2008. godine.
"Ako se ikada dokaže da je lider OVK koga je Bler podržavao zaista bio mafijaški bos, ubica i diler ljudskim organima, onda će istorija kampanje na Kosovu morati biti ponovo napisana, a sjaj koji je tamo stavio Bler nestaće", piše britanski dnevnik.
"Telegraf" ističe da opasnost za Kosovo sada leži u tome da još nije steklo punu državnost, a može ostati izolovano nakon izveštaja Martija, čija je, kako se navodi, najgora tvrdnja da su velikom broju Srba i drugih zatvorenika, koji su prebačeni u Albaniju u toku rata gde su i ubijeni, izvađeni organi i prodavani.
List podseća da je prvu optužbu ove vrste iznela nekadašnji glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte, u svojoj knjizi 2008, a istraga koja je usledila nije uspela da dokaže te optužbe, za koje je Tači rekao da su klevetničke.
Braneći svoj izveštaj, Marti je rekao da je često u očima svedoka video "užas".
"Otkrili smo da su za ovo znale obaveštajne službe različitih zemalja. Policija je za to znala. To su znali pojedinci privatno koji bi rekli 'da, ja to znam, ali zbog političkih razloga odlučili smo da ćutimo i imali smo obavezu da ćutimo'", naveo je Marti.
Zapadne zemlje odlučile su da su mir i stabilnost na Balkanu i na Kosovu dovoljno važni da su ignorisali i pravili se da ne vide zločine novih lidera Kosova i tolerisali su njihovu umešanost u organizovani kriminal.
List podseća da su britanske trupe ušle u Prištinu nakon 78 dana kaznenog bombradovanja Srbije 1999. godine i da je to bila jedna od prvih planiranih vojnih intervencija Blera, koji je, kako se navodi, bio odlučan da deluje na Kosovu nakon horora rata u BiH.
Bler je, piše list, počeo saradnju sa svojim prijateljem američkim predsednikom Bilom Klintonom i dobio ne samo učešće SAD u avio napadima NATO, već su i poslali vojnike na Kosovo.
"Nakon bombardovanja i izlaska srpskih snaga usledila su etnička čišćenja, srpska policija ubijala je albanske civile, a pripadnici OVK Srbe, Rome i Albance koje su optužili da su sarađivali sa Srbima", piše "Telegraf" i dodaje da nijedna strana nije bila nevina, što je Bler odličo znao, ali je po njegovom mišljenju bilo važno da se deluje.
List navodi da su se odnosi promenili nakon povlačenje vojske i policije Srbije, jer su se na Kosovo vratile stotine hiljada albanskih izbeglica koje su predvođene OVK počele sa osvetom nad Srbima u enklavama, a snage NATO su okretale glavu na drugu stranu na sve što se dešavalo.
"Klinton je danas ovekovečen u bronzanoj statui u Prištini, a prošlog leta Blera su pozdravile hiljade ljudi, a predstavljeni su mu i dečaci 'Tonibleri', koji su dobili ime u njegovu čast", piše "Telegraf".
(Srna)
