Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader, koji se nalazi u ekstradicionom pritvoru u Salcburgu, osumnjičen je i u Austriji zbog pranja novca.
Portparol Centralnog austrijskog državnog tužilaštva u Beču, Eva Habiher potvrdila je prijem krivične prijave, čime je Sanader danas za Austriju i službeno postao osumnjičeni.
Istragu u slučaju Sanader pokrenulo je tužilaštvo u Insbruku nakon prijave jedne tirolske banke o sumnji da je prao novac, ali Habiherova nije pomenula njeno ime.
Habiherova je izjavila da će državno tužilaštvo u Beču u najkraćem mogućem roku proveriti navode iz prijave tužilaštva u Insbruku.
Ona je dodala da je Centralno državno tužilaštvo u Beču nadležno samo za određene krivične radnje, kao što su korupcija, zloupotreba položaja i ovlašćenja, pranje novca, ali ne po svim članovima krivičnog zakona, kao i druge slične kažnjive radnje.
Habiherova je naglasila da će Beč voditi istragu u slučaju Sanader isključivo za pranje novca, u vezi sa prijavom tužilaštva u Insbruku, dok je ekstradicioni postupak i dalje u nadležnosti tužilaštva u Salcburgu, a istraga o aferi Hipo tužilaštva u Klagenfurtu.
Podsetimo, odbrana Ive Sanadera bi u vrlo skorom roku mogla da ponudi austrijskom sudu kauciju u zamenu za to da Sanadera tokom postupka o izručenju bude na slobodi.
Kako piše današnji "Vjesnik" na konferenciji za medije portparol tužilaštva u Salcburgu izjavila je da u Sanaderovom slučaju postoji opasnost od skrivanja činjenica i da smatra da u tom slučaju nije predviđeno puštanje uz kauciju.
Za razliku od hrvatskih sudova, koji ekstradicioni pritvor mogu zameniti kaucijom u vrlo retkim slučajevima, austrijski sudovi u tome ne vide nikakav problem, što se videlo u slučaju Vladimira Zagorca.
Zagorcu je pritvor u Hrvatskoj takođe bio određen zbog opasnosti od bekstva i uticaja na svedoke, ali je u toku postupka o ozručenju u Austriji bio na slobodi.
Jedan od najpoznatijih bečkih advokata Gerald Gancger, koji se u Zagorčevom slučaju izborio za puštanje uz kauciju, potvrdio je priču o nuđenju kaucije za Sanadera, rekavši da se ne seća slučaja da je austrijski sud u ekstradicijonim postupcima ikom odbio kauciju.
Gancger nije rekao da li je u Zagorčevom slučaju za sud bilo relevantno što osoba ima prebivalište u Austriji, a takva ista situacija postoji i kod Sanadera koji je prijavljen u Insbruku, ali je rekao da je za sud važan detalj u prilog činjenici da ta osoba tokom postupka neće napustiti Austriju.
Iako se pred sudom još uvek nije službeno izjasnio o tome hoće li se suprotstaviti izručenju Hrvatskoj, iz izjava bivšeg premijera Sanadera koji smatra da se protiv njega vodi politički postupak, sve je evidentnije da je odlučio da se svim pravnim sredstvima bori protiv ekstradicije.
U slučaju odbijanja ekstradicije, počinje duži postupak u kome Hrvatska mora austrijskom sudu, ali i Ivi Sanaderu, dostaviti sve dokaze koje protiv njega ima, što, dakako, ostavlja i veću mogućnost pripreme kvalitetnije odbrane.
S druge strane, odluka o protivljenju izručenja nije konačna, pa je Sanader u bilo kom momentu može promeniti nakon čega se prelazi na skraćeni postupak.
Identična je situacija bila nedavno u Hrvatskoj u slučaju člana "zemunskog klana" Sretka Kalinića koji je najpre rekao da ne želi u Srbiju, da bi se predomislio i rekao da više nije protiv izručenja.
Dakle, negativnim izjašnjavanjem o izručenju Sanader pravno nema šta da izgubi, piše list.
Hrvatsko pravosuđe Sanaderu prebacuje da je oštetio državni budžet ilegalnim finansijskim transakcijama, između ostalih, crnim fondovima HDZ za šest miliona evra.
(Tanjug)
Istragu u slučaju Sanader pokrenulo je tužilaštvo u Insbruku nakon prijave jedne tirolske banke o sumnji da je prao novac, ali Habiherova nije pomenula njeno ime.
Habiherova je izjavila da će državno tužilaštvo u Beču u najkraćem mogućem roku proveriti navode iz prijave tužilaštva u Insbruku.
Ona je dodala da je Centralno državno tužilaštvo u Beču nadležno samo za određene krivične radnje, kao što su korupcija, zloupotreba položaja i ovlašćenja, pranje novca, ali ne po svim članovima krivičnog zakona, kao i druge slične kažnjive radnje.
Habiherova je naglasila da će Beč voditi istragu u slučaju Sanader isključivo za pranje novca, u vezi sa prijavom tužilaštva u Insbruku, dok je ekstradicioni postupak i dalje u nadležnosti tužilaštva u Salcburgu, a istraga o aferi Hipo tužilaštva u Klagenfurtu.
Podsetimo, odbrana Ive Sanadera bi u vrlo skorom roku mogla da ponudi austrijskom sudu kauciju u zamenu za to da Sanadera tokom postupka o izručenju bude na slobodi.
Kako piše današnji "Vjesnik" na konferenciji za medije portparol tužilaštva u Salcburgu izjavila je da u Sanaderovom slučaju postoji opasnost od skrivanja činjenica i da smatra da u tom slučaju nije predviđeno puštanje uz kauciju.
Za razliku od hrvatskih sudova, koji ekstradicioni pritvor mogu zameniti kaucijom u vrlo retkim slučajevima, austrijski sudovi u tome ne vide nikakav problem, što se videlo u slučaju Vladimira Zagorca.
Zagorcu je pritvor u Hrvatskoj takođe bio određen zbog opasnosti od bekstva i uticaja na svedoke, ali je u toku postupka o ozručenju u Austriji bio na slobodi.
Jedan od najpoznatijih bečkih advokata Gerald Gancger, koji se u Zagorčevom slučaju izborio za puštanje uz kauciju, potvrdio je priču o nuđenju kaucije za Sanadera, rekavši da se ne seća slučaja da je austrijski sud u ekstradicijonim postupcima ikom odbio kauciju.
Gancger nije rekao da li je u Zagorčevom slučaju za sud bilo relevantno što osoba ima prebivalište u Austriji, a takva ista situacija postoji i kod Sanadera koji je prijavljen u Insbruku, ali je rekao da je za sud važan detalj u prilog činjenici da ta osoba tokom postupka neće napustiti Austriju.
Iako se pred sudom još uvek nije službeno izjasnio o tome hoće li se suprotstaviti izručenju Hrvatskoj, iz izjava bivšeg premijera Sanadera koji smatra da se protiv njega vodi politički postupak, sve je evidentnije da je odlučio da se svim pravnim sredstvima bori protiv ekstradicije.
U slučaju odbijanja ekstradicije, počinje duži postupak u kome Hrvatska mora austrijskom sudu, ali i Ivi Sanaderu, dostaviti sve dokaze koje protiv njega ima, što, dakako, ostavlja i veću mogućnost pripreme kvalitetnije odbrane.
S druge strane, odluka o protivljenju izručenja nije konačna, pa je Sanader u bilo kom momentu može promeniti nakon čega se prelazi na skraćeni postupak.
Identična je situacija bila nedavno u Hrvatskoj u slučaju člana "zemunskog klana" Sretka Kalinića koji je najpre rekao da ne želi u Srbiju, da bi se predomislio i rekao da više nije protiv izručenja.
Dakle, negativnim izjašnjavanjem o izručenju Sanader pravno nema šta da izgubi, piše list.
Hrvatsko pravosuđe Sanaderu prebacuje da je oštetio državni budžet ilegalnim finansijskim transakcijama, između ostalih, crnim fondovima HDZ za šest miliona evra.
(Tanjug)
